Izraelska vojska je saopštila da je noćas izvela “ekstenzivne” vazdušne udare na Pojas Gaze nakon što nije došlo do dogovora sa palestinskim ekstremističkim pokretom Hamas o produženju prekida vatre.

BBC prenosi da je Ministarstvo zdravlja u toj palestinskoj enklavi, koje je pod upravom Hamasa, objavilo da je najmanje 220 ljudi stradalo u ovim napadima.

Al Džazira je objavila da je više od 300 ljudi poginulo u Pojasu Gaze.

Gaza is being bombarded as we speak.

The humiliating and awful ceasefire is finally over.

pic.twitter.com/wwZNsRxtR9

— 𝗡𝗶𝗼𝗵 𝗕𝗲𝗿𝗴 ♛ ✡︎ (@NiohBerg) March 18, 2025

Ovo je najveći talas izraelskih vazdušnih napada na palestinsku enklavu od početka primjene prekida vatre 19. januara.

Britanski medijski servis prenosi da je među ubijenima navodno i Mahmud Abu Vafah, najviši bezbjednosni zvaničnik Hamasa u Pojasu Gaze.

Iz kabineta izraelskog premijera Benjamina Netanjahua je poručeno da će ta zemlja “djelovati protiv Hamasa pojačanom vojnom silom”, prenosi Kurir.

Hamas je optužio Izrael da je ovim napadom prekršio sporazum o prekidu vatre.

​Demokratski senator iz Arizone Mark Keli saopštio je da se rješava svog automobila marke Tesla zbog uloge Ilona Maska u smanjenju budžeta i otpuštanju radnika.

“Svaki put kad u posljednjih 60 dana uđem u ovaj auto, sjetim se koliko štete Ilon Mask i (američki predsjednik) Donald Tramp nanose našoj zemlji”, rekao je Keli u video-snimku, koji je objavio na mreži Iks.

Keli je dodao da ne želi da vozi automobil kojeg je “izgradio i dizajnirao idiot”.

Sukob između Kelija i Maska počeo je nakon što je Mask, odgovarajući na Kelijeve poruke o njegovom putovanju u Ukrajinu i kritikama Donalda Trampa u vezi sa vojnom pomoći Ukrajini, nazvao senatora “izdajnikom”.

Mask još uvijek nije komentarisao Kelijeve izjave, ali je na društvenim mrežama postavio pritužbe zbog vandalizma na čijoj su se meti našli “Teslini” proizvodi i prodavnice, uporedivši te akcije sa Kristalnom noći, napadima na Jevreje u Njemačkoj 1938. godine, prenosi “b92“.

Rusija će zahtevati čvrste garancije za mir u Ukrajini, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško.

Gruško je rekao za list Izvestija da će Rusija zahtevati neutralan status Ukrajine i odbijanje zemalja članica NATO-a da je prihvate kao članicu Alijanse.

– Ako govorimo o mirnom rešavanju sukoba u Ukrajini, onda će on, naravno, imati spoljnu konturu. Zahtevaćemo da čvrste bezbednosne garancije postanu deo ovog sporazuma…Što se tiče razgovora, oni se, naravno, danas ne vode, jer nema pregovora – naveo je Gruško, prenele su RIA Novosti.

U Saudijskoj Arabiji održan je pre nekoliko dana sastanak američke i ukrajinske delegacije. Kancelarija ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog objavila je zajedničku izjavu Kijeva i Vašingtona nakon razgovora u kojoj se navodi da Ukrajina pristaje na predlog SAD o 30-dnevnom prekidu vatre koji može biti produžen dogovorom strana.

U dokumentu se takođe navodi da će SAD odmah ukinuti pauzu u razmeni obaveštajnih podataka i nastaviti vojne isporuke Ukrajini. Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov rekao je da predlog o 30-dnevnom prekidu vatre treba da bude finalizovan uzimajući u obzir interese Rusije.

On je takođe rekao da će prekid vatre biti privremeni predah za ukrajinsku vojsku. Ušakov je podsetio da Rusija teži dugoročnom mirnom rešenju u Ukrajini koje uzima u obzir interese Moskve. On je napomenuo da će zvanični stav u vezi sa privremenim prekidom vatre u Ukrajini koji su predložile SAD formulisati ruski predsednik Vladimir Putin.

Putin je rekao 13. marta da nije saglasan sa predlogom SAD da se okončaju borbe u Ukrajini, ali da prekid vatre mora da dovede do dugoročnog mira i da se pozabavi osnovnim uzrocima krize. Putin nije isključio mogućnost da sa američkim predsednikom Donaldom Trampom razgovara o prekidu vatre u Ukrajini.