Energetski troškovi ponovo snažno pritiskaju evropsku industriju, a proizvođačke cijene u evrozoni za godinu dana porasle su čak 11,1 odsto. Eurostat ukazuje na ubrzanje rasta cijena, dok Bugarska, Irska i Litvanija bilježe najveća godišnja povećanja među članicama EU.

Industrijske proizvođačke cijene u evrozoni porasle su u septembru 2026. godine za 2,5 odsto u odnosu na prethodni mjesec, dok je na nivou Evropske unije zabilježen rast od 2,6 odsto. Na godišnjem nivou poskupljenje je bilo znatno izraženije – 11,1 odsto u evrozoni i 10,9 odsto u cijeloj EU, pokazuju preliminarni podaci Eurostata objavljeni 5. novembra.

Septembarski rast predstavlja ubrzanje u odnosu na avgust, kada su proizvođačke cijene na mjesečnom nivou povećane za dva odsto u evrozoni i 1,9 odsto u Evropskoj uniji.

Najveći uticaj na rast cijena imala je energija. Proizvođačke cijene energenata u septembru su povećane za 7,8 odsto u evrozoni, odnosno 7,7 odsto u EU.

U ostalim industrijskim kategorijama promjene su bile znatno skromnije. Cijene intermedijarnih proizvoda porasle su za 0,2 odsto u oba područja, dok je kod kapitalnih dobara zabilježen rast od 0,1 odsto. Trajna potrošačka dobra poskupjela su za 0,3 odsto u evrozoni i 0,2 odsto u EU, dok je kod netrajnih potrošačkih proizvoda rast iznosio 0,2 odsto.

Koliko je energija uticala na ukupno povećanje proizvođačkih cijena pokazuje i podatak da je, kada se ona isključi iz obračuna, mjesečni rast iznosio svega 0,1 odsto u evrozoni i 0,2 odsto u Evropskoj uniji.

Bugarska i Litvanija prednjače po rastu cijena
Posmatrano po državama članicama, najveće mjesečno povećanje industrijskih proizvođačkih cijena registrovano je u Bugarskoj, gdje je iznosilo 4,6 odsto. Slijede Litvanija sa rastom od 4,2 odsto, kao i Grčka i Španija, u kojima su cijene povećane za po 3,9 odsto.

Za razliku od ovih zemalja, u Luksemburgu i na Malti proizvođačke cijene ostale su na nepromijenjenom nivou.

Energenti su bili glavni pokretač poskupljenja i kada se posmatra period od godinu dana. U poređenju sa septembrom 2025. godine, njihove proizvođačke cijene porasle su za čak 30,8 odsto u evrozoni i 30 odsto u EU.

Značajnije povećanje zabilježeno je i kod intermedijarnih proizvoda, čije su cijene na godišnjem nivou porasle za 7,1 odsto u evrozoni i 6,8 odsto u EU.

Kapitalna dobra poskupjela su za 2,7 odsto u evrozoni i 2,6 odsto u Uniji, dok je rast cijena trajnih potrošačkih dobara iznosio 3,4, odnosno 3,2 odsto.

Jedina kategorija u kojoj je zabilježen pad na godišnjem nivou bila su netrajna potrošačka dobra, čije su cijene smanjene za 0,6 odsto i u evrozoni i u EU.

Kada se izuzmu energenti, godišnji rast industrijskih proizvođačkih cijena iznosio je 3,5 odsto u oba područja.

U Bugarskoj godišnji rast gotovo 23 odsto
Podaci Eurostata pokazuju da je Bugarska zabilježila i najveći godišnji rast proizvođačkih cijena među članicama Evropske unije, od čak 22,9 odsto.

Na drugom mjestu našla se Irska sa povećanjem od 19,9 odsto, dok je u Litvaniji rast dostigao 19 odsto.

Luksemburg je bio jedina članica EU u kojoj su proizvođačke cijene na godišnjem nivou pale. Smanjenje je iznosilo 8,1 odsto.

Predsjednik Izraela Isak Hercog reagovao je na Trampovu odluku o ukidanju vojne pomoći Izraelu, koja iznosi 3,8 milijardi dolara godišnje.

Izraelski predsjednik Isak Hercog izjavio je da je bilo “kao grom iz vedra neba” kada je predsjednik Donald Tramp u utorak, na dan međuizbora, najavio da će ukinuti američku pomoć Izraelu.

Hercog je pokrenuo to pitanje tokom sastanka sa strankom Jašar, koju predvodi Gadi Ajzenkot, glavni rival premijera Benjamina Netanjahua, piše CNN.

