Connect with us

Region

VUČIĆ O BAJDENOVOM POTEZU KOJI ĆE IMATI DALEKOSEŽNE POSLJEDICE Njegov akt je promijenio sve, sada i Evropa pristupa istim mjerama

Aleksandar Vučić rekao je iz Davosa da u zemljama regiona postoji pad entuzijazma za ulazak u EU, posebno u Sjevernoj Makedoniji i Srbiji – prije svega zbog političkih zahtjeva koji dolaze.

Govoreći o ekonomskoj situaciji, Vučić ističe da nećemo moći da računamo na ogroman priliv evropskih investicija i veliku podršku koju smo imali ranije, već ćemo morati da se oslonimo „na svoje snage“. U petak ga, kaže, očekuje vrlo težak razgovor sa „velikom petorkom“. Njih zanima kako Kosovo da bude primljeno u međunarodne organizacije, to je smisao, i kako Srbija da se odrekne Kosova, kaže Vučić ističući da se nada da će razgovori biti manje teški nego što očekuje.

Aleksandar Vučić je, u intervjuu za RTS, rekao da se tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu trudio da ima racionalan pristup.

– Naravno, govorili su predstavnici svih zemalja, plus predstavnik privremenih institucija u Prištini, i ono što je bilo jasno to je da postoji pad entuzijazma za ulazak u EU u zemljama regiona, posebno u Sjevernoj Makedoniji i Srbiji. To je prije svega zbog političkih zahtjeva koji dolaze, a tiču se ili nacionalnog identiteta ili teritorijalnog pitanja – naveo je Vučić.

Kako kaže, trudili su se da vide i neke druge stvari koje su važne.

Rast u evrozoni i EU će biti između 0,5 i 0,7 posto i to u narednih nekoliko godina, ukoliko ne dođe do brzog zaustavljanja rata u Ukrajini. Što znači da nećemo moći da računamo na ogroman priliv evropskih investicija, ni na toliko veliku podršku koju smo imali ranije, već da se oslonimo na svoje snage i vidimo šta je to što sami možemo da radimo – kaže Vučić.

Govorio je, ističe, i o „lažnim optužbama koje postoje u toj kampanji protiv Srbije“.
– Kako će ruske sluge da napadnu iz Beograda sve u regionu a da niko nije rekao izvinite, ali sam govorio i o perspektivama Srbije, o daljem privlačenju investicija, o svemu onome što je dalje pred nama. Trudio sam se da racionalizujem stvari, iako je to ovde uvijek teško. Meni je drago što smo uvijek ovde zastupljeni, ali ovo je postao klub istomišljenika – svi oni koji nisu su ustvari izuzeci koji samo potvrđuju pravilo. I po pitanju rusko-ukrajinske krize gde nema nimalo realnog i racionalnog pristupa, već prosto je ideološki zasnovano, ali i po pitanju KiM gde takođe niko ne želi da čuje šta ni kaže međunarodno pravo, ni kakve rezolucije postoje već imaju njihov interes i njihovu silu i to je to – rekao je predsjednik.

Odgovorio je i na pitanje da li je imao priliku da razgovara sa premijerom privremenih institucija u Prištini.

– Ne, ja sam namerno pustio, pošto neki kažu gdje su me smjestili, oni su me molili da sjednem u prve redove, ja se namerno izdvojim negdje u ćošak, pa ih slušam. Onda ja govorim, pa svi moraju da se okrenu i da slušaju. Nisam imao priliku, mi razgovaramo u Briselu, ne znam ni šta da razgvovaram sa njim. Ja ne smijem zbog čedom haus rul da govorim šta je on govorio,a li bilo bi interesantno – možda će se jednog dana naći neko mestuo u nekoj knjizi, pa bar da parafraziram. Ali možete da zamislite – ističe Vučić.

Na pitanje šta očekuje od sutrašnje posjete „velike petorke“ koja dolazi u Beograd, među kojima su specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak, savjetnik francuskog predstavnika, njemačkog kancelara – odgovara: „Veoma težak razgovor, jedan od najvažnijih razgovora koje smo imali u prethodnim godinama i koje ćemo imati“.

