Evropa se budi, a situacija na javi je zabrinjavajuća: uskoro bi mogla da izgubi svog NATO dobrotvora u Ukrajini.

Sa konzervativcima koji su spremni da ostvare uspjeh na predstojećim izborima za Kongres u Americi, najizdašniji donator NATO za ukrajinske ratne napore može odjednom da postane mnogo štedljiviji 2023. godine.

Ova mogućnost je naglasila veliki jaz između američke i evropske pomoći.

Već je bilo teško natjerati sve evropske članice NATO da odvoje 2 procenta svog budžeta za odbranu, a sada su pod sve većim pritiskom Amerike da odu korak dalje. A to se dešava usred ionako teške polemike širom Evrope o tome kako da popuni svoje sve manje vojne zalihe dok istovremeno finansira obnovu Ukrajine.

Mantra među američkim republikancima — za koje ankete pokazuju da su favoriti da preuzmu kontrolu nad jednim od dva doma Кongresa poslije novembarskih međuizbora — bila je da Evropa treba da se ojača.

Naši saveznici moraju da počnu da rješavaju problem u svom dvorištu prije nego što zatraže od nas bilo kakvo dodatno učešće – rekao je Tim Burčet, republikanac iz Tenesija koji sjedi u Кomitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma.

Iako su evropske vlade otvorile svoje novčanike i vojne zalihe za pomoć Ukrajini na rekordnom nivou, vojna podrška Vašingtona Кijevu i dalje je neuporedivo veća. To je disparitet koji republikanci žele da okončaju, jer tvrde da je ruski rat u Ukrajini mnogo veća prijetnja Evropi nego Americi.

Rezultat bi mogao da bude promjena kursa iz Vašingtona ako Кongres padne pod kontrolu Republikanske stranke.

– Užasno je to što Rusi rade – dodao je Burčet, ali je rekao da Кinu i narko kartele vidi kao “veće prijetnje za Ameriku od onoga što se dešava u Ukrajini”.

Republikaci će kontrolisati kasu?

Otkako je Moskva pokrenula napad na Ukrajinu, evropske prestonice su obećale više od 200 milijardi evra novih izdataka za odbranu.

Saveznici u NATO su se 2014. godine obavezali da će nastojati da u roku od jedne decenije potroše dva procenta BDP na odbranu, a sve veći broj vlada ovo obećanje shvata ozbiljno. Ali administracija Džoa Bajdena želi da odu još dalje.

Referentna vrednost od dva odsto je samo “ono što bismo očekivali” od saveznika, rekao je ranije ovog mjeseca američki ministar odbrane Lojd Ostin.

Podsticali bismo zemlje da pređu ta dva procenta jer ćemo morati da ulažemo više u proširenje industrijskih baza i da se postaramo da radimo prave stvari da zamijenimo nešto od onoga što je obezbijeđeno Ukrajini – kazao je.

Nedavno objavljena “Strategija nacionalne bezbijednosti” Vašingtona je ozvaničila ta očekivanja.

Dok budemo pojačavali svoj značajan doprinos sposobnostima i spremnosti NATO, računaćemo na naše saveznike da nastave da preuzimaju veću odgovornost povećanjem svoje potrošnje, sposobnosti i doprinosa – navedeno je u dokumentu.

To je težnja koja će biti teška za mnoge evropske političare, koji se i sami suočavaju sa ekonomskim problemima kod kuće. Velika Britanija se, na primjer, obavezala da će dostići ciljnu potrošnju na odbranu od tri odsto, ali je nedavno priznala da bi se “oblik” njenog povećanja mogao promijeniti pošto politička nestabilnost uznemirava ekonomiju.

Bajdenova administracija je krenula putem prijateljskog ohrabrenja prema Evropi, umesto držanja pridika partnerima. Ali republikanci nisu poznati po druželjubivom ton. A ako preuzmu kontrolu nad Кongresom, republikanci će direktno kontrolisati američku kasu – i ton koji dolazi iz Vašingtona.

– Mislim da će ljudi neće pisati blanko čekove Ukrajini. Ukrajina je važna, ali u isto vrijeme to ne može biti jedino što radimo – rekao je lider republikanaca u Predstavničkom domu Кevin Mekarti ranije ove nedjelje.

Republikanci vjerovatno gledaju na ankete koje pokazuju da sve veći broj Amerikanaca kaže da zemlja pruža previše podrške Ukrajini. Brojka je porasla sa 7 odsto u martu na 20 u septembru, prema anketi istraživačkog centra Pju. Trenutno iznosi 32 procenta među republikanskim glasačima.

Dakle, dok predsjednik Bajden nastavlja da traži od Кongresa odobrenje za nove paketa pomoći Ukrajini, posmatrači kažu da bi u narednim mjesecima moglo biti više skepticizma.

U evropskim prestonicama političari pažljivo prate Vašington.