“Pitanje američke pomoći me veoma brine, a palo mi je i kao grom iz vedra neba. Imamo memorandum o razumijevanju sa SAD koji bi trebalo da traje do 2028. godine i to je jedan od glavnih ciljeva, pa se stoga mora formirati vlada, a ne ići na ponovljene izbore”, rekao je on.

Tramp je rekao da će pomoć Izraelu biti okončana ove godine, dve godine pre zvaničnog isteka memoranduma o razumijevanju (MoU), koji Izraelu obezbjeđuje 3,8 milijardi dolara godišnje za kupovinu američkog naoružanja.

Međutim, izneo je malo detalja u toj najavi, datoj tokom telefonskog intervjua za Foks njuz na dan izbora. Netanjahu nije dao nikakav javni komentar povodom ove najave.

“To je loš argument, jer kada kažete: ’Zašto svima ne damo 4 milijarde dolara?’ Izrael je naš broj jedan; dajemo im više nego bilo kome drugom, a njima to više nije potrebno”, rekao je Tramp za Foks.

Američki ambasador u Izraelu Majk Hakabi rekao je da traži pojašnjenje o tome šta će se dogoditi. U intervjuu za izraelski Kanal 12, on je branio vojnu pomoć, koja postaje sve nepopularnija i u Demokratskoj i u Republikanskoj stranci.

“Amerikanci moraju da znaju vrednost tog partnerstva”, rekao je on. “Ne radi se o tome šta Amerikanci ulažu u to. Radi se o tome šta iz toga dobijaju. Možda nismo dovoljno dobro pomogli američkoj javnosti da prepozna i bude zahvalna na partnerstvu sa Izraelom, koje svakodnevno donosi korist njihovim životima.“

Hakabi se takođe nije složio sa potpredsjednikom Džej Dijem Vensom, koji je na platformi Iks naveo da je odnos sa Izraelom doprineo gubicima republikanaca na međuizborima.

Kao nepokolebljivi pristalica Izraela, Hakabi je rekao: “Ne mislim da je podrška Izraelu toksična u konzervativnom krilu i Republikanskoj stranci.”

Zadatak za Hercoga
Dok se nosi sa Trampovom najavom da SAD obustavljaju 4 milijarde dolara pomoći Izraelu, Hercog se suočava sa ključnim zadatkom nakon izbora u sopstvenoj zemlji.

Ajzenkot je obezbedio većinsku podršku novog saziva izraelskog Kneseta nakon završetka predsednikovih sastanaka sa izabranim partijama, koji su usledili posle izbora u Izraelu krajem prošlog meseca. Hercog je održao dvodnevne konsultacije sa predstavnicima svih stranaka koje su ušle u novi Kneset.

Netanjahu je obezbedio podršku od samo 46 mesta nakon što je jedan od njegovih ultraortodoksnih saveznika odbio da ga podrži, ostavljajući ga daleko ispod potrebne većine od 61 mesta. Ajzenkot je obezbedio podršku poslanika koji drže 67 mesta, ali 19 od njih pripada strankama koje predvode Arapi, što komplikuje njegov put ka smeni izraelskog lidera sa najdužim stažom.

Hercog sada mora da odluči kome će poveriti mandat za sastav sledeće vlade, a odluku će, kako je najavio, doneti u nedelju. „Rezultati konsultacija možda deluju jasno, ali ovlašćenje koje mi zakon daje jeste da utvrdim ko ima sposobnost da formira vladu, a to nije sasvim jasno“, rekao je nakon sastanaka sa svim partijama. U saopštenju u četvrtak uveče, Ajzenkotova stranka je stavila do znanja da očekuje dobijanje mandata za formiranje vlade.

“Odluka naroda i jasna parlamentarna većina ne ostavljaju mesta sumnji: građani Izraela su izabrali promene i izrazili apsolutno nepoverenje odlazećem premijeru Netanjahuu i njegovoj vladi”, saopštila je partija Jašar. Netanjahu, dodaje se u saopštenju, “nema mandat, nema većinu i nema poverenje naroda.”

Ko god bude izabran imaće 28 dana da sa ostalim strankama pregovara o ministarskim funkcijama, budžetu i politikama. Moguće je produženje od 14 dana. Ako ne uspe, mandat prelazi na drugog kandidata na još četiri nedelje. Ako ni on ne uspe, Kneset dobija kratak rok da predloži drugog kandidata. Ako ni to ne uspe, zemlja automatski ponovo ide na izbore.

