Njemački namjenski gigant Rheinmetall zvanično je potvrdio da Njemačka sada proizvodi više artiljerijske municije nego Sjedinjene Američke Države, čime je Berlin preuzeo ulogu ključnog “arsenala” za evropsku sigurnost.

Prema podacima koje je objavio izvršni direktor kompanije Armin Papperger u intervjuu za Süddeutsche Zeitung, Rheinmetall je u rekordnom roku uspio više nego učetverostručiti svoje kapacitete.

Dok je prije samo dvije godine godišnja proizvodnja iznosila skromnih 70.000 artiljerijskih granata, taj broj je sada skočio na nevjerovatnih 1,1 milion jedinica godišnje.

Dominacija nad američkim kapacitetima

Ova vijest odjeknula je u vojnim krugovima širom svijeta jer direktno mijenja dosadašnji balans moći unutar NATO saveza.

Papperger ističe da Njemačka sada prednjači u proizvodnji konvencionalne municije (primarno kalibra 155mm), ostavljajući američku industriju iza sebe u ovom segmentu.

Osim artiljerije, Rheinmetall bilježi i druge fascinantne skokove:

Municija srednjeg kalibra: Sa 800.000 povećana na preko 4 miliona komada.

Vojna vozila: Proizvodnja kamiona porasla je sa 600 na 4.500 godišnje.

Strateški izvori potvrđuju preokret

Analize vodećih evropskih medija, uključujući Handelsblatt i Newsweek, potvrđuju da je ovakav rast rezultat masovnih investicija u nove fabrike u Njemačkoj, ali i akvizicija u Španiji i Mađarskoj.

Eksperti ističu da je Njemačka prepoznala važnost “masovne produkcije” u modernom ratovanju, dok se SAD i dalje fokusiraju na skuplje, pametne sisteme koji se proizvode u manjim serijama.

Zvanični kvartalni izvještaji Rheinmetalla za 2026. godinu pokazuju da kompanija trenutno zapošljava preko 44.000 ljudi, uz ambiciozan plan da do 2030. godine taj broj skoro udupla.

Ovaj istorijski zaokret u njemačkoj vojnoj politici, poznat kao Zeitenwende, ovim rezultatima dobija svoju punu potvrdu na terenu, čineći Bundeswehr i njemačku industriju glavnim stubom odbrane zapada.

(Agencije)

Iz Pentagona je prvi put stigla procena koliko košta rat pritiv Irana, a koji je pokrenut 28. februara.

Tokom sastanka Odbora ua odbranu u Predstavničkom domu Kongresa SAD demokratski visokorangirani član odbora Adam Smit pitao je Pita Hegseta, sekretara za odbranu, koliko je rat u Iranu do sada koštao SAD i mogu li zakonodavci uskoro dobiti punu procenu troškova od Pentagona.

Tokom saslušanja u odboru Predstavničkog doma Kongresa SAD umešao visoki financsjski zvaničnik Pentagona Džuls Harst, koji se takođe nalazi na saslušanju, rekavši “oko 25 milijardi dolara”, pri čemu municija čini većinu tog troška.

Ministar Hegset je optužio prethodne administracije za sklapanje “loših sporazuma”, spomenuvši Zajednički sveobuhvatni plan delovanja (JCPOA), takođe poznat kao iranski nuklearni sporazum, potpisan 2016. godine pod američkim predsednikom Barakom Obamom.

Smit mu se suprotstavio rekavši:

“To je prošlost, šta je budućnost?” i upitao da li je postojala neposredna nuklearna pretnja zbog koje je rat s Iranom bio neophodan.

Hegset je odgovorio da Iran “nije odustao od svojih nuklearnih ambicija”, zbog čega je SAD s Izraelom pokreno akciju.

Hegset je izjavio pred Odborom da zahtev predsednika Donalda Trampa za obrambeni budžet od 1,5 biliona dolara “odražava hitnost trenutka”.

Rekao je da 1,5 biliona dolara koje traži vojska “predstavlja istorijsku uplatu za buduću sigurnost” koja bi omogućila SAD da preduhitri brzo razvijajuću tehnologiju.

“Najveći protivnici s kojima se suočavamo u ovom trenutku su nepromišljene, neodlučne i defetističke reči kongresnih demokrata i nekih demokrata”, rekao je Hegset.

(Telegraf.rs) Foto: Tanjug/AP

Razgovor je bio na inicijativu ruske strane i trajao je oko sat i po vremena.

Putin je odlučno osudio pokušaj atentata na predsjednika SAD i izrazio podršku američkom lideru.

O situaciji na Bliskom istoku

Lideri su razgovarali o situaciji u Iranu i Persijskom zalivu.

– Rusija nastavlja aktivne kontakte sa Iranom i zemljama Persijskog zaliva, Izraelom i SAD – naveo je Ušakov i dodao da Putin smatra da je ispravno da se nastavi režim prekida vatre jer će to doprinijeti stabilizaciji situacije.

(Sputnjik) Foto: Tanjug/AP