Connect with us

Svijet

PROSJEČNA ZARADA SKORO 5.000 EVRA: U ovoj državi važi koncept “pošteni rad za poštenu platu”

U posljednjih nekoliko decenija, Norveška je postala privlačno mjesto za radnike iz raznih dijelova svijeta, uključujući i Balkan. Trenutno se procjenjuje da u Norveškoj živi oko 10.000 Srba, većinom u Oslu i Bergenu.

Norveško tržište rada pruža mnoge prednosti u poređenju sa drugim zemljama. Prije svega, dobro plaćeni poslovi čine Norvešku vrlo privlačnom destinacijom. Pored toga, norveška ekonomija je stabilna i stalno raste, što stvara mnoge prilike za zapošljavanje u različitim sektorima, kao što su naftna industrija, IT sektor, zdravstvo, obrazovanje i građevinska industrija.

Ono što takođe privlači ljude je kvalitet života koji nudi. Zemlja se ponosi visokim standardima obrazovanja, besplatnim zdravstvenim sistemom i obimnim socijalnim davanjima, čineći je idealnim mjestom za stvaranje sigurne i udobne budućnosti. Pored toga, Norvežani su poznati po svojoj gostoljubivosti i spremnosti da pomognu strancima da se integrišu u njihovo društvo.

Plate u Norveškoj po zanimanjima
Plate u Norveškoj spadaju među najviše u svijetu, što je jedan od ključnih faktora koji privlače radnike iz drugih zemalja. Ovde, koncept “poštenog rada za poštenu platu” dobija puno značenje. To se ogleda u relativno maloj razlici između najnižih i najviših plata, što doprinosi smanjenju društvenih nejednakosti.

Nisu u EU, ali kao da jesu
Norveška je mala nacija u sjevernoj Evropi na zapadnoj strani Skandinavskog poluostrva koja je i estetski zapanjujuća i ekonomski napredna. Rusija, Finska i Švedska čine njene granice na istoku i jugoistoku. Ovaj region ima ogromne koncentracije rezervi prirodnih resursa, uključujući ribu, gas i naftu, što sve podiže životni standard i promoviše nacionalni prosperitet.

Sa oko 5,5 miliona stanovnika, Norveška ima nisku stopu nezaposlenosti od 3–4%. Ovo je veoma sigurna nacija sa odličnom zdravstvenom zaštitom, odličnom infrastrukturom i besplatnim visokim obrazovanjem.

Iako nisu u EU, na mnogo načina sarađuju sa evropskim blokom.

Prosječne plate u Norveškoj
Prema aktuelnim podacima, prosječna mjesečna plata u Norveškoj je 4.853 evra. Kada su u pitanju sektori, za neku vrstu rudarskog posla u Norveškoj možete da zaradite oko 7.000 evra. Za finansijske i osiguravajuće pozicije zaradićete oko 6.700 evra, dok za poslove javne uprave i odbrane u prosjeku možete da zaradite 4.900 evra.

A koliko možete da zaradite kao zanatlija, medicinar ili IT stručnjak? Raspon plata po zanimanjima u Norveškoj varira, ali je i dalje visok za naše standarde. Inače, Kurir je o tome pisao krajem prošle godine, a iako postoji šansa da su ove godine one nešto izmenjene usled turbulencija na ekonomskom tržištu, mogu se posmatrati kao približne cifre.

Plate zanatlija
U Norveškoj, plate zanatlija variraju u zavisnosti od iskustva, oblasti u kojoj rade i lokacije.

Zidar – Od 3.000 do 4.200 evra

Stolar – Od 2.400 do 3.500 evra

Moler – Od 2.300 do 3.200 evra

Kranista – Od 2.600 do 3.600 evra

Električar – Od 2.500 do 3.500 evra

Čistač – Od 2.100 do 2.700 evra

Taksista – Od 2.400 do 3.000 evra

Kasir – Od 2.100 do 2.500 evra

Plate medicinskih radnika
Norveška ima dobro razvijen zdravstveni sistem i visoke standarde u oblasti zdravstvene zaštite, što rezultira visokim platama za medicinske stručnjake. Važno je napomenuti da rad u norveškom zdravstvenom sistemu često pruža i druge beneficije poput plaćenih slobodnih dana, besplatnih kurseva za usavršavanje i odlične mogućnosti za napredovanje u karijeri.