Dok Izrael ne dobije novu vladu, Netanjahu ostaje na funkciji tehničkog premijera.

Netanjahu, koji je izgubio parlamentarnu većinu, i dalje osporava izborne rezultate i tvrdi da su glasanje “pokrale” partije predvođene Arapima putem podmićivanja, stranog finansiranja i prevare. Opozicija navodi da on pokušava da odloži polaganje zakletve Kneseta u utorak i osujeti planove za smenu predsednika Kneseta poslanikom iz redova opozicije.

Porodica Donalda Trampa, imigraciona služba ICE, velike korporacije i slučaj Džefrija Epstina biće u centru četiri istrage koje demokrate najavljuju u Kongresu SAD.
Njihovo pokretanje najavljeno je već za prvi dan preuzimanja Odbora za nadzor Predstavničkog doma.

Demokratski kongresmen Robert Garsija (Robert Garcia) predstavio je plan istraga na konferenciji za medije u Hantington Biču u Kaliforniji, dan nakon što su demokrate na izborima osvojile većinu u oba doma Kongresa.

Garsija je najavio da će istrage pokrenuti u januaru, kada preuzme predsjedavanje Odborom za nadzor Predstavničkog doma.

– Kako budemo napredovali i kako u januaru preuzmem predsjedavanje, bićemo potpuno fokusirani na četiri glavne oblasti – rekao je Garsija.

Trampova porodica prva na meti
Prva istraga odnosiće se na poslovne aktivnosti članova porodice američkog predsjednika.

– Suočićemo se sa kriminalnom porodicom Tramp. Razmjere prevara i korupcije su bez presedana u američkoj politici – izjavio je Garsija.

On je iznio niz tvrdnji o poslovima članova predsjednikove porodice. Naveo je da vjenčanje Donalda Trampa Mlađeg finansira ruski oligarh, da je Trampov zet Džared Kušner (Jared Kushner) od Saudijaca dobio dvije milijarde dolara nakon odlaska iz Bijele kuće, te da Erik Tramp (Eric Trump) sjedi u upravnim odborima kompanija koje dobijaju ugovore od Pentagona.

Garsija je optužio i samog predsjednika da zarađuje milijarde dolara kroz kriptovalutnu šemu.

– Ova porodica je postala milijardama bogatija, dok se američka javnost bori za opstanak – poručio je kongresmen.

Pod lupom i ICE: Pominju se Kristi Noem i Kori Levandovski
Druga istraga biće usmjerena na Ministarstvo unutrašnje bezbjednosti SAD (DHS) i Službu za imigraciju i carine (ICE).

Garsija je najavio da će obuhvatiti sve za koje smatra da su učestvovali u zloupotrebama, od agenata na terenu do osoba koje su, prema njegovim riječima, stvorile sistem nekažnjivosti.

Među njima je pomenuo bivšu ministarku Kristi Noem (Kristi Noem) i njenog savjetnika Korija Levandovskog (Corey Lewandowski), koji su napustili DHS nakon ozbiljnih skandala.

Korporacije pod istragom zbog cijena i trgovine akcijama
Treća istraga baviće se korporativnom korupcijom, a poseban fokus biće na načinu određivanja cijena i ostvarivanju profita velikih kompanija.

– Dok se vi borite da sastavite kraj s krajem, izvršni direktori i kompanije širom zemlje ostvaruju rekordne profite – rekao je Garsija.

Posebno je izdvojio takozvano nadzirano formiranje cijena (surveillance pricing), praksu u kojoj se cijene određuju na osnovu podataka i profila kupaca.

To bi, prema njegovom objašnjenju, moglo značiti da dva kupca u istom supermarketu za isti proizvod plaćaju različite iznose, u zavisnosti od podataka koje trgovac prikuplja o njima.

Istraga će obuhvatiti i trgovinu akcijama na osnovu povjerljivih informacija, kako među članovima Kongresa, tako i u administraciji.

Slučaj Epstin i javna saslušanja
Četvrta istraga odnosiće se na slučaj Džefrija Epstina (Jeffrey Epstein), finansijera i osuđenog seksualnog prestupnika.

Garsija je najavio da želi da organizuje javna saslušanja, umjesto razgovora iza zatvorenih vrata, kakvi su održavani dok su Odbor vodili republikanci.

– Želim da podsjetim da se više od 1.000 žena javilo kao žrtve koje su preživjele seksualno zlostavljanje Džefrija Epstina – rekao je Garsija.