Vlasnik Kosmodiska i Dormea je doživeo krah.

Kompanija Studio Moderna – TV prodaja definitivno ide u stečaj! Iako je kompanija početkom jula pokrenula predstečaj na Trgovačkom sudu u Zagrebu i pokušala da spasi poslovanje, ipak mora u stečaj, kako navodi Josip Dujmović, predstečajni upravnik.

Kompanija, koja je vlasništvo nekada najbogatijeg slovenačkog biznismena Sandija Češka, poznata je po brendovima Top Shop, Dormeo, Delimano, Kosmodisk…

“Stečaj još nije nastupio iako predstečajni postupak nije uspio. Čeka se rešenje Trgovačkog suda u Zagrebu o otvaranju stečaja nakon čega počinje da teče rok od 60 dana za prijave potraživanja povjerilaca od Studija Moderne – TV prodaje”, pojašnjava Dujmović.

Na pitanje da li pokretanje stečaja znači i definitivan kraj kompanije odnosno zatvaranje svih prodavnica Dormea i Top Shopa u Hrvatskoj i otkaz za sve zaposlene, Dujmović kaže da je to pitanje za povjerioce koji će odlučivati o ishodu stečaja.

Dujmović navodi da je oko 200 od 400 zaposlenih, koliko ih je bilo prije otvaranja predstečaja, napustilo kompaniju. “Roba za trgovine više se ne naručuje zbog razloga koje sam naveo u službenom zahtjevu za prekid predstečajnog postupka”, dodaje Dujmović koji će nakon očekivanog otvorenja stečaja biti i stečajni upravnik.

Sud je u rešenju o prekidu predstečaja objavio izveštaj Dujmovića da kompanija ne ostvaruje prihod iz koga bi mogla da isplaćuje zarade i podmiruje obaveze prema državi. Predstečajni povjerenik po sili zakona mora da zatraži prekid predstečaja ako kompanija kasni s isplatom plata više od 30 dana i duguje za porez dva mjeseca. Sa prekidom predstečaja složila se i uprava kompanije predvođena Tetijanom Smolko. Uprava je poručila da se “već na prve znakove” nepovoljnih okolnosti u poslovanju reagovalo pokretanjem procesa kompletnog restrukturiranja koji je kulminirao pokretanjem predstečajnog postupka.

“I uz najveći uloženi trud pokazalo se, nažalost, da nije vjerovatno da će predstečajni postupak dovesti do finansijskog restrukturiranja i pronalaženja strateškog partnera. U idućih nekoliko dana biće pokrenut stečajni postupak”, navode iz kompanije.

Predstečaj je zatražila sama uprava kompanije zbog manjka likvidnosti u finansijskom krvotoku od 1,1 miliona evra. Tokom prikupljanja zahteva povjerilaca za naplatu, tokom jula i avgusta, pokazalo se da dug iznosi najmanje 14 miliona evra. Koliki je, međutim, stvarni dug, pokazaće stečajni postupak.

Tokom poslovnog uzleta sredinom devedesetih godina prošlog vijeka Sandi Češko je 1997. otvorio ćerku kompaniju i u Hrvatskoj. Prihodi kompanije na hrvatskom tržištu prije pandemije korone bili su između 35 i 37 miliona evra, a prošle godine su pali na 21,7 milion. Pad prihoda donio je sa sobom i gubitke.

Samo lani minus kompanije iznosio je 3,5 miliona evra. Kompanija Studio Moderna – TV prodaja sa sjedištem u Ljubljani, koja je osnovni deo Češkovog biznisa, otvorila je stečaj na ljubljanskom Okružnom sudu.

(MONDO/Jutarnji)

Centralna banka BiH (CBBiH) objavila je ažurirani spisak blokiranih računa firmi u našoj zemlji. 

U novom izvještaju o blokiranim računima u Jedinstvenom registru računa CB BiH navedeno je da je u BiH početkom septembra bilo blokirano 102.799 računa firmi te da 56.166 firmi ima blokiran bar jedan račun.

Ukupan broj blokiranih računa firmi u odnosu na mjesec ranije uvećan je za 3, a broj firmi koje imaju blokiran bar jedan račun povećan je za 24.

