Gradonačelnik Banjaluke i Predsjednik Pokreta sigurna Srpska Draško Stanivuković na otvaranju sportsko-rekreativnog parka u Banjaluci, osvrnuo se na brojna pitanja od značaja za evropski put, a reagovao je i na, kako kaže, provokacije koje stižu iz Austrije na račun novoosnovanog pokreta.
– Evropski put BiH trnovit je i pun prepreka. Te prepreke stvaraju oni kojima je u cilju da institucije ne rade, tvrdi Stanivuković.

On dodaje da Pokret sigurna Srpska garantuje da će se sačuvati svaka institucija i nadležnost Srpske.

“Evropski put treba da idete, imate agednu, imate plan reformi, imate zakone koji su dobri. Ono što nije dobro, to ćemo da odbacimo, nećemo da uzmemo što nije dobro. Ali ako usvojimo taj plan reformi, imamo pregovarača, oslobađamo preko milijardu evra projekata, kome je to loše, milijardu evra da ide u Republiku Srpsku, milijardu u Federaciju, dve milijarde projekata i to je odlično. Kome to ne odgovara i zašto nismo za to”. kazao je Stanivuković, dodajući:

“Od Evrope uzmite ono što je dobro, ono što ne valja nemojte. Neodgovorna je politika ljudi koji su na čelu Republike Srpske, da pet dana idu evropskim putem, sedam dana ne idu i na kraju nazadujete i stagnirate. I na kraju nas kao narod predstavljaju kao divljake, jer su primitivni i psuju, svakog ambasadora su opsovali. Trebate biti mudri, voditi diplomatiju i mi smo za to”.

Prema njegovim riječima, Pokret sigurna Srpska garantuje da će se sačuvati svaka institucija i nadležnost Republike Srpske.

Na pitanje novinara otkud austrijskom NATO lobisti Ginteru Felingeru kačket s imenom Pokreta sigurna Srpska, Stanivuković je odgovorio da je to samo još jedna u nizu provokacija od strane SNSD-a.

“Ovaj Felinger se slikao sa Davidom Bilbijom,biznismenom iz Beča i članom SNSD-a, koji promoviše knjige Milorada Dodika, evo način kako je moglo do svega toga da dođe. I onda dođe Igor Dodik pametnjaković, u suštini mali Milin, koji nema ni jednu političku bitku. Evo da vidimo, ja ga pozivam na naredne izbore da vidimo, pošto mu se tajo ne može kandidovati, nek se on kandiduje pa da vidimo za neku poziciju, bilo koju. Da li će to biti za predsjednika, člana, gradonačelnika, da liste nosimo, pa da vidimo ko će se više ponosati. Evo čak iako SNSD ima snažniju infrastrukturu, garantujem da neće imati ni jedan posto.

Smije li na neku TV debatu, smije li bilo šta, koja je njegova titula, da li je ikad bio na izborima, on organizacioni sekretar… Organizacioni sekretar da se takmiči sa gradonačelnikom, ma dajte molim vas. To su barabe, znači znaju da su podvalili i onda takvu vrstu priča pokušavaju da plasiraju“, kazao je Stanivuković.

Stanivuković, koji je i gradonačelnik Banjaluke komentarisao je i krivične prijave zbog, kako se navodi, izmjena regulacionih planova, dok još uvijek nije usvojen urbanistički plan.

“Svaka krivična je jedno djelo, koje sam ostavio svom gradu, nema djela koje smo uradili, a da nije praćeno jednom ili više krivičnih. Nema tu nikakvog osnova, dok se ne usvoji urbanistički plan, skupština usvaja regulacione planove, na bazi regulacionih planova se radi, vi ne možete mimo propisa izdati građevinsku dozvolu i evo to je jedna dobra politička priča i nek služi kome hoće. Što se tiče urbanističkog plana, mi žurimo, mi želimo da to bude, međutim veoma je teška procedura, svako ima pravo na žalbu, na svaku žalbu morate odgovoriti, to je kompleksno“, kazao je Stanivuković.

Gradonačelnik Banjaluke otvorio je u ovom gradu najveći sportsko-rekreativni kompleks, sa brojnim sportskim terenima, igralištem za djecu i parkom.