– Vrlo, vrlo težak razgovor… Nadam se da će biti pomaka, i da će razgovori biti malo manje teški od onoga što očekujem, ali to je samo moje pusto nadanje. Što se tiče naroda na KiM, ne mislim da to njih posebno interesuje, njih interesuje kako Kosovo da bude primljeno u međunarodne organizacije, to je smisao, i kako Srbija da se odrekne Kosova – kaže Vučić.

Pred sutrašnji dolazak posrednika oglasio se i specijalni izaslanik njemačke Manuel Saracin, i iznio stav Berlina da Srbija ne može da postane članica Unije ako ne prizna Kosovo i da se zalaže za učešće Srba u kosovskim institucijama.

Vučić je na to rekao da se on takođe zalaže za učešće Srba u kosovskim institucijama i da se za to zalagao deset godina.

– I oni su bili dio kosovskih institucija ali problem je što neki krše Briselski sporazum, istovremeno su počeli da hapse Srbe ni zbog čega i da ih optužuju za terorizam… Počeli su da zabranjuju ljudima da izlaze na birališta, elementarna demokratska, ljudska prava, da zauzimaju opštinske izborne komisije na silu specijalnim jedinicama, da bi 12 sati posle toga otkazali te iste izbore, što su takođe znali i prije toga. Počeli da zabranjuju dovoz ljekova u bolnicu u Mitrovicu. Počeli da izmišljaju trikove ne bi li izazvali neke incidente, novu provokaciju i za lične karte i za tablice, a na kraju krajeva uslov za ulazak u kosovske institucije bio je formiranje Zajednice srpskih opština, a deset godina nije formirana. Ja sam siguran da Zaracin zna šta su uslovi, a sad, to što malo više voli da bude na drugoj strani nije ništa neočekivano, a svakako nije ništa novo – rekao je Vučić.

Komentarišući razgovor sa premijerom hrvatske Andrejom Plenkovićem, predsjednik je rekao da je dobro da se razgovara.
– Gotovo sve teme smo otvorili, političke i ekonomske, i razgovarali o konkretnim stvarima koje zajednički možemo da radimo u budućnosti – od infrastrukturnih, saobraćajnih projekata, nekih drugih stvari koje ljudima treba da olakšaju život. Ja ne mislim da treba da radimo na velikim pričama, uz pompu, oduševljenje i tako dalje, ali kada radimo na malim koracima i kada stvari menjamo u interesu građana, onda mislim da je to dobra vijest – kaže Vučić.

Komentarisao je i to što je u centru pažnje odluka evropskog parlamenta da pokrene istragu protiv komesara Varheljija – a danas se oglasila Stranka slobode i pravde koja je podržala tu odluku, tvrdeći da su oni ukazivali na probleme i o stavu prema slobodi medija i vladavini prava.

– Ja sam sada čuo da neko iz Srbije može da podrži istragu protiv Varheljija. Žao mi je zbog toga, mislim da je to krajnje neodgovorno… Hoću da ljudi shvate o čemu je riječ. Skupili su se neki koji sve što su radili, sve amandmane koji su osvajali, su ogoljeni antisrpski amandmani. Neskriveno. Cijela rezolucija, sve je pravljeno samo da bi se uradilo nešto protiv Srbije. Onda ste našli jedinog komesara koji nije bio antisrpski orijentisan. Pretjerao sam, ali jedan od rijetkih, ali nađete nekog iz Srbije koji hoće da podrže akciju onih koji jesu antisrpski orjentisani koje znamo – od Fon Kramon do ne znam ni ja koga sve, koji podržavaju akciju protiv Varheljija, onda se i u Srbiji nađe neko ko podržava akciju protiv nekoga ko je pomagao i Srbiji i svim ostalima na Zapadnom Balkanu. To je stvarno teatar apsurda koji živimo. To pokazuje da je nekima vlast sve u životu a ne interesi svoje zemlje – rekao je Vučić.

