Odlazeći američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil izjavio je večeras da ne isključuje promjenu politike SAD prema Srbiji po povratku izabranog predsjednika Donalda Trampa u Belu kuću i izrazio očekivanje da će odnosi dvije zemlje dodatno napredovati.

Pred odlazak iz Beograda, gdje je mandat započeo krajem marta 2022. godine, Hil je za RTS rekao da je „optimista u pogledu budućnosti odnosa SAD i Srbije“.

„Zaista je teško reći (da li će biti promjene politike). Mislim da dolazeća Trampova administracija, odnosno dio njenog osoblja, ima iskustva u radu sa Srbijom, tako da ne bih isključio promjenu“, kazao je Hil povodom promjene na čelu SAD 20. januara.
Hil je izrazio uvjerenje da će dvije zemlje nastaviti da unapređuju odnose i ukazao da je Srbija danas u poziciji da se dogovara sa SAD o mnogo više stvari nego ranije.

Američki diplomata, koji je bio ambasador i u Sjevernoj Makedoniji, Poljskoj i Južnoj Koreji, rekao je da je veoma razočaran stanjem na Kosovu i da je za izostanak napretka u briselskom dijalogu umnogome odgovorna Priština.

„Kosovo je trebalo da uradi određene stvari, poput zaštite raznih naroda, uključujući srpski. Moram da kažem, smatram da je veoma razočaravajuće dokle smo stigli na Kosovu. Veoma je jasno da je ovo nezadovoljavajuća situacija“, kazao je Hil.
On je izrazio nadu da će doći „do većeg truda“ u dijalogu, navodeći da se Evropska unija „veoma trudi“ i da je pred njom „popriličan izazov“.

„Mislim da su mnogi od nas veoma razočarani nedostatkom napretka u briselskom dijalogu. I mnogo razloga za taj neuspeh po mom mišljenju jeste na strani kosovske vlade. Na nama je da podržimo Evropu i vidimo može li se postići neki napredak. Ali ja nisam zadovoljan postignutim“, naveo je.

Dodao je da je optimista da će Zajednica srpskih opština, dogovorena Briselskim sporazumom u aprilu 2013. godine, „morati da bude uspostavljena“.

O strateškom dijalogu Srbije i SAD, čije uspostavljanje je bila jedna od tema prošlonedeljnog razgovora predsjednika Aleksandra Vučića i pomoćnika državnog sekretara SAD za upravljanje i resurse Ričarda Verme, Hil je rekao da je „prilično optimističan“ da će dati rezultate.
Linker
„Mislim da pitanje strateškog dijaloga zaista ima smisla i očekujem da će se to nastaviti. Sa Srbijom imamo mnogo da razgovaramo, ne samo o bilateralnim odnosima, nego i o evropskoj bezbednosti i ekonomiji. SAD su prilično važan faktor u srpskoj ekonomiji, posebno u oblasti tehnologije. Imamo sve više i više ljudi koji idu tamo-amo, imamo dodatne letove između dvije zemlje. Mislim da će ovaj dijalog prihvatiti sljedeća administracija“, kazao je.

Upitan kako ocjenjuje razvoj demokratije u Srbiji, Hil je rekao da je „veoma zadovoljan“ dugoročno gledano, na primjer dijalogom koji se vodi u skupštini.

„Mislim da je tu bilo nekog napretka, iako očigledno svi želimo da vidimo više. Ali mislim da je veoma važno da se, ako ste strani diplomata, ne postavite u poziciju da govorite ljudima šta da rade. Ovo su zaista teške odluke koje donose srpske stranke, stranke koje se međusobno ne slažu“, rekao je američki ambasador.

Povodom sankcija koje je ministarstvo finansija SAD 10. januara uvelo Naftnoj industriji Srbije, zbog većinskog ruskog vlasništva, Hil je ponovio da te mjere neće uticati na srpsku privredu.

„Sa velikim uvjerenjem kažem da to neće uticati na srpsku privredu, niti će uticati na dostupnost ili cijenu benzina u Srbiji. Znam tačno šta se ovdje dešavalo 1990-ih i to se nikada ne može ponoviti“, naveo je Hil.

On je ponovio i više puta iznijet stav o eksploataciji litijuma, rekavši da je odluka o tome na građanima Srbije.

„Moje lično viđenje je da je to prava prilika za Srbiju i za Srbe. Ali oni su ti koji to treba da odluče. Strane diplomate ne treba da im govore šta da rade, moraju sami to da riješe“, dodao je Hil.