Kada je Narodna skupština Republike Srpske nedavno izmijenila zakone kojima je pripravnički staž za visoku stručnu spremu skraćen sa 12 na šest mjeseci, a za srednju stručnu spremu sa šest na tri mjeseca, mnogi mladi ovu odluku doživjeli su kao značajno olakšanje na putu do prvog zaposlenja.

Međutim, nakon što su detaljnije proučili usvojene izmjene, studenti Fakulteta bezbjednosnih nauka u Banjaluci shvatili su da se nova pravila ne odnose na buduće policijske službenike, zbog čega će oni i dalje pripravnički staž obavljati u dosadašnjem trajanju.

„Bila sam presrećna kada sam vidjela da se pripravnički staž skraćuje, jer sam mislila da ću nakon šest mjeseci imati mogućnost zaposlenja. Sada sam prilično razočarana, jer je teško izdržati godinu dana do prve plate i prvog zaposlenja“, rekla je jedna od studentkinja za BL portal. Izuzetak od novih zakonskih rješenja, međutim, nisu svi pripravnici. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske za BL portal pojašnjavaju da se skraćeni pripravnički staž odnosi na državne službenike i namještenike zaposlene u MUP-u, dok će samo budući policijski službenici i dalje pripravnički staž obavljati u dosadašnjem trajanju.

Kako navode, razlog za takvu odluku leži u specifičnosti policijske profesije.

„Imajući u vidu sistem obrazovanja i nastavne planove, kao i složenost i odgovornost policijskih poslova, procijenjeno je da skraćivanje trajanja pripravničkog staža ne bi bilo svrsishodno“, naveli su iz MUP-a.U Ministarstvu ističu da policijski službenici tek nakon završetka pripravničkog staža stiču ovlašćenja za punu primjenu policijskih ovlašćenja, zbog čega je neophodno da prethodno prođu kompletan proces praktičnog osposobljavanja.

„Za zakonito, stručno i efikasno obavljanje policijskih poslova neophodno je da policijski službenici budu adekvatno obučeni i pripremljeni za primjenu ovlašćenja u punom kapacitetu, zbog čega pripravnički staž predstavlja važan segment njihovog profesionalnog osposobljavanja“, poručuju iz Ministarstva za BL portal.

Dodaju da studenti Fakulteta bezbjednosnih nauka pripravnički staž obavljaju prema posebnim propisima, te da im se nakon njegovog završetka otvara mogućnost zaposlenja u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srpske.

Podsjećamo, Vlada Republike Srpske odlučila se na skraćenje pripravničkog staža kako bi mladima omogućila da ranije steknu uslove za polaganje stručnih ispita i lakše dođu do zaposlenja.

Toplotni talas iz zapadne Evrope stigao je i u zemlje regiona, a visoke temperature očekuju se i tokom vikenda kao i početkom naredne nedelje. U većem dijelu BiH, ali i zemljama regiona na snazi je narandžasti meteo alarm, a oglasili su se i zavodi za javno zdravlje uz preporuku kako da se građani zaštite od vrućina.

S obzirom na najave da će temperature tokom vikenda, ali i sljedeće nedjelje ići čak do 39 stepeni, hitno su se oglasili Institut za javno zdravlje Batut, ali i Gradski zavod za javno zdravlje.

Oni preporučuju da građani ne napuštaju svoje domove tokom najtoplijeg dijela dana ili da tokom tog dana borave u hladovini, takođe da rashlađuju svoje stanove i kuće i da tokom dana unose dosta vode. Šta su najveći rizici za građane tokom ovih toplih dana, za Insajder je govorila doktorica Ivana Stefanović iz beogradske Hitne pomoći.