Ističe da je Varhelji jedan od ljudi koji ništa nažao Srbiji nije učinio.

– Ako mu je to grijeh, onda je stvarno zgriješio i onda će ta istraga dati izvanredne rezultate. Kad govorite o vladavini prava, Vlada je juče usvojila te predloge pravosudnih zakona za koje smo dobili sve moguće pohvale, i EU i Venecijanske komisije i Saveta evrope. To nigde to nije vijest, možda je Varhelji kriv i za to, jer nikoga ne interesuje za ono što postignemo sa Evropskom unijom – dodaje predsjednik.

Vučić je govorio i o trenutnoj ekonomskoj situaciji u svetu i o njenom uticaju na Srbiju. U tom kontekstu, ističe, akt predsjednika SAD Džozefa Bajdena je promijenio sve, kao i rat u Ukrajini.

– U kom oni ulažu 430 milijardi dolara, dakle u industriju čipova, a Meksiko i Kanada rade proizvodnju, gdje Evropa u hajtek industriji ne može da prati Ameriku i Kinu, jer negdje oko 9,8 ukupne proizvodnje čipova je na Evropskom tlu, slično se dešava i sa litijumom jer Amerika i Kina kontrolišu najveći deo proizvodnje baterija u svijetu, ali i Evropa mora da nađe svoje resurse. Amerika je tu pristupila i protekcionizmu, sada će i Evropa da pristupi istim mjerama. Sjećate se koliko je nama bilo zabranjeno da ulažemo u Er Srbiju i sve kompanije zbog tzv. nedozvoljene državne pomoći, tako da će sada biti sipajte pare koliko možete, ali suština je kako da održimo rast na 2,5 posto jer će Evropa će ići na plus 0,7 – kaže Vučić.

Ističe da se mora razmišljati o tome kako da se privuku investicije sa različitih strana.

– Imao sam priliku da razgovaram sa južnokorejskim predsednikom, njihovom Hjundai grupom, ali sa onim, iz onoga što je nešto poput privredne komore, ali mnogo važnije nego privredna komora kod nas, jer oni imaju direktan uticaj na ulaganja i nadam se da ćemo privući korejske investicije, i moramo da se dalje razvijamo, rad, rad i to je to – poručuje Vučić.

(RTS)

Related Topics:

Region

VUČIĆ TVRDI “Ne prodajemo zgradu Generalštaba, VEĆ JE DAJEMO U ZAKUP NA 99 godina”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da se prostor na kome se nalazi zgrada Generalštaba ne prodaje, već će, kako kaže, biti dat u zakup na 99 godine, dodajući da će investicija na tom prostoru iznositi najmanje 650 miliona evra. On je kazao da je bivša vlast prodala zemlju za američku ambasadu na kojoj se nalazio Maršalat, takođe pogođen u NATO agresiji 1999. godine, a koja je veće površine nego parcela na kojoj se nalazi Generalštab.

“Za razliku od njih, koji su prodali Maršalat i komandu Garde, mi ovo ne prodajemo. Mi dajemo u zakup na 99 godina, u dugoročni zakup dajemo. Pri tome, mi imamo prava na korišćenje tog prostora, zemljišta, uzimanje prihoda i profita od posla koji se napravi 22,5 odsto u narednih 99 godina”, rekao je Vučić za TV Pink. Dodaje da u tom projektu Srbija daje zemljište, a američki partner investiciju od najmanje 650 miliona evra.

“Ogromna investicija za našu zemlju. Fantastičan prostor u kojem će naši ljudi da uživaju. A je li uživate u Maršalatu možda? A u ovome će svi moći da uživaju. I svi stranci, i svi naši ljudi. Naš narod će moći da uživa. Kada pogledate to što će da bude, to će da podigne vrednost svemu u Beogradu.

