Predstavnici Evropske investicijske banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Investicijskog okvira za Zapadni Balkan održali su hitan sastanak s predstavnicima vlasti na federalnom i državnom nivou povodom izgradnje Koridora 5C i trenutne situacije u JP „Autoceste Federacije BiH“.

Kako saznaje „Istraga“, međunarodni kreditori su jasno poručili zvaničnicima BiH da neće biti novih tranši kredita za izgradnju Koridora 5C iz evropskih fondova sve dok se ne smijeni aktuelno rukovodstvo „Autocesta FBiH“, na čelu s generalnim direktorom Denisom Lasićem i izvršnim direktorom Asmirom Dževlanom. Sastanku je, između ostalih, prisustvovala federalna ministar saobraćaja i komunikacija Andrijana Katić, koja je delegaciju evropskih finansijskih institucija informisala da Ministarstvo nije dobilo nikakvu zvaničnu obavijest od premijera Nermina Nikšića o zahtjevu za smjenu uprave „Autocesta“.

Obustava radova i milionski gubici
Podsjetimo, EBRD i EIB su obustavili isplate tranši kredita nakon što je Ured evropskog javnog tužitelja (EPPO) pokrenuo istragu protiv uprave „Autocesta“ zbog sumnje na korupciju i netransparentno trošenje novca iz evropskih fondova. Zbog nagomilanih dugovanja i nemogućnosti plaćanja, radovi su već duže vrijeme obustavljeni na pojedinim dionicama. Turska kompanija „Cengiz“ zvanično je 21. marta obavijestila upravu da obustavlja sve radove na poddionici Medakovo – Ozimice.

“Uprkos kooperativnosti izvođača i dvjema odgodama, investitor nije izvršio dospjela plaćanja do danas. Bez izvršenja navedenih uplata, izvođač nije u mogućnosti nastaviti izvođenje radova. Shodno tome, izvođač ovim putem obavještava da suspenzija stupa na snagu s danom 21. marta 2026. godine”, navodi se u dopisu koji je predstavnik „Cengiza“ uputio upravi „Autocesta“.

Uprkos najavama premijera Nermina Nikšića da će dugovanja biti uplaćena, to se još nije desilo. Kreditori su ponovili da od novih uplata neće biti ništa dok se uprava ne promijeni. U međuvremenu, zbog zastoja u realizaciji projekata i kašnjenja obaveza, država svakodnevno plaća ogromne troškove po osnovu penala, zateznih kamata i naknada za neaktivirana sredstva, koji iznose čak 90.000 evra dnevno!

Premijer Nikšić, koji nije prisustvovao sastanku, ranije je izjavio da međunarodne finansijske institucije nemaju pravo tražiti smjenu rukovodstva „Autocesta“.

“Niti oni mogu, niti imaju pravo tražiti smjene. Oni mogu tražiti da razmotrimo situaciju, ali da bi nekoga smjenjivali, morate imati dokaze. U suprotnom ulazite u procese gdje vas ljudi tuže”, poručio je tada Nikšić.

Ako ste mislili da se društveni status u Republici Srpskoj i dalje dokazuje bijesnim automobilima i markiranom odjećom, aprilske cijene iz marketa će vas brzo demantovati.

Sa sindikalnom korpom koja je skočila na skoro 2.900 KM i minimalcem od 1.000 maraka, luksuz je dobio potpuno novu definiciju – u komšiluku se hvalite ako u frižideru imate teletinu bez kosti, a u kupatilu litar šampona od skoro 19 maraka.

Zvanični podaci kažu da je sindikalna potrošačka korpa u Republici Srpskoj stigla na 2.884 KM. Sa druge strane, prosječna plata u Repuclici Srpskoj  je 1.643 KM. Ne treba zaboraviti da upravo ova prosječna plata pokrije jedva 56,95 odsto života. Za onih preostalih 43 odsto troškova građani se vjerovatno snalaze metodom “plata mi je u znaku horoskopa kada je retrogradni Merkur”.

Prava magija počinje kada u jednačinu ubacimo minimalnu platu u Srpskoj, koja iznosi 1.000 KM. Sa minimalcem u Srpskoj se ne pokriva ni 35 odsto potrošačke korpe, što znači da zakonski imaš pravo da živiš otprilike od prvog do desetog u mjesecu. Ostatak aprila valjda ide na bazi fotosinteze, a sunce nam je “jedini izvor hrane”.

