Kompanija Coca-Cola proširila je ponudu i lansirala novu flašu od 0,85 litara – prvi put poslije 17 godina u kategoriji velikih jednokratnih PET boca iznad 0,5 litara.

Coca-cola ovim potezom želi odgovoriti na trend rasta broja manjih domaćinstava.

Boce Coca-Cole već postoje u svim mogućim formatima: limenke od 0,33 l, boce od 0,5 l, 1 l, 1,5 l i 2 l, kako plastične, tako i staklene.

Međutim, Coca-Cola sada nudi srednje rješenje za one kojima je litar previše, a pola litra premalo, prenosi Fenix magazin.

Na službenom sajtu kompanije stoji da je broj manjih domaćinstava značajno porastao i da će taj trend, prema podacima njemačkog zavoda za statistiku, nastaviti rasti.

Kompanija navodi i da postoje potrošači koji povremeno žele još jednu čašu gaziranog pića. Za novu bocu Coca-Cola je morala prilagoditi tri proizvodna pogona što je koštalo 1,5 miliona evra.

Još od najave nove veličine u martu, potrošači su izražavali sumnju da se radi o shrinkflationu – praksi u kojoj proizvođači smanjuju količinu proizvoda, ali zadržavaju istu cijenu. Na svom sajtu Coca-Cola tvrdi da je preporučena maloprodajna cijena za bocu od 0,85l znatno niža od one za bocu od 1 l.

Međutim, konkretna cijena nije navedena. U online prodavnici Rewe može se vidjeti da i boce od 0,85l i 1l koštaju po 1,39 evra – što ide u prilog zabrinutostima o skrivenom poskupljenju.

Ko je odgovoran za ovakvo određivanje cijene – trgovci ili Coca-Cola – nije jasno, ali bojazan potrošača zbog “shrinkflationa” izgleda nije bez osnova, prenosi Biznis.info.

Vlasti Velike Britanije odobriće naučnicima da počnu sa eksperimentima da „pomrače“ Sunce, odnosno da smanje količinu svjetla koja pada na Zemlju kako bi smanjili efekte globalnog zagrijavanje.

Očekuje se da će za eksperimente i analize biti odvojeno skoro 60 miliona evra.

Metodi za „pomračenje“ uključivaće prskanje aerosoli visoko i stratosferu kako bi odbijale delić sunčeve energije od Zemlje. Prethodne studije su pokazale da bi to moglo na jeftin način da ohladi malo planetu.

Drugi metod koji se razmatra je „beljenje“ oblaka kako bi odbijali svetlost.

Međutim, neki stručnjaci su upozorili na moguće posledice, uključujući potencijalno remećenje vremenskih obrazaca.

Eksperiment će finansirati Agencija za napredno istraživanje (Aria), a za to je odvojeno skoro 60 miliona evra.

Profesor Mark Sims, programski direktor Arije, rekao je da će istraživanje obuhvatiti „male, kontrolisane spoljne eksperimente za svaki pristup“.

„Jedan od dijelova koji nam nedostaju u istraživanjima su realni, fizički dokazi iz stvarnog života. Modeli ne mogu da nam to omoguće“, kaže Sims.

Sve što budu preduzeli, ističe da će biti potpuno bezbedno.

„Nametnuli smo snažne bezbednosne protokole i vremenska ograničenja. Takođe, nećemo finansirati nikakvo oslobađanje toksičnih supstanci u životnu sredinu“, dodao je Sims.

Stručnjaci se nadaju da bi, ukoliko se pokažu uspješnim, metodi moću da se sprovedu na širem planu i u narednih 10 godina.

Nakon što su trgovci umetninama u Mađarskoj poslali na popravku violinu koju su godinama čuvali među kupljenim nameštajem, otkriveno je da je taj instrument tokom Drugog svetskog rata napravio jevrejski zatvorenik unutar zidina nacističkog koncentracionog logora Dahau u Nemačkoj.

“Probni instrument, napravljen u teškim uslovima bez alata i materijala. Dahau. Godine 1941, Francišek Kempa”, pisalo je u izlizanoj poruci sakrivenoj unutar violine, koja je nađena prilikom popravke violine.

Iako je izrada instrumenta jasno ukazivala na veštog majstora, profesionalac koji je popravljao violinu bio je zbunjen lošim kvalitetom drveta i grubim alatima koji su korišćeni za njegovu izradu, što nije odgovaralo očiglednoj veštini, preneo je AP.

“Ako pogledate njene proporcije i strukturu, možete videti da je to majstorska violina, koju je napravio čovek koji je bio vešt u svom zanatu. Ali izbor drveta je bio potpuno neshvatljiv”, rekla je mađarski trgovac umetninama Sandra Katona, koja je otkrila poreklo violine.

Motivisan kontradikcijom, profesionalac kome je violina odneta na popravku je rastavio, otkrivajući Kempinu skrivenu poruku, koja je očigledno objašnjenje, čak i izvinjenje, od majstora izrade violina primoranog brutalnim ograničenjima svog zatočeništva da napravi instrument koji nije ispunjavao njegove standarde.

Dahau, koji se nalazio u blizini Minhena, bio je prvi koncentracioni logor koji su nacisti osnovali u martu 1933. godine.

U početku je bio dom političkih zatvorenika, ali je kasnije postao model za druge logore, a u njemu su zatvarani Jevreji, Romi, sveštenstvo, homoseksualci i drugi koje je ciljao nacistički režim.

Vremenom je postao mesto prisilnog rada, medicinskih eksperimenata i brutalnog kažnjavanja i ostao je u funkciji sve dok ga nisu oslobodile američke snage 29. aprila 1945. godine.

Veruje se da je najmanje 40.000 ljudi u njemu umrlo zbog gladi, bolesti, pogubljenja ili zlostavljanja.

Postoje brojni dokazi da su muzički instrumenti bili prisutni u koncentracionim logorima širom centralne i istočne Evrope tokom Drugog svetskog rata, ali se veruje da su svi poznati instrumenti koji su preživeli Dahau doneli zatvorenici.

Kempina “violina nade”, kako je nazvana, jedini je poznati instrument koji je zapravo napravljen u logoru, a nije poznato kako je violina napustila Dahau i na kraju stigla do Mađarske.

Kempa je, prema dokumentima koje je muzej u spomen-obeležju Dahau dostavio mađarskim trgovcima umetninama, preživeo rat i vratio se u rodnu Poljsku da bi nastavio da pravi instrumente do svoje smrti 1953. godine.