(BN)

Ustavni sud BiH u utorak će odlučivati o apalaciji Milorada Dodika protiv presude Suda BiH kojom je proglašen krivim za nepoštovanje odluka Kristijana Šmita i osuđen na kaznu zatvora od jedne godine i šest godina zabrane političkig djelovanja. U međuvremenu Dodik, ali i njegovi bliskih saradnici, tadašnji premijer Radovan Višković i predsjednik narodne Skupštine Nenad Stevandić, osumnjičeni su za novo krivično djelo-Rušenje ustavnog poretka BiH. Šta je sa tim procesom? Da li je i to dio ,,dilova” koje Milorad Dodik ovih dana dogovara? Šta je sve Milorad Dodik prodao i predao da bi mu se skinule američke sankcije? Da li ta prodaja i predaja podrazumijeva samo sankcije ili je možda postignut i neki ,,dil” sa pravosuđem? Da li on, Radovan Višković i Nenad Srevandić još uvijek imaju obavezu da se svakog ponedeljka javljaju u najbližu policijski stanicu?

Milorad Dodik se pred Sudom BiH, nakon raspisane potjernice, dobrovoljno pojavio 4. jula u večernjim časovima. Pristao da se, ako mu se ukine potjernjica, redovnoi javlja u policijsku stanicu u Laktašima. Nekoliko dana kasnije isto su učinili i Radovan Višković i Nenad Stevandić.

Nakon mjeseci junačenja i tvrdnji kako ne priznaju Sud BiH i kako se nikada neće odazvati njihovim pozivima naši junaci ipak su, što bi se reklo u narodu ,,klepili ušima” i pristali na sve što im je časni sud naredio. Nejasno je samo kakav je sada status osumnjičenih jer su nedavno u Narodnij skupštini povučeni Zakoni zbog kojih su osumnjičeni za kršenje ustavnog poretka BiH.

Tužilaštvo ćuti, ali bivši sudija Suda BiH Branko Perić smatra da je u tom procesu posignuta neka vrsta nagodbe.

,,To je očigledno.Činjenica da ga je neko doveo u Sud BiH poslije radnog vremena da napravi neki sporazum, da mu se ukine pritvor, dokaz je da neka vlast iz sjenke upravlja i pravosudnim procesima”, tvrdi Perić.

I opozicija sumnja da je u pitanju neka nagodba.

Milorad Dodik je, kaže PDP-ov Branislav Borenović, spreman da proda sve i svakoga da bi izvukao korist za sebe i svoju porodicu.

,,Ne bi me iznenadili da je trgovao i oko tog sudskog procesa. Vidimo da je danas sve moguće”, kaže Borenović i dodaje da je sada jasno da je Milorad Dodik najveće zlo srpskog naroda u novijoj istoriji spreman da sve založi za svoj lični interes.

O optužbi za rušenje ustavnog poretka niko više ne priča, kaže SDS-ov Mladen Bosić , i dodaje da je to ionako od početka bilo ispolitizovano.

,,Nisam siguran da je uopšte trebalo krenuti u ove razne optužbe po političkoj osnovi protiv Dodika. Trebalo je pokrenuti proces za njegov ogroman kriminal, za šta postoji više nego dovoljno dokaza. Ti procesi mogli su donijeti neke kvalitetne promjene u Republici Srpskoj”, smatra Bosić.

(BN) Foto: BN

Rudnik i Termoelektrana Ugljevik (RiTE) na kraju septembra 2025. godine imali su poslovni gubitak od 22.571.502 KM. Međutim, rukovodstvo ugljevičkog preduzeća, iako je jasno da se radi o enormnom gubitku, uspjelo je da za godinu dana smanji ukupni dug za više od sedam miliona maraka, jer je 30. septembra 2024. godine minus iznosio 29,9 miliona KM, govore zvanični podaci.

“Uz racionalno poslovanje, naravno da se trudimo da smanjimo troškove”, kaže na početku razgovora Diko Cvijetinović, v.d. direktora RiTE Ugljevik.

Plan je, dodaje, da se do kraja ove godine troškovi dodatno smanje.

“Samim tim će se i gubitak smanjiti”, uvjerava on u razgovoru za “Nezavisne novine”.

Gubitak od 22,5 miliona KM samo je slijed onoga sa čime se unazad godinama suočava ovo javno preduzeće.