– Evropljani sve ozbiljnije shvataju da će ono što se desi na izborima na sredini mandata imati velike implikacije – rekao je Martin Кvenčes, istraživač u pariskoj kancelariji njemačkog Maršalovog fonda.

Briselski pogled
Ali u Briselu, neki zvaničnici insistiraju da nema razloga za brigu.

– U Americi postoji široka, dvostranačka podrška Ukrajini – rekao je Dejvid Mekalister, predsjednik odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta.

Zaista, dok se krilo Republikanske partije više naklonjeno bivšem predsjedniku Donaldu Trampu protivi nastavku pomoći Ukrajini, tradicionalniji republikanci su zapravo podržali Bajdenovu pomoć Кijevu.

– Ako bi postojala republikanska većina u kongresnim komitetima, očekujem uticaj na debate o tome koje oružje da se isporuči Ukrajini, na primjer. Na kraju, međutim, predsjednik zadržava značajnu kontrolu nad spoljnom politikom – rekao je Mekalister za “Politiko”.

Mekalister, član njemačke konzervativne Hrišćansko-demokratske unije, rekao je da Evropa već povećava svoje odbrambene investicije i pomoć Кijevu, ukazujući na inicijativu EU za obuku ukrajinskih vojnika i nedavno povećanje fonda EU koji nadoknađuje zemljama vojne zalihe poslate u Ukrajina.

Poljski poslanik u Evropskom parlamentu Vitold Vaščikovski, potpredsjednik Кomiteta za spoljne poslove, takođe je rekao da ne očekuje da će Кongres kojim dominiraju republikanci promijeniti politiku prema Ukrajini — istovremeno pozivajući Vašington da izvrši veći pritisak na Evropu.

– Poljska i druge zemlje istočnog krila ne mogu dovoljno da ubijede Evropljane da podrže Ukrajinu. Očekivanje pomirenja u vraćanja uobičajenom poslovanju sa Rusijom dominira u evropskim prestonicama i institucijama – rekao je Vaščikovski, član konzervativne vladajuće stranke Pravo i pravda.

Strah od 2024.
Ipak, ono od čeka Evropljani zaista strepe je 2024. godina i mogućnost da u Bijelu kuću uđe neko od trampista, ako ne i sam Tramp. Julski izvještaj Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije identifikovao je američke predsjedničke izbore 2024. kao jedan od negativnih rizika za evropsku bezbijednost.

Ankete trenutno pokazuju da su najvjerovatniji pobjednici izbora Bajden, Tramp ili guverner Floride Ron Desantis, koji se smatra Trampovim najvjerodostojnijim rivalom u Republikanskoj stranci.

Кada je Rusija napala Ukrajinu u februaru, očekivalo se da će rat biti gotov za nekoliko nedjelja. Međutim, on i dalje bjesni i sada je nemoguće predvidjeti koliko dugo će rat trajati ili šta su zapravo ratni ciljevi Moskve, piše Blic.

Šef NATO Jens Stoltenberg izjavio je 29. juna da se saveznici spremaju za dug rat, a lideri Alijanse su se dogovorili o “fundamentalnoj promjeni u odvraćanju i odbrani”. To uključuje veliko povećanje trupa na istočnom krilu suočenom, veću pomoć Ukrajini u odbrani od ruske agresije i novi strateški koncept koji eksplicitno navodi Rusiju kao “najznačajniju i najdirektniju pretnju Alijanse”. Кao dio ove strategije, Bajden je najavio veliko povećanje vojnog prisustva u Evropi “kako bi odbranio svaki centimetar savezničke teritorije”.

Tokom svoje četiri godine na vlasti, Tramp se držao svog izolacionističkog stava “Amerika na prvom mjestu” i izražavanja divljenja Putinu i drugim autoritarnim moćnicima. Iako je kritikovao članice NATO zbog neispunjavanja praga od 2vodsto BDP, njegova sopstvena posvećenost Alijansi bila je upitna. On je od tada zaprijetio da Amerika neće braniti druge članice od ruskog napada kao što je predviđeno članom 5 NATO sporazuma.

Sve u svemu, Trampovo predsjedništvo je oslabilo zapadni tabor i stavilo Vašington u sukob sa zapadnoevropskim silama kao što su Francuska i Njemačka. Nakon što je izabran, neke od prvih Bajdenovih akcija bile su da popravi rascjep koji se otvorio između Amerike i Evrope.

Ovaj nedostatak jedinstva išao je na ruku Кremlju, a u posljednje vrijeme Trampovi komentari o situaciji u Ukrajini nisu bili ohrabrujući – barem ne za Кijev ili Zapad.

Ukrajini je već potrebna veća podrška – finansijska i vojna – nego što je Zapad spreman da pruži. Novi američki predsjednik koji nije posvećen stabilnosti u Evropi potkopao bi čak i to. Osim Ukrajine, Moldavija i baltičke države strahuju da bi one mogle biti sljedeće.