“Bez obzira što ovakve vremenske prilike jesu prilično naglo nastale, ali imali smo nekih par dana pripreme što se tiče temperature, ipak mogu da kažem da zdrav organizam, i čak i onaj koji nije toliko zdrav ali je kompenzovan lekovima, ima kapacitet da se prilagodi i izbori sa svim ovim vremenskim prilikama. Jedino što ne treba da radimo je da dodatno opterećujemo svoj organizam i da srce, koje je organ koji najviše u ovom trenutku pati i radi, dodatno ne opterećujemo. Srce mora da proširi krvne sudove na periferiji, odnosno da se kardiovaskularni sistem prilagodi novonastalim uslovima, da se održi unutrašnja temperatura. Zato se mnogo znojimo, i to je u stvari zdrava reakcija organizma, ali srce radi pod povećanim naporom. Zamislite bolesno srce koje radi pod povećanim naporom, svašta može da se desi”, kaže sagovornica Insajdera.

Dodaje da se, ipak, ovakvih vremenskih prilika ne treba plašiti.

“Nije ovo toplo vreme vreme za infarkte zato što su krvni sudovi prošireni, ali mi smo pre dva do tri dana imali u toku 24 sata 6 infarkta, a najmlađi pacijent je imao 17 godina. Ipak, ovog vremena se ne treba plašiti, imamo kapacitet za preživljavanje, ali moramo biti razumni i moramo se prilagoditi – sve ono što ne moramo da radimo, ne treba da radimo i definitivno treba da rashlađujemo prostorije”, ističe dr Stefanović.

Postavlja se pitanje i kako da se zaštite oni koji moraju da rade na otvorenom ili pacijenti koji imaju hronične bolesti, kojima ovakve vremenske prilike mnogo teže padaju nego zdravim ljudima.

“Što se tiče starijih i pacijenata koji su bolesni od hroničnih bolesti, a najviše sada insistiramo na kardiovaskularnim, preporuka je da u najtoplijem delu dana ne izlaze iz kuće, da u dogovoru sa svojim lekarom, ali nikako sami, možda i smanje doze leka za pritisak, da predveče, kada duva vetar i prijatno je, izađu da se prošetaju, ali da taj najtopliji deo dana ostanu kod kuće”, navodi sagovornica Insajdera.

Dodaje da ljudi koji moraju da rade, poput onih na građevini, ali i njenih kolega, moraju da se prilagode vremenskim uslovima.

“To znači da uvek uz sebe imamo neku tečnost. Nešto što vam inače možda ne bih preporučila, ali sada da, je mineralna voda – zbog gubitka elektrolita, i da kod sebe imamo nešto slatko i to brze šećere, bez obzira šta inače mislimo o njima. Sada srcu trebaju brzi šećeri koje će dobiti odmah, a ne razgradnjom i u procesu metabolizma, ali i nešto slano. Ako to nije mineralna voda, onda nije loše da imate nešto što volite. Ja više volim zdrave grickalice: lešnik, badem, susam, suncokret. To je ono što može pomoći da se brzo digne pritisak, pogotovo za ljude koji imaju nizak”, ističe dr Stefanović.

Klima nije problem – veći rizik je kada je uopšte ne uključujemo

Na pitanje koje su najčešće greške koje građani prave kada pokušavaju da se rashlade, dr Ivana Stefanović kaže da nije dobro rashlađivati prostorije na veoma niske temperature, ali da je mnogo veći problem to što mnogi, posebno stariji građani, uopšte ne koriste rashladne uređaje.

„Ja mislim da to kad neko rashladi stan na 16 stepeni nikako nije dobro, jer mi zimi imamo višu temperaturu u stanu i dogrevamo se i onda ne razumem zašto biste danas spustili toliku temperaturu u stanu. Ali, opet kažem, potrebno je razumno ponašanje“, kaže dr Stefanović.

Dodaje da bi temperatura u prostoriji trebalo da bude ona koja najviše prija ukućanima, ali da je važno postepeno se prilagoditi pre izlaska na vrućinu.

„Ako ste sve vreme u stanu, neka vam temperatura na kojoj ste rashladili prostoriju bude ona koja vama prija. Potpuno je svejedno koja je, ali ako izlazite napolje, očekivano je da treba malo da se prilagodite, da dok ste još u stanu isključite klimu, da malo sačekate, izađete u hodnik, pa izađete tek onda napolje“, navodi ona.

Ipak, naglašava da veći rizik predstavlja izbjegavanje rashlađivanja nego razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature.

„Ništa to nije toliko strašno koliko se mi plašimo onoga da naši sugrađani uopšte ne uključuju rashladne uređaje, pogotovo oni 65+“, upozorava dr Stefanović.

Toplotni udar može da ugrozi život, najugroženiji stariji građani

Dr Ivana Stefanović upozorava da ljekari i dalje viđaju prave slučajeve toplotnog udara, koji je ozbiljno, po život opasno stanje i ne treba ga poistovjećivati sa običnim osjećajem da je nekome previše vruće.

„Kad vi kažete toplotni udar, mislite da vam je jako vruće, a kad mi u medicini kažemo toplotni udar, to je nešto što ozbiljno ugrožava vaš život i to se leči u bolnici“, objašnjava dr Stefanović.

Dodaje da su nekada od toplotnog udara najčešće obolijevali radnici koji su radili pored visokih peći, dok se danas sa tim stanjem sve češće susreću kod starijih osoba.

„To smo nekad imali kod onih radnika koji su radili pri visokim pećima i u pekarama, ali sada to srećemo kod baka, deka, naših starih roditelja koje nekada često i ne obilazimo koliko bi trebalo. Oni sve zatvore jer ne vole promaju, ne vole da se rashlađuju i onda zaista zateknemo temperaturu 42, potpuno termoregulacioni sistem više ne radi“, upozorava ona, prenosi Insajder.

Zbog toga apeluje da se stariji članovi porodice češće obilaze i podsećaju da unose dovoljno tečnosti, ali i da se sa vodom ne pretjeruje.

„Dakle, da ih više obilazimo, da ih teramo da piju dovoljno tečnosti, ali opet nemojte ni s tim preterivati, jer imali smo prošle godine jednog pacijenta koji je osam litara tečnosti popio i došao u stanje kome koja je izazvana tim unosom, praktično abuzusom vode. Dakle, ništa nije apsolutni lek i ništa nije apsolutno loše“, kaže dr Stefanović.

Ona ističe da je tokom tropskih dana važno rashladiti prostoriju kako bi se organizam tokom noći odmorio.

„U ovoj situaciji rashladite prostoriju, omogućite svom srcu da se u toku noći odmori, bez obzira koliko godina imate, da bude prijatno u stanu“, zaključuje dr Stefanović.

Zbog odbijenih zahtjeva za refundaciju troškova neinvazivnog prenatalnog testiranja (NIPT), protiv Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske trenutno se vodi oko 300 sudskih sporova, u kojima trudnice u većini slučajeva uspijevaju da dobiju ovu pravnu bitku.

Ovaj masovni odliv predmeta pred pravosudne institucije uslijedio je nakon što je Fond izmijenio Program za NIPT i pooštrio proceduralne uslove, pa su brojne buduće majke odbijene isključivo zbog toga što su preporuku dobile od bolničkih, a ne od svojih izabranih ginekologa u domovima zdravlja.

Iz Fonda zdravstvenog osiguranja RS ističu da je od novembra prošle godine, kada je uveden model refundacije troškova NIPT testiranja, ovo pravo ostvarilo više od 1.400 trudnica, za šta je izdvojeno oko 1,5 miliona maraka. Navode da su uslovi za refundaciju precizno definisani Programom neinvazivnog prenatalnog testiranja, te da je jedan od ključnih preduslova da preporuku za test izda ginekolog kod kojeg je trudnica registrovana na primarnom nivou zdravstvene zaštite i koji ima ugovor sa Fondom.

– Upravo je nepostojanje prijedloga nadležnog ginekologa najčešći razlog zbog kojeg u pojedinim slučajevima nije bilo moguće odobriti refundaciju troškova NIPT testa – naveli su iz Fonda.

SUD
Dodaju da se zbog toga dio trudnica koje nisu ostvarile pravo na refundaciju obratio sudu, ali da sudska praksa u ovim predmetima nije ujednačena.