Republički zavod za statistiku objavio je spisak za prosječne potrošačke cijene u Srpskoj za april 2026. godine.

Izdvojili smo samo “preskupe” cijene za životni standard prosječnog građanina sa realnom platom:

– Junetina sa kostima cijena: 18,48 KM/kg

– Teletina bez kosti: 34,25 KM/kg

– Svinjetina bez kosti: 11,24 KM/kg

– Pileći fileti: 12,52 KM/kg

– Suvi svinjski vrat: 21,79 KM/kg

– Salama, šunkarica: 19,08 KM/kg

– Čajna kobasica: 24,87 KM/kg

– Kokošija jaja: 0,44 KM/kom

– Maslac cijena: 34,56 KM/kg

– Svjež krastavac: 3,36 KM/kg

– Paradajz: 7,01 KM/kg

– Paprika: 8,49 KM/kg

– Čokolada mliječna: 29,83 KM/kg

– Mljevena kafa cijena: 28,90 KM/kg

– Muško odijelo: 277,69 KM

– Ženski kaput: 270,65 KM

– Ženske gaćice: 8,44 KM

– Dječije sportske patike: 83,43 KM

– Šampon za kosu: 18,68 KM/l

– Dezodorans: 6,29 KM

Kilogram teletine bez kosti košta 34,25 KM. Radnik na minimalcu mora da ima oko devet sati efektivnog rada samo za jedan kilogram ovog mesa. Ako ima dijete koje treba nove dječije patike, izbor je jednostavan: ili će dijete hodati boso, ili će porodica zaboraviti kako teletina izgleda u tanjiru.

Ukoliko ujutru želite popiti kafu i namazati maslac na hljeb, zapravo trošite dnevnicu brže nego što je zaradite. Čokolada se u ovoj varijanti ne kupuje, nego se gleda kroz izlog. Kilogram maslaca je nevjerovatnih 34,56 KM, a mljevena kafa drži cijenu od 28,90 KM za kilogram.

I vegani su u problemu zbog luksuznih cijena povrća. Tako kilogram paprike u prosjeku košta 8,49 KM, a paradajz drži cijenu od oko 7,01 KM/kg. Kada na to dodate svjež krastavac od 3,36 KM, obična salata vas košta skoro kao kilogram svinjetine bez kosti (11,24 KM). Na minimalcu salatu praviš samo kad su porodične slave, da komšiluk vidi da se ima.

S obzirom na to da litar šampona za kosu u prosjeku košta šokantnih 18,68 KM, a muško odijelo 277,69 KM (skoro trećina minimalca), plan za preživljavanje je jasan: hodaćemo neoprane kose i u staroj odjeći.

Kada se spoje aprilske cijene i minimalac od 1.000 KM, matematika jasno kaže da je dostojanstvo u Republici Srpskoj postalo najskuplja stavka.

Kada se podvuče crta ispod ovog aprilskog cjenovnika, postaje jasno da statistika više ne mjeri inflaciju u Republici Srpskoj, nego naš prag izdržljivosti. Dok god za kilogram maslaca i kafe treba više nego za komad odjeće, matematika preživljavanja u Srpskoj ostaje naučna fantastika.

Zato, ukoliko neko u narednom periodu u Banjaluci ili bilo gdje u Srpskoj pozove na kafu i ponudi vas teletinom, nemojte to shvatiti zdravo za gotovo. To nije obično gostoprimstvo nego čist finansijski prestiž i dokaz da vam je prijatelj ozbiljan tajkun.

(Aloonline)

Najveće kladionice u Bosni i Hercegovini obrnule su prošle godine 672,2 miliona maraka, a najviše je prihodovao „Premier world sport” iz Istočnog Sarajeva, odnosno 144,8 miliona maraka. sim što je ostvario najveće prihode, „Premier sport“ je lani ujedno ostvario i najveću dobit i to u iznosu od 85,4 miliona KM.

Ova kladionica je prošle godine poslovala bolje nego u 2024. kada su im prihodi iznosili 142,2 miliona KM, a dobit oko 83 miliona maraka.

Odmah nakon ovog, slijedi „Premier world sport“ iz Čitluka koji je lani prihodovao 105,1 milion KM, dok im je dobit iznosila 49,6 miliona maraka.

