Connect with us

Zanimljivosti

ZAŠTO SAMO NEKI LJUDI imaju česte noćne more?

I usamljenost i poremećaji spavanja su ozbiljni problemi javnog zdravlja, rekao je istraživač Kolin Hese, jer su oboje povezani s povećanim rizikom od srčanih bolesti, moždanog udara i prerane smrti.

Studija je dodatak istraživanju koje je upozorilo na zdravstvene posljedice usamljenosti, rekli su naučnici. Istraživači su se oslanjali na teoriju zvanu evolucijska teorija usamljenosti.

Predlaže da je usamljenost evoluirala kako bi nas upozorila da nedostaju naše društvene veze.

Dr Hese, direktor Škole komunikacija na OSU “Colleg of Liberte Arts”, objasnio je: “Kada potreba ljudi za jakim vezama ne bude zadovoljena, oni pate fizički, mentalno i socijalno. Baš kao što glad ili umor znače da niste dobili dovoljno kalorija ili spavali, usamljenost je evoluirala da upozori pojedince kada njihove potrebe za međuljudskom vezom ostanu neispunjene.”

To dolazi nakon što su istraživači sa Univerziteta Harvard rekli da usamljenost može povećati rizik od moždanog udara za 56 posto. Socijalna izolacija je ranije bila povezana sa srčanim oboljenjima, depresijom, demencijom i dijabetesom.

Ne samo da utiče na naše budne sate i opšte zdravlje, čini se da usamljenost može uticati i na kvalitet sna kroz noćne more, kažu naučnici.

Najnovija studija uključivala je anketiranje 1.600 odraslih Amerikanaca starosti između 18 i 81 godine.

Istraživači su otkrili da ljudi koji su sebe opisali kao usamljene češće pate od češćih i intenzivnijih noćnih mora – iako su primijetili da rezultati pokazuju korelaciju, a ne uzrok i posljedicu.

Ključna veza između usamljenosti i učestalosti noćnih mora bio je stres, rekli su istraživači u radu objavljenom u “Journal of Psihology”.

Drugi faktori koji usamljenost povezuju sa noćnim morama su zabrinutost, anksioznost i hiperuzbuđenje – stanje ekstra budnosti i fokusiranosti. Poput stresa, ruminacija i hiperuzbuđenje su povezani sa usamljenošću, kažu istraživači.

Usamljene osobe su imale tendenciju da doživljavaju više ovih mentalnih stanja, koja su zauzvrat bila povezana s češćim i intenzivnijim noćnim morama.

“Kvalitetan san za obnavljanje je osnova za kognitivno funkcioniranje, regulaciju raspoloženja, metabolizam i mnoge druge aspekte dobrobiti. Zato je toliko važno istražiti psihološka stanja koja remete san, a među njima je ključna usamljenost”, navodi.

Zanimljivosti

ISTRAŽIVANJE OTKRILO Zašto Evropljani žive duže od Amerikanaca?

Amerikanci imaju lošiju stopu preživljavanja od Evropljana na svim nivoima bogatstva, a postoji i jaz u preživljavanju između bogatih i siromašnih Amerikanaca, pokazalo je istraživanje Škole javnog zdravlja Univerziteta Braun.

Istraživači su uporedili bogatstvo i stope preživljavanja 73.000 stanovnika SAD i Evrope, starosti 50-85 godina sa ciljem da utvrde da li postoje razlike u očekivanom životnom vijeku između ovih populacija i da li bogatstvo može uticati na preživljavanje.

Utvrđeno je da su tokom protekle decenije Amerikanci znatno češće umirali nego ljudi na Starom kontinentu, kao i da su bogatiji ljudi živjeli mnogo duže od siromašnijih, dok su u Evropi ove disproporcije bile mnogo manje.

„Očekivaniživotni vijeku SAD značajno se smanjuje posljednjih godina. Na svakom nivou bogatstva, Amerikanci imaju višu stopu smrtnosti od Evropljana“, naglašavaju autori studije objavljene u časopisu ” New England Journal of Medicine”.

Istraživanje je pokazalo da su najbogatiji ljudi u SAD imali čak 40 odsto nižu stopu smrtnosti od najsiromašnijih ljudi koji tamo žive.

Ista razlika (40 odsto) utvrđena je između Evropljana i Amerikanaca, s tim što su južni Evropljani imaju 30 odsto nižu stopu smrtnosti, dok je stopa smrtnosti za stanovnike južne Evrope i između 13 i 20 procenata niža nego u SAD.

Najbogatiji ljudi u SAD živjeli su kraće u prosjeku od najbogatijih Evropljana i imali su stope preživljavanja uporedive sa najsiromašnijim stanovnicima zapadnih dijelova Evrope, kao što su Nemačka, Francuska i Holandija.

