“Koka-kola” je povukla svoja pića u nekoliko zemalja u Evropi nakon što je otkrila više nivoe hemikalije hlorata u njima.

Limenke i staklene boce koje sadrže povišene nivoe supstance distribuirane su u Belgiji, Britaniji, Francuskoj, Njemačkoj, Luksemburgu i Holandiji od novembra prošle godine, saopštila je kompanija, prenosi “Gardijan”.

Dodaje se da je pet linija proizvoda isporučeno u Britaniju krajem prošle godine i da su već prodate.

Pogođeni proizvodi uključuju brendove koka-kola, fanta, minit mejd, sprajt i tropiko, naveo je belgijski ogranak kompanije “Koka-kola” za međunarodno punjenje i distribuciju.

Hlorat se može naći u hrani jer potiče od dezinfekcionih sredstava hlora koji se koriste u tretmanu vode i preradi hrane. Izloženost visokim nivoima hemijskog jedinjenja može izazvati zdravstvene probleme, uključujući probleme sa štitnom žlijezdom, posebno kod djece i beba.

U naučnom mišljenju iz 2015. godine, Evropska agencija za bezbjednost hrane istakla je da dugotrajna izloženost hloratu predstavlja potencijalnu opasnost za zdravlje djece, posebno one sa blagim ili umjerenim nedostatkom joda.

Portparol “Koka-kole” izjavio je za Bi-Bi-Si da je “nezavisna ekspertska analiza zaključuje da je svaki povezani rizik za potrošače veoma nizak”.

Pogođene serije koka-kole i fjuz tija isporučene su i u Francusku, ali trenutno se nalog za opoziv ne odnosi na francusko tržište, dodao je portparol.

Kompanija je saopštila da nije primila nijednu žalbu potrošača u Britaniji i da je “upozorila vlasti o ovom pitanju i da će nastaviti da sarađuje sa njima”.

“Nemamo preciznu brojku, ali je jasno da se radi o velikoj količini”, rekli su iz kompanije.

Viši nivoi hlorata otkriveni su tokom rutinskog testiranja u proizvodnom pogonu kompanije u Gentu, na sjeverozapadu Belgije, prenijela je agencija AFP.

Većina pogođenih i neprodatih proizvoda povučena je sa polica, navodi AFP, a kompanija je u procesu povlačenja ostataka sa tržišta.

“Koka-kola” je navela da “smatra kvalitet i bezbjednost svojih proizvoda kao svoj glavni prioritet”.

Britanska Agencija za standarde hrane vodi istragu, kako je izjavila An Grevet iz ovog vladinog tijela, ističući za Bi-Bi-Si da će “ako identifikujemo bilo kakvu nebezbjednu hranu, preduzećemo mjere da obezbijedimo da bude uklonjena i upozorimo potrošače”.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da se nalazi pod sudskom istragom zbog iznenadnog oslobađanja libijskog policajca za kojim je Međunarodni krivični sud (MKS) raspisao poternicu.

Osama Elmasri Ndžim, takođe poznat kao Osama Almasri Ndžim, pušten je na slobodu u Italiji prošle nedjelje, nekoliko dana nakon što je pritvoren po nalogu za hapšenje koji je izdao MKS zbog navodnih zločina protiv čovječnosti.

Haški sud je zatražio objašnjenje i saopštio da nije konsultovan oko odluke o puštanju Ndžima na slobodu, prenosi Rojters.

Meloni je u poruci objavljenoj na društvenim mrežama rekla da je tužioci sumnjiče za pronevjeru i pomaganje i podržavanje zločina u vezi sa ovim slučajem.

”Neće me ucjenjivati, neću dozvoliti da me zastrašuju, zbog čega me, recimo, ne vole oni koji ne žele da se Italija promijeni i postane bolja“, rekla je Meloni na video-snimku objavljenom na Fejsbuku.

Italijanski ministar pravde Karlo Nordio, ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedosi i podsekretar kabineta za obavještajna pitanja Alfredo Mantovano takođe su stavljeni pod istragu.

Meloni nije u obavezi da podnese ostavku, a stavljanje pod istragu u Italiji ne znači krivicu, niti znači da će formalne optužbe nužno uslijediti, navodi Rojters.

Ona je rekla da su njeni ministri pravde i unutrašnjih poslova i podsekretar takođe na meti istrage.

Melonijeva vlada je na udaru kritike opozicije, grupe za ljudska prava i samog MKS zbog puštanja na slobodu al-Masrija nakon što je uhapšen u Torinu po nalogu međunarodnog suda.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pozvan je na sastanak sa predsjednikom SAD Donaldom Trampom u Bijeloj kući 4. februara, saopštila je kancelarija izraelskog premijera.

Tramp je ranije tokom dana izjavio da će Netanjahu doputovati “vrlo brzo” u Vašington da se sastane sa njim, ali nije rekao kada će sastanak biti održan.

Sastanak bi trebalo da bude održan usred krhkog prekida vatre koji je donio privremenu pauzu u 15 mjeseci borbi između Izraela i militantne grupe Hamas u Pojasu Gaze.
Tramp je rekao da želi da Egipat i Jordan prime Palestince iz Gaze, gdje je veliki dio stanovništva raseljen usljed vojnog odgovora Izraela na napad Hamasa 7. oktobra 2023. godine.

Novi američki predsjednik rekao je da je taj zahtjev uputio u telefonskom razgovoru sa jordanskim kraljem Abdulahom u subotu, 25. januara.