Ovo preduzeće je ostvarilo slične poslovne rezultate i pretprošle godine kada su imali dobit u iznosu od 51,8 miliona KM i prihode 105,8 miliona maraka. Kada su u pitanju prihodi, iza „Premiera“ na listi slijedi preduzeće Elektronska video lutrija „EVL“ koju je osnovala Lutrija RS sa stranim partnerom iz Švajcarske, i to sa prihodom od 103,5 miliona maraka.

Dobit preduzeća „EVL“ iznosila je 6,1 miliona KM, a oni su pretprošle godine ostvarili prihode u iznosu od 80,6 miliona KM i zaradu od 6,9 miliona maraka.

Sljedeće po prihodima su kladionice „Mozzart“ iz Banjaluke sa prometom od 83,3 miliona KM, dok im je dobit prošle godine iznosila 13,4 miliona maraka.

„Mozzart“ je u odnosu na prošlu godinu, pretprošle godine imao manje prihode i to u iznosu od 76,7 miliona KM, ali znatno veću dobit i to od 15,6 miliona maraka.

Odlične prihode lani je imala i firma „RSA gaming“ u čijem sastavu posluje kazino „Admiral“ i to u iznosu 52,6 miliona KM, dok im je dobit iznosila oko milion maraka. Ovo preduzeće je pretprošle godine imalo prihode u iznosu od 44,4 miliona KM, te dobit od 1,1 milion maraka.

Preduzeće „Dragičević-kompany“ iz Bijeljine imalo je lani prihode od čak 39,6 miliona KM, dok su, s druge strane bili u minusu 2,3 miliona KM.

Definitivno je za njih bila profitabilnija 2024. godina kada su imali dobit od 113.376 KM, dok su im prihodi iznosili 33,3 miliona maraka.

Ako posmatramo listu prihoda slijedi kladionica „Sport live“ sa sjedištem u Banjaluci koja je lani prihodovala 30,8 miliona KM, dok im je dobit iznosila 10,5 miliona maraka.

Oni su veoma slične poslovne rezultate ostvarili i pretprošle godine kada su prihodovali oko 30,6 miliona KM, a zaradili 10,5 miliona maraka. Preduzeće „Meridian tech“ iz Banjaluke prihodovalo je lani 26,1 milion KM, dok im je dobit iznosila 2,5 miliona maraka.

Pretprošle godine su obrnuli 24,1 milion KM, dok im je dobit iznosila 2,3 miliona maraka.

Preduzeće „Vezuv“ poznatije kao brend „Volcanobet“ ostvarilo je lani prihode u iznosu od 24,3 miliona KM dok im je dobit iznosila 17.656 maraka.

Oni su uprkos skromnom profitu bolje poslovali lani u odnosu na pretprošlu godinu kada im je prihod iznosio 21,5 miliona KM, dok su bili u gubitku oko dva miliona maraka.

Nakon „Vezuva“ na listi prihoda je „Bet live“ iz Viteza koja je lani prometovala 19,7 miliona KM, dok im je dobit iznosila oko dva miliona maraka.

Oni su pretprošle godine imali promet od 20,6 miliona KM, dok im je profit iznosio oko četiri miliona maraka.

Solidne prihode ostvarila je i banjalučka kladionica „Wwin“ koja je prihodovala prošle godine 18,2 miliona KM, dok im je dobit iznosila čak 17,7 miliona maraka.

Ova firma je pretprošle godine prihodovala 12,6 miliona KM dok im je dobit iznosila 12,1 milion maraka.

Sljedeći na listi je „Sportplus“ sa sjedištem u Travniku, a čiji su prihodi prošle godine iznosili oko 16,4 miliona KM, dok su bili u gubitku 234.719 marke.

Oni su mnogo bolje poslovali u 2024. godini kada im je zarada iznosila 754.913 KM, a prihodi 16,5 miliona maraka.

Firma „Games service“ u čijem sastavu posluje kladionica „Xlive“ prihodovala je lani 7,1 milion KM, a zaradila 1,1 milion maraka, prenosi Capital.

Oni su pretprošle godine poslovali bolje i tada su imali prihode u iznosu od 10,3 miliona maraka, dok su zaradili 2,4 miliona KM.
Srpskainfo