Vrijeme je za ozbiljan razgovor o obrazovanju u zdravstvu, poručila je ona

Poražavajuća realnost obrazovanja u zdravstvu. Samofinansirajući studenti Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci godišnje plaćaju između 4.000 i 5.000 KM školarine.

Navela je ovo projekt menadžer Grada Milada Šukalo.

– U vremenu kada se svakodnevno suočavamo s odlaskom mladih i kada nam nedostaje ljekara, ovakvi iznosi predstavljaju ogroman teret za buduće medicinske radnike. Mladi koji žele ostati, učiti i doprinositi ovom društvu — moraju uložiti hiljade maraka godišnje da bi postali ono što naš zdravstveni sistem danas najviše treba – navela je ona.

Kako navodi da ovo nije samo pitanje školovanja, ovo je pitanje opstanka struke, zdravstvenog sistema i društva u cjelini.

– Ako se ne stvori sistem podrške za one koji žele da ostanu i rade u svojoj zemlji, gubimo ne samo studente – gubimo buduće doktore, gubimo živote koji bi mogli biti spašeni – rekla je Šukalo.

Kaže da Banjaluka mora da bude grad znanja i podrške, a ne prepreka.

– Crveni alarm! Krajnje vrijeme je da se otvore ozbiljni razgovori i preduzmu konkretni koraci – poručila je Šukalo.

Odbornici Skupštine grada raspravljaju o dnevnom redu, a neke bitne tačke nisu dobile podršku i skinite su sa dnevnog reda.

Skinuto je više od 20 tačaka.

Podršku radnih tijela i komisija nije dobila odluka o načinu plaćanja komunalnih usluga, radno vrijeme trgovačkih objekata na području grada, odnosno uvođenje neradne nedjelje, više regulacionih planova, ali i kreditno zaduženje za most u Docu i izgradnju vodovodnog sistema Tunjice 1 i 2.

Odbornici će raspravljati o davanju saglasnosti za povećanje cijene vode i kanalizacije, te parkingu za području grada.

Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, tokom zvanične posjete Oslu, sastao se sa specijalnim izaslanikom Kraljevine Norveške za Zapadni Balkan, Ericom Nestasom Matisenom. Razgovarali su o političkoj situaciji u Republici Srpskoj i BiH, te o mogućnostima otvaranja vrata norveškim i evropskim razvojnim fondovima koji bi, kako kaže Stanivuković, “potaknuli snažan zamajac privredi, infrastrukturi i kulturi”.

– Republika Srpska i BiH su geografski, kulturno i ekonomski dio Evrope. Zato je saradnja sa zemljama poput Norveške ključna za naš pristup tržištima, novim tehnologijama i investicionim fondovima – istakao je Stanivuković.

On upozorava da “neodgovorni potezi aktuelne vlasti” guraju Srpsku u sve dublju međunarodnu izolaciju, što direktno pogađa privredu, izvoz i životni standard građana.

– Ne želimo izolaciju. Želimo Srpsku koja sarađuje, raste i učestvuje u regionalnim i evropskim procesima, naglasio je gradonačelnik, dodajući da je cilj političke alternative “stabilnost, ekonomski napredak i bolji život za sve”.

Stanivuković je najavio dodatne kontakte s norveškim partnerima kako bi se definisali koraci za korišćenje razvojnih grantova i otvorila vrata norveškim investitorima u projekte širom Republike Srpske i BiH.