– Postoje presude u kojima su tužbeni zahtjevi odbijeni jer su sudovi smatrali da se pravo na refundaciju može ostvariti isključivo pod uslovima propisanim zakonom i programom, ali i presude u kojima su tužbe trudnica uvažene pozivanjem na ustavno pravo na zdravstvenu zaštitu. Zbog toga još ne postoji jedinstven stav sudova po ovom pitanju – istakli su iz Fonda.

Naglašavaju da i dalje postupaju u skladu sa Zakonom o obaveznom zdravstvenom osiguranju i važećim programom, te podsjećaju da trudnice imaju pravo na refundaciju do 90 odsto troškova NIPT testiranja, odnosno najviše 1.100 KM.

Advokat Branislav Rakić ističe da je pitanje refundacije troškova prenatalnog testiranja već duže vrijeme predmet različitih tumačenja u sudskoj praksi, ali da je većina presuda ipak donesena u korist trudnica.

– Kada se sagleda cjelokupna sudska praksa, vidljivo je da većina sudova usvaja tužbene zahtjeve trudnica i priznaje njihovo pravo na refundaciju troškova prenatalnog testiranja. Takav stav proističe iz ranije zauzetih pravnih shvatanja Vrhovnog suda RS, prema kojima trudnice predstavljaju posebno zaštićenu kategoriju stanovništva čija se prava moraju posmatrati kroz prizmu ustavnih garancija prava na zdravstvenu zaštitu i zaštitu materinstva – rekao je Rakić.

NAČIN
Prema njegovim riječima, suština problema nije u samom pravu na refundaciju, već u načinu na koji se ono ostvaruje.

– Podzakonski akti mogu urediti proceduru, ali ne mogu ograničavati prava koja su već priznata zakonom. Zbog toga smatram da pojedine odredbe postojećeg programa u praksi dovode do dodatnih uslova koji nisu predviđeni zakonom, što je pravno sporno. Iako postoje pojedinačne presude u korist Fonda, one ne mijenjaju opšti pravac sudske prakse, koja je pretežno na strani trudnica – naveo je Rakić.

Na probleme sa kojima se trudnice susreću prilikom podnošenja zahtjeva za refundaciju ukazuje i predsjednica Udruženja građana “Moje dijete” Jelena Bjelica.

– Žene nam se najčešće javljaju nakon što dobiju odbijenicu, jer su preporuku za NIPT test dobile od ginekologa iz bolnice, a ne od svog izabranog ginekologa u domu zdravlja. Riječ je o ljekarima koji takođe imaju ugovor sa Fondom, zbog čega mnogim trudnicama nije jasno zašto se takve preporuke ne priznaju – rekla je Bjelica.

Dodala je da su česte i pritužbe trudnica kojima izabrani ginekolozi ne žele da izdaju preporuke, jer ne ispunjavaju starosne ili druge kriterijume predviđene programom.

– Zbog toga se mnoge odlučuju na sudske postupke, a veliki broj njih na kraju dobije spor i ostvari pravo na refundaciju. Smatram da bi bilo svrsishodnije da se procedura pojednostavi i da se uvaži preporuka ginekologa iz bolnica koje imaju ugovor sa Fondom, jer bi se na taj način izbjegli brojni sudski postupci i dodatni troškovi – istakla je Bjelica.

PRAVO
U Fondu podsjećaju da pravo na refundaciju troškova NIPT testiranja imaju trudnice koje ispunjavaju medicinske indikacije propisane određenim programom. Pravo na refundaciju ostvaruju trudnice starije od 35 godina, kao i mlađe u slučajevima povećanog rizika od hromozomskih abnormalnosti, sumnje na fetalne anomalije, prethodnih rizičnih trudnoća ili drugih medicinski opravdanih razloga. Da bi ostvarile pravo na povrat novca, trudnice su dužne da uz zahtjev Fondu dostave propisanu dokumentaciju, uključujući preporuku nadležnog ginekologa, dokaz o obavljenom testiranju i izvršenom plaćanju. NIPT test, kako su naveli, mogu uraditi u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi.
Glas