To će da privuče dodatno turiste. Tih 650 miliona evra koje u to ulože, uz njihov know-how, to će odmah da vredi preko milijarde. Što znači da mi odmah u novcu za nešto što nismo prodali imamo preko 220 miliona dolara”, rekao je Vučić.

On je uporedio i veličine zemljišta na kome se nalazio Maršalat sa onim na kome se nalazi Generalštab, navodeći da je bivša vlast prodala 4,2 hektara, dok su parcele na kome se nalazi Generalštab veličine 2,9 hektara.

Naveo je i da je bivša vlast donela odluku da proglasi Generalštab kulturnim dobrom kada su odlučili da prodaju Maršalat i komandu garde.

“Tada donose odluku da je ovo kulturno dobro, da bi zamazali oči narodu, da bi rekli ‘evo, čuvaćemo ovu ruševinu, kad već ovo ovamo najlepše na 4,2 hektara dajemo”, rekao je Vučić.

On je naveo da se uvek rukovodio srpskim interesima. “Znate li šta nama znači da imamo Tramp Tauer? Znate li šta to znači za imidž Beograda?”, upitao je Vučić.

Dodao je da na mestu na kome je bio Maršalat, a sada se nalazi ambasada SAD, nema nikakvih obeležja da je bio gađan američkim bombama 1999. dok se, kako kaže, za projekat na mestu Generalštaba dogovara da tu bude napravljen prvi muzej žrtava agresije. Govoreći o prodaji Maršalata, podsetio je da je u pitanju bila veličanstvena zgrada u najelitnijem delu Dedinja, gde se nalazila i komanda Garde, kao i da je taj prostor prodat američkoj ambasadi.

“Naša poreska uprava i Vlada Srbije procenjuju vrednost zemljišta na 28 miliona dolara, što je bila laž, što je bilo dva do dva i po puta pocenjeno manje nu odnosu na stvarnu vrednost.

To je najlepša i najbolja zemlja u Beogradu, 4,2 hektara. Amerikanci plaćaju 15,1 milion dolara i postaju vlasnici. Američka ambasada je sada tu. Oni su duplo smanjili cenu koju je Poreska uprava i Vlada Srbije odredila, vlada Vojslava Koštunice i Milana Parivodića i drugih ministara u to vreme”, rekao je Vučić.

Dodao je da tadašnja vlast, da bi mogla da proda američkoj ambasadi prostor na kome se nalazio Maršalat menja i urbanistički plan, iako je u pitanju bilo zaštićeno kulturno dobro. “Sve pripremaju da bi prodali i daju za duplo manje para od minimalne procene, u trajno vlasništvo američkoj državi. To sad pripada američkoj ambasadi za vjek i vjekova”, rekao je Vučić.

On je naveo da je još 2014. i 2015. godine tražio da se zgrada Generalštaba ili renovira ili da se izmesti, kao i da je 2016. godine podnet formalni predlog za to. Vučić je dodao da je bivša vlast još 2009. godine želela da se izmesti Generalštab i da na tom mestu bude poslovni prostor.

On se osvrnuo i na današnji protest protiv rušenja Generalštaba i naveo da je na njemu ukupno bilo nešto više od 2.000 učesnika.

(Tanjug)

Nastavi čitati

Region

Kako je Crna Gora postala najbrže rastući CENTAR MILIONERA NA SVIJETU?

​„Smještena između plavog Jadranskog mora i moćnih Dinarskih Alpa, Crna Gora je u protekloj deceniji zabilježila rast broja milionera od čak 124 odsto, prema izvještaju Henley Private Wealth Migration Report 2025. Zemlja je tako postala najbrže rastuće središte milionera na svijetu“ piše magazin Fortune.

„Vrlo smo posvećeni ideji da u Crnu Goru dovedemo najpametnije i najtalentovanije ljude svijeta“, izjavio je 37-godišnji lider dodajući da su niski porezi ključni razlog priliva ultra-bogatih stanovnika, prenosi Bonitet.