Anesteziolog – Od 5.000 do 6.200 evra

Medicinska sestra – Od 3.700 do 4.200 evra

Zubar – Od 6.000 do 8.000 evra

Psihoterapeut – Od 3.200 do 4.000 evra

Farmaceut – Od 3.800 do 5.200 evra

Nutricionista – Od 2.700 do 3.300 evra

Plate u IT sektoru
IT sektor u Norveškoj nudi odlične mogućnosti za profesionalni razvoj i visoke plate, što ga čini atraktivnim izborom za IT stručnjake iz svih dijelova svijeta. Međutim, treba uzeti u obzir to da plate u IT sektoru mogu mnogo varirati u zavisnosti od iskustva, senioriteta, oblasti i same kompanije.

Webmaster – Od 4.000 do 5.200 evra

Web dizajner – Od 3.800 do 4.800 evra

Scrum master – Od 7.300 do 10.000 evra

SAP specijalista – Od 6.000 do 7.200 evra

Backend developer – Od 6.000 do 7.800 evra

IT konsultant – Od 6.000 do 8.000 evra

IT tester – Od 3.200 do 5.000 evra

PHP programer – Od 3.800 do 5.000 evra

Minimalna plata u Norveškoj
Prije svega, važno je napomenuti da za razliku od balkanskih zemalja, u Norveškoj ne postoji zakonom definisana minimalna plata. Ipak, analizom plata u različitim sektorima, možemo zaključiti da je za većinu poslova minimalna plata između 2.400 i 2.600 evra. Ovde se radi o bruto plati, a nakon plaćanja poreza i doprinosa, radnik u Norveškoj kući odnese minimalno oko 1.700 evra mjesečno.

A kakvi su troškovi?
Kada su u pitanju troškovi života, za potrebe četvoročlane porodice bi vam potrebno oko 4.000 evra mjesečno, bez kirije, prema podacima sajta koji prate globalne troškove Numbeo. Za samca je bez iznajmljivanja stana na mjesečnom nivou potrebno oko 1.200 evra.

Kada je u pitanju rentanje stana u ovoj zemlji, ono će vas za jednosoban stan u centru grada koštati oko 1.100, dok je van grada ta cijena i manja. Za veći stan, trosoban na primer, u centru grada, budite spremni da izdvojite oko 1.700 evra.

Cijena za kupovinu stana u centru, po podacima Numbea, po kvadratu iznosi oko 5.700 evra, a van centra ta cijena je oko 4.000 evra.

Troškovi života u Norveškoj su u proseku za 98,5 odsto veći nego u Srbiji, pokazali su podaci.

Kako se tretiraju strani radnici?
Ono što se ističe na sajtu Europe jobs, Norveška tretira prilično dobro strane radnike. Plate i uslovi rada su potpuno isti kao i za norveške radnike, navodi se. Za pozicije koje zahtjevaju diplome za zapošljavanje, plate moraju da ispunjavaju određeni standard:

Magistarska diploma: Najmanje 41.410 evra godišnje.

Diploma osnovnih studija: Najmanje 38.650 evra godišnje.

Što se tiče dozvola za rad za strane radnike, iako Norveška nije u Evropskoj uniji, pravila i zakoni važe kao da jeste. Posao u Norveškoj možete dobiti ako ste neko ko nema EU papire, a dobijate ga isključivo onaj za koji ste se i školovali i procenat radnog angažovanja ne smije biti manji od 80 odsto, piše Kurir.

Dobra stvar u Norveškoj je što vi radnu dozvolu dobijate na osnovu poslovne ponude. Dakle, ako imate poslovnu ponudu, radna dozvola vam je zagarantovana. Ona košta nekoliko stotina evra i čeka se nekoliko mjeseci. Takođe, bitna stvar je učenje jezika, prije nego što uopšte aplicirate za poslove.

Related Topics:

Svijet

KRVAVA PORODIČNA OSVETA: Ubijeni muškarac i žena, ima i povrijeđenih

Muškarac i žena su ubijeni, a najmanje 10 ljudi je povrijeđeno u pucnjavi u selu na grčkom ostrvu Krit u slučaju porodične osvete, rekao je policijski zvaničnik.

Nema informacija o napadaču koji je pucao u selu Voricija.

Drugi policijski zvaničnik rekao je da je napad uslijedio nakon eksplozije bombe u petak uveče na gradilištu.

Krit ima istoriju nasilnih osveta među porodicama zbog povrede časti i navodnih uvreda.

Najviši grčki policijski zvaničnici, uključujući šefa policijskih snaga i šefa jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala, krenuli su na Krit nakon pucnjave.

Nastavi čitati

Svijet

Tramp tvrdi da ne razmatra NAPADE UNUTAR VENECUELE

Vašington je optužio venecuelanskog predsjednika Nikolasa Madura da predvodi Cartel de los Soles, kriminalnu grupu sa sjedištem u toj južnoameričkoj zemlji.