Milionski sporovi sa Slovencima zbog kojih će do kraja rada morati trećinu proizvedene električne energije slati u tu državu, protesti radnika, a onda i neuspješan povratak koncesije od strane “Comsar Energy Group Limited”, gurnuli su ovo preduzeće u ambis iz koga se svim silama pokušavaju izvući.

Najaktuelnije stanje je po pitanju otkupa koncesije za eksploataciju uglja na koncesionom polju Ugljevik – istok 2, koje se nalazi u sklopu Rudnika i TE Ugljevik, a koja je u vlasništvu pomenute kiparske firme.

Podsjetimo, Vlada RS, podsredstvom preduzeća “Gas-Res” prihvatila je da otkupi tu koncesiju od “Comsara” za 240,5 miliona KM, a dosad je iz budžeta Srpske u dva navrata isplaćeno oko 180 miliona.

Prvo je Vlada Srpske u aprilu ove godine dala 58,6 miliona KM, a onda je nedavno odobrena isplata “Gas-Resu” od još 123,2 miliona maraka.

“Vlada Republike Srpske u svojstvu osnivača ‘Gas-Resa’ iz Banjaluke odobrava isplatu sredstava u iznosu od 123.217.290 KM u svrhu učešća u kapitalu u privrednom društvu ‘Gas-Res’. Sredstva se odobravaju ‘Gas-Resu’ na ime sticanja vlasničkog udjela privrednog društva ‘Comsar Energy Group Limited’ iz Kipra u privrednom društvu ‘Comsar Energy Republika Srpska’ iz Banjaluke”, pisalo je u odluci Vlade RS, objavljenoj u “Službenom glasniku RS” 22. oktobra 2025. godine.

Na ovaj način, kompaniji Rašida Serdarova, ruskog biznismena i vlasnika “Comsara”, treba da se isplati još nešto manje od 60 miliona KM.

Kompletno preuzimanje “Comsar Energy RS” komentarisao je i Savo Minić, predsjednik Vlade Republike Srpske.

On je u intervjuu za portal Capital rekao da će to ići putem kredita, ali nije otkrio preko kog izvora.

“Pitao sam ministarku finansija i rekla mi je da za to postoje obezbijeđena sredstva putem nekih kreditnih zaduženja koja su već realizovana ili su u fazi realizacije”, rekao je Minić.

Što se tiče situacije sa “Gas-Resom”, koji će raspolagati pravom da odlučuje šta će sa ugljem iz eksploatacionog polja Ugljevik – istok 2, jer oni otkupljuju tu koncesiju od “Comsara”, Minić tvrdi da “Gas-Res” nema pravo da prodaje ugalj trećim licima, već samo RiTE Ugljevik.

“Kod ‘Comsara’ postoje četiri koncesije, na termoelektranu, dvije na eksploataciju i iskop lignita uglja i na krečnjak. Najlakše je bilo preuzeti samo koncesiju i tada bismo mi dali novac za nešto što je naše. Međutim, u međuvremenu je od 2018. godine uloženo preko 61 milion maraka u dozvole, saglasnosti, izgradnju naselja. ‘Gas-Res’ neće prodavati ugalj, naravno. Napravićemo neke aranžmane da oni mogu da funkcionišu, a raspisaće se tender ko će kopati ugalj”, tvrdi Minić.

Epilog ove situacije neće mirno gledati iz RiTE Ugljevik.

Kako za “Nezavisne novine” kaže Cvijetinović, već naredne sedmice očekuju sastanak sa rukovodstvom “Gas-Resa”.

“Treba da imamo razgovore kako bismo vidjeli na koji način će biti definisani odnosi između ‘Gas-Resa’ i RiTE Ugljevik. U svakom slučaju, RiTE Ugljevik će imati dovoljne količine uglja, odnosno imaće prostor za eksploataciju uglja za nesmetan rad”, tvrdi Cvijetinović.

A situacija za ugljevičko preduzeće bila bi svakako mnogo jednostavnija da su oni uspjeli da pronađu novac i otkupe spornu koncesiju.

Kao vlasnici 1,6 odsto akcija u “Comsar Energy Republika Srpska”, imali su pravo preče kupovine, ali ni oni, kao ni rukovodstvo “Elektroprivrede Republike Srpske”, nisu mogli sakupiti taj novac i tako u svoje vlasništvo ponovo vratiti koncesiju koju su dali 2013. godine.

(Nezavisne) Foto: BN