U novom izvještaju, koji sadrži 4.135 stranica pobrojane su firme iz svih sfera društvenog života, od privrednih preduzeća, prodavnica, frizerskih salona, benzinskih pumpi, apoteka, ordinacija, kafića i restorana, do raznih agencija, zadruga, firmi.

Na ovom spisku se nalaze i rudnici, mjesne zajednice, opštine, sportski savezi.

U prvom izvještaju Centralne banke BiH, objavljenom početkom novembra 2012. godine, broj blokiranih računa firmi u BiH iznosio je 58.038, dok su 35.694 firme imale bar jedan blokiran bankarski račun, piše Avaz.

Spisak možete pročitati na ovom LINKU.

Rukovodstva međunarodnih aerodroma Banjaluka, Tuzla i Mostar pozvana su na sastanak kod ministra komunikacija i transporta BiH Edina Forte, a na kome će razgovarati o inicijativi da se van snage stavi naplata takse od tri KM, koju sve avio-kompanije plaćaju Direkciji za civilno vazduhoplovstvo BiH (BHDCA) po prevezenom putniku, kao i 40 KM po toni tereta u odlasku iz BiH.
Predstavnici ovih bh. aerodroma poručuju da će tražiti od ministra Forte da se taksa ukine, jer niskobudžetne avio-kompanije zbog plaćanja te naknade napuštaju BiH.

“Tri aerodroma su uputila inicijativu da se Odluka o visini naknade koju plaća operator vazduhoplova po prevezenom putniku i toni prevezenog tereta u odlasku sa aerodroma u BiH potpuno stavi van snage, da nema te tri KM, koja je postala prepreka za rad, poslovanje i ostalo”, kazao je direktor tuzlanskog aerodroma Dževad Halilčević te dodao da ništa ne može više reći o sastanku koji će biti održan sutra (srijeda) u Sarajevu.

Podsjećanja radi, sporna taksa bila je ključna da se kompanija “Ryanair” povuče iz Tuzle, iz koje su, kako nam je potvrdio Halilčević, jasno poručili da ne žele plaćati nijedan fening za tu naknadu. Tuzla je odnedavno u problemu jer je dio letova potpuno otkazao i mađarski “WizzAir”.

“Ukidanje takse je prioritet svih prioriteta, bar što se nas tiče. Banjaluka će vrlo brzo doći u isti problem ako se ovo ne riješi”, istakao je Halilčević.

Vršilac dužnosti direktora Međunarodnog aerodroma Banjaluka Natalija Trivić kazala je da se zbog situacije u Tuzli ne može garantovati da se banjalučkom aerodromu ne može desiti isti scenario.

“Oni su nama decidno rekli da oni neće moći dugoročno da rade u smislu troškova koje imaju, u šta se ubraja i ta taksa za BHDCA od tri KM. Mi ostajemo pri zahtjevu da se ona potpuno ukine. BHDCA mora da razmisli da li treba da se odrekne takse, a naravno u cilju veće cirkulacije putnika, odn. ostanku avio-linija. Jer ako nema avio-kompanija i linija, onda ni mi ni Direkcija nemamo nikakvih prihoda”, kazala je Trivićeva.

Inicijativa za ukidanje takse upućena je i BHDCA, ali su iz Direkcije u nedavnom saopštenju istakli da to ne dolazi u obzir, te su se pozvali na preporuke Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) i Zakon o vazduhoplovstvu BiH.

“BHDCA je spremna da sasluša sve inicijative, ali za nas nije prihvatljivo potpuno ukidanje te naknade”, poručili su tada iz Direkcije.

“Sve ovo je razumljivo, ali je BHDCA lijepo. Ništa ne rade, a fakturišu”, kaže prvi čovjek tuzlanskog aerodroma Dževad Halilčević, koji ističe da je Direkcija budžetska institucija, koja kao takva može da namiri ta sredstva.

“Oni imaju budžet, a kad pročitate namjenu tih sredstava za naknadu vidite da se oni po istom osnovu iz budžeta finansiraju. Ako rastjeramo sve avio-kompanije, ne znam odakle će oni naplaćivati te tri marke na kraju”, zaključio je Halilčević.