„Ovi rezultati su jasan dokaz da čak ni najbogatiji Amerikanci nisu zaštićeni od sistemskih problema koji doprinose kraćem životnom vijeku, kao što je ekonomska nejednakost, ili od faktora rizika kao što su stres, ishrana ili opasnosti po životnu sredinu“, rekla je jedna od autora studije, prof. Iren Papanikolas.

Među faktorima koji mogu izazvati velike razlike u preživljavanju između dva kontinenta, istraživači su ukazali na lošije funkcionisanje sistema socijalne zaštite i velike strukturne nejednakosti u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Iako izgleda da utiču na najsiromašnije ljude u Sjedinjenim Američkim Državama, ti faktori na kraju čine da čak i najbogatiji ljudi umiru“, primijetili su istraživači.

Drugi uzroci uključuju faktore kulture i ponašanja kao što su ishrana, pušenje i ograničena socijalna mobilnost.

Na primjer, visoka stopa pušenja i život u ruralnim područjima, što su faktori koji se povezuju sa lošijim zdravljem, bili su češći u SAD.

Naučnici su takođe naglasili da je u SAD veoma uočljiv tzv. efekat preživljavanja.

Poenta je da siromašniji ljudi, lošijeg zdravlja, češće umru ranije, pa imućniji ljudi dominiraju među starijim društvenim grupama.

Ovo stvara iluziju da se nejednakost u bogatstvu smanjuje sa godinama, ali je u stvarnosti drugačije.

„U SAD nejednakost u bogatstvu opada nakon 65. godine isključivo zato što najsiromašniji Amerikanci umiru mnogo ranije“, navela je Papanikolas.

Ona je rekla da bi rezultati trebalo da alarmiraju službenike javnog zdravlja u SAD i da ih navedu da se pozabave rastućim jazom između bogatih i siromašnih.

„Druge zemlje su imale mnogo bolje rezultate, što znači da treba da učimo od njih i da unaprijedimo naš sistem. I ne mora se nužno raditi o trošenju više novca, već o rješavanju faktora koje previđamo i koji mogu imati veliki uticaj na očekivani životni vijek“, zaključuju autori studije.

Nastavi čitati

Zanimljivosti

LAŽIRAO SVOJU SMRT DA VIDI KO GA OD FAMILIJE VOLI: Pojavio se na sopstvenoj sahrani (VIDEO)

Neki stvarno odlaze u ekstreme kako bi zadovoljili svoju potrebu za pažnjom.

Dok se neki pitaju koliko bi im ljudi došlo na sahranu, jedan je muškarac to odlučio da sazna i da šokira ljude svojom iznenadnom pojavom.

To je bio Dejvid Berten iz Belgije, a odlučio je poprilično okrutno da pokaže svojoj porodici šta znači izgubiti voljenu osobu.

Zato je lažirao sopstvenu smrt i organizovao vlastitu sahranu. U pomoć su mu priskočili supruga i djeca.

Njegova kćerka je na TikToku objavila poruku koja je šokirala njihovu porodicu.

Objava je glasila: “Počivaj u miru, tata. Nikada neću prestati da mislim na tebe. Zašto je život tako nepravedan? Zašto ti? Trebalo je da postaneš djeda i imao si cio život pred sobom. Volimo te i nikad te nećemo zaboraviti”, prenosi Telegraf.

@mgva.7

#duo avec @Thomas faut Vous en pensez quoi ? Toutes les blagues ne sont pas bonne à faire ? c’est vrai que c’est très osé, mais il porte bien son pseudo #pourtoi #ragnarlefou #ragnartiktok #ragnarresurrection #cestfou #osé #fou #culotter #ragnar

♬ son original – Thomas faut

 

Nastavi čitati

Zanimljivosti

OVO IMA SAMO KOD NAS! Usvajanje budžeta proslavili tortom!

Bugojno je dobilo budžet. Ništa tu ne bi bilo sporno da nova opštinska većina nije osporavala predloženi budžet, pa je načelnik Edin Mašić (SDP) morao zasukati rukave i proglasiti budžet od 16 miliona KM.

Nakon toga Mašić je rekao da će vršiti uvid i kontrolu u svaku potrošenu marku koju dobiju budžetski korisnici i da će redovni budžetski korisnici biti oni koji budu pravdali novac koji dobiju.

– Cilj je da sredstva budu utrošena namjenski, a ne zloupotrijebljena i u svrhu samo jedne osobe ili predsjednika udruženja već za dobrobit svih – poruka je Mašića.
Sve to je proslavljeno i tortom koju je krasio natpis “Srećno usvajanje budžeta“, prenosi Avaz.

Nastavi čitati

Aktuelno