Američki predsjednik Donald Tramp u petak je negirao medijske izvještaje da bi napadi na vojne instalacije unutar Venecuele mogli biti neizbježni, rekavši novinarima da nije donio odluku o tom pitanju.

– Ne, nije istina – rekao je Tramp u avionu Air Force One kada su ga pitali da li razmatra napade unutar Venecuele.

Nekoliko američkih medija izvijestilo je da je Trampova administracija odlučila izvesti napade na vojne instalacije unutar Venecuele kao dio navodnog rata protiv “narkoterorizma” i da bi napadi mogli uslijediti u bilo kojem trenutku.

Medijske tvrdnje
Miami Herald je ranije u petak izvijestio da su planirani napadi – o kojima je ranije pisao The Wall Street Journal – namijenjeni uništavanju vojnih instalacija koje koristi Cartel de los Soles, mreža za trgovinu drogom koju SAD optužuju za krijumčarenje kokaina u zemlju, i prekidanju ruta trgovine drogom za koje američki zvaničnici kažu da godišnje prevoze oko 500 tona kokaina.

Vašington je optužio venecuelanskog predsjednika Nikolasa Madura da predvodi Cartel de los Soles, kriminalnu grupu sa sjedištem u toj južnoameričkoj zemlji. U julu 2025. Washington ju je proglasio “terorističkom” organizacijom.

Izvori su za Herald rekli da bi mete mogle biti pogođene iz zraka u roku od “dana ili čak sati”, dok je Vašington udvostručio nagradu za informacije o predsjedniku Venecuele Nikolasu Maduru na 50 miliona dolara i nudi 25 miliona dolara za ključne funkcionere poput ministra unutrašnjih poslova Diosdada Cabella.

– Maduro će se uskoro naći u klopci i uskoro bi mogao otkriti da ne može pobjeći iz zemlje čak i ako to odluči – citirali su mediji jedan neimenovani izvor, koji je dodao:

– Što je još gore za njega, sada postoji više od jednog generala koji je spreman da ga uhvati i preda, potpuno svjesni da je jedno pričati o smrti, a drugo čekati je.

Od početka septembra izvedeno je najmanje 14 udara, uglavnom u Karipskom moru i Tihom okeanu, u kojima je ubijeno više od 61 osobe.

Legalnost operacija
Grupe za ljudska prava i pravni stručnjaci doveli su u pitanje legalnost operacija, tvrdeći da američki udari na navodne brodove s drogom krše međunarodno pravo.

Komisar UN-a za ljudska prava Volker Turk nazvao je napade “neprihvatljivim” i pozvao na nezavisnu istragu onoga što je njegov ured opisao kao vansudska smaknuća.

Maduro je optužio Vašington da je “izmislio” rat protiv njegove zemlje, nazivajući američke optužbe “vulgarnim” i “potpuno lažnim”. Insistirao je da Venecuela “ne proizvodi listove kokaina” i rekao da pokreti američke vojske u blizini njene obale signaliziraju planove za “novi, vječni rat”.

Nastavi čitati

Svijet

ORBAN NEMA DILEMU: Tusk nas napada zato što ima probleme kod kuće

Poljski premijer Donald Tusk pokrenuo je još jedan napad na Mađarsku zato što je u velikim problemima kod kuće, rekao je mađarski premijer Viktor Orban i poručio da njegov narod odbija da postane vazal Brisela.

“Njegova stranka je izgubila predsjedničke izbore, njegova vlada je nestabilna, a on zaostaje u anketama. Zajedno sa Manfredom Veberom /predsjednik Evropske narodne stranke u Evropskom parlamentu/, postao je jedan od najglasnijih ratnih huškača u Evropi”, objavio je Orban na “Iksu”.

On je dodao da Tuskova ratna politika propada tako što Ukrajini ponestaje evropskog novca, a poljski narod je umoran od rata.

“Ne može da promijeni kurs jer je Poljsku pretvorio u vazala Brisela. Sada je u panici, progoni svoje političke protivnike i kritikuje stav Mađarske za mir u pokušaju da odvrati pažnju od svojih domaćih problema. Ovo je tako tužno”, naveo je mađarski premijer.

Orban je dodao da istorijsko prijateljstvo Mađarske i Poljske zaslužuje bolje i da on ne može i neće da podrži Tuskove ratne huškače.

“Mađarska slijedi drugi put – put mira. Mađarski narod odbija da postane vazal Brisela. Vrijeme je da gospodin Tusk ovo prihvati i da gleda svoja posla”, zaključio je Orba

Nastavi čitati

Aktuelno