Jednostavno je

„Naša poreska politika je vrlo jednostavna“, objasnio je. „Smatramo da ljudi koji ulažu u Crnu Goru, bilo da su investitori, zaposleni, radnici ili menadžeri, svi oni koji vezuju svoj uspjeh za uspjeh Crne Gore, zaslužuju poreske olakšice.“

Crna Gora ima jednu od najnižih stopa poreza na dohodak i dobit u Evropi, u rasponu od 9 do 15 odsto.

Građani ne plaćaju ništa do prihoda od 700 evra, plaćaju 9 odsto na zaradu između 701 i 1.000 evra, a svega 15 odsto na dio bruto zarade iznad 1.000 evra. Za poređenje, najviša stopa poreza na dohodak u Švajcarskoj dostiže oko 40 odsto, navodi Fortune.

Prema Spaićevim riječima, Crna Gora će uskoro imati i najnižu stopu poreza na dobit u Evropi.

„Takođe, poslodavci imaju najniže poreze i doprinose za zaposlene u Evropi“, dodao je. „Razlog za to je jednostavan – želimo da se ljudi koji dođu u Crnu Goru i vežu svoju sudbinu za našu zemlju osjećaju nagrađeno.“

Fortune navodi i da je osim poreskih pogodnosti, Spajić istakao i monetarnu prednost: crnogorska ekonomija funkcioniše po modelu sličnom zlatnom standardu.

„Još jedna zanimljivost za investitore je da živimo u svojevrsnom kvazi zlatnom standardu. Za nas je evro kao zlato – da bismo ga stekli, moramo da prodamo realnu imovinu, robu ili usluge. Dakle, vrijednost naših sredstava je realna i nije naduvana starim programima kvantitativnog popuštanja.“

„Zbog toga je Crna Gora fer i razumno procijenjena investiciona destinacija“, zaključio je premijer a prenosi Fortune.

Globalna migracija bogatstva

Prema podacima iz Henley Private Wealth Migration Report-a, milioneri širom svijeta sve češće sele svoj kapital u sigurnije okruženje zbog ratova, trgovinskih tenzija i globalnih kriza.

U 2025. godini 142.000 milionera promijenilo je zemlju boravka, dok se za 2026. očekuje da će to učiniti oko 165.000.

Top 5 najbrže rastućih „milionerskih centara“ (2014–2024):

  1. Crna Gora – rast od 124 odsto
  2. Ujedinjeni Arapski Emirati – 98 odsto
  3. Malta – 87 odsto
  4. Poljska – 82 odsto
  5. SAD – 78 odsto

„Crnogorski sistem niskih poreza, bez poreza na nasljeđe i poklone, čini je izuzetno atraktivnom za očuvanje bogatstva“, rekao je Dominik Volek iz kompanije Henley & Partners za magazin Fortune.

„U kombinaciji sa jadranskom obalom, luksuznim nekretninama i privlačnim mediteranskim načinom života, zemlja je postala idealno odredište za investitore koji traže kvalitetan život.“

Da bi neko postao poreski rezident Crne Gore, potrebno je da u zemlji provede više od 183 dana godišnje.

Premijer Crne Gore

Fortune dodaje i da je Spajić, prije nego što je ušao u politiku, gradio karijeru u finansijama: radio je kao kreditni analitičar u Goldman Sachsu, a kasnije postao partner u venture capital fondu u Singapuru. U vladu Crne Gore ušao je 2020. kao ministar finansija i socijalnog staranja, a u oktobru 2023. izabran je za premijera.

„Do 2025. godine, Spajić je četvrti najmlađi lider na svijetu, poslije Ibrahima Traorea (Burkina Faso), Danijela Noboe (Ekvador) i Kristrun Frostadotir (Island)“, navodi Fortune magazin.

Nastavi čitati

Region

ODLOŽENA SRPSKA IZLOŽBAU VUKOVARU, OGLASILI SE ZVANIČNICI: “Nije primjereno u nedjelji sjećanja na Domovinski rat”

Otvaranje izložbe “Srpkinja, heroina Velikog rata” u Vukovaru odloženo je za decembar zbog napetosti i zahtjeva gradonačelnika.

Predsednik Zajedničkog vijeća opština (ZVO) Dejan Drakulić objavio je da se odlaže otvaranje izložbe “Srpkinja, heroina Velikog rata”, koja je trebalo da bude održana u Vukovaru.

“S obzirom na događaje i zahtjev gradonačelnika za odlaganje izložbe, želimo da pošaljemo poruku mira i razumijevanja. Odlučili smo da otvaranje izložbe odložimo za decembar”, rekao je Drakulić.

Vukovarski gradonačelnik Marijan Pavliček, podsjetimo, zatražio je od organizatora izložbe, Srpskog kulturnog centra Vukovar, Zajedničkog vijeća opština i Generalnog konzulata RS, da izložbu, čije je otvaranje bilo zakazano za 11. novembar, odlože za period van mjeseca kada se obilježavaju Dani sjećanja na žrtve Vukovara, tokom kojih se odaje počast 2.717 poginulih i nestalih hrvatskih branilaca i civila.

Noć uoči planiranog otvaranja izložbe osvanule slike četnika i transparenti
U noći prije planiranog otvaranja, zgrada ZVO-a u kojoj je trebalo da se održi izložba o Srpkinjama u Prvom svjetskom ratu u Vukovaru, bila je oblijepljena plakatima i fotografijama iz vremena opsade grada 1991. godine. Na fasadi i prozorima pojavile su se slike pripadnika JNA i paravojnih jedinica, među kojima su fotografije zarobljenih civila i branilaca, prizori sa Veleprometa i masovnih grobnica, kao i vojnici sa oružjem. Uz njih su istaknuti natpisi “Ko o čemu, Srbi o herojima” i “Vlada RH ili RSK!?”.

Fotografije su, prema objavi na Fejsbuku, postavili pripadnici navijačke grupe Bad Blue Boys Vukovar, koji su poručili da je to njihova reakcija na najavljenu izložbu. Naveli su da im nije jasno “čemu vraćanje toliko duboko u prošlost, pored tolikih srpskih heroja iz ne tako davnih ratova”.

Nakon incidenata koji su pratili Dane srpske kulture u Splitu i Zagrebu, i zbog pojačanih tenzija u nedjelji obilježavanja Dana sjećanja na žrtvu Vukovara, otvaranje izložbe postalo je neizvjesno.

Ministarka kulture i medija Nina Obuljen Koržinek izjavila je da održavanje izložbe u ovom trenutku smatra neprimjerenim.

“U ovom trenutku povišenih tenzija zaista ne vidim smisao da konzulat Republike Srbije u Vukovaru, u nedjelji kada se sjećamo najveće traume iz Domovinskog rata i žrtava, organizuje takve događaje. To mi nije prihvatljivo”, rekla je Obuljen Koržinek.

Predsednik Zajedničkog vijeća opština Dejan Drakulić sada je potvrdio da se otvaranje izložbe odlaže.

Otkazano i književno veče
Podsjetimo, Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat iz Beograda saopštilo je da je otkazano književno veče u okviru Dana srpske kulture u Hrvatskoj, na kojoj je trebalo da učestvuje u srijedu u Vukovaru. Organizatori nisu željeli da komentarišu otkazivanje, već su najavili saopštenje.

Na književnoj večeri “Mitrov danak, pjesnički sastanak”, Adligat je trebalo da predstavi rad Muzeja knjige i putovanja, kao i zbirke vezane za Hrvatsku, uključujući pisma Miroslava Krleže.

“Zar ni kordon policije ne bi bio dovoljan da nas zaštiti? Predavanje o muzeju i čitanje poezije pretvoriše se u, junačko djelo! Kažu, nepogodan je novembar jer podsjeća na period kada su činjeni zločini. A kada nije bilo zločina, svih nad svima?”, upitao je u saopštenju počasni predsjednik Adligata Viktor Lazić.

(Index)

Nastavi čitati

Aktuelno