Connect with us

Svijet

AMERIČKI PLAN ZA BALKAN “Obračun sa korupcijom političkih lidera”

Ako “Akt o demokratiji i napretku zapadnog Balkana” prođe američki kongres i senat, sve potrebne odbore i na kraju dobije i amin predsednika Trampa, Sjedinjene države će praktično doneti zakon kojim se obavezuju da njihova spoljna politika ne zagovara razmenu terotirija, secesije ili bilo kakav drugi vid prekrajanja granica po etničkim linijama između Kosova i Srbije ili bilo gde drugde na zapadnom Balkanu, kao ni, pimera radi, otcepljenje Republike Srpske. To se navodi u odeljku 11 pomenutog akta, naslovljenom kao „Odnosi između Kosova i Srbije“.

U tom, pretposlednjem odeljku predloga zakona, upućenog pred Kongres minule nedelje od strane predlagača kongresmena Vilijema Kitinga (demokrate iz Masačusetsa), najpre se konstatuje da je put ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine dogovoren 27. februara 2023. godine, uz podršku Evropske unije.

„Nova“ politika Vašingtona

Ovaj dogovor je, podsećamo, u našoj javnosti imenovan kao takozvani Ohridski sporazum, i izazvao je dosta polemika, ne zbog svoje prirode nego zato što je predsednik – inače glavni pregovarač u ovom slučaju – tvrdio da „ništa nije potpisao“.

Kao što je ekspertska javnost i tvrdila, sporazum je, makar u agendi EU i SAD, validan i bez pomenutog potpisa. U predlogu zakona navodi se i da bi Srbija i Kosovo trebalo da „naprave momentalni napredak u implementaciji“ ovog sporazuma.

Kada se to dogodi, predlog zakona predlaže bilateralne razgovore Srbije i Kosova, konkretne inicijative za jačanje trgovine i investicija „u obe zemlje“, i nastavak podrške Vašingtona u cilju postizanja sveukupnog konačnog sporazuma.

Deo vezan za „crtanje granica“ na zapadnom Balkanu počinje rečima:

„Politika je vlade Sjedinjenih država da neće sprovoditi bilo koju politiku koja zagovara razmenu teritorija, otcepljenje, ili bilo koju drugu formu prekrajanja granica po etničkim linijama na zapadnom Balkanu kao sredstvo da se arbitriraju neslaganja između nacionlanih država u regionu“. U nastavku se navodi da će vlasti u SAD umesto toga podržavati demokratije u ovim zemljama kao način da spreče povratak etničkim sukobima koji su nekada karakterisali region.

Istraga ruskih i kineskih špijuna

Poslednji odeljak zakonskog predloga bavi se isključivo ruskim i kineskim malignim uticajem, operacijama i kampanjama sa tim ciljem, na zapadnom Balkanu.

Tako je i naslovljen, a počinje zahtevom da se u periodu ne dužem od 6 meseci (180 dana), državni sekretar, direktor DNI (nacionalne obaveštajne službe) i rukovodioci ostalih državnih agencija, obavežu da sačine izveštaj upućen kongresu a koji se tiče ruskih i kineskih malignih uticaja u regionu.

Akcije koje su pod lupom podrazumevaju podrivanje demokratskih institucija, promovisanje političke nestabilnosti i ugrožavanje američkih i interesa NATO u našem regionu.

Predlog zakona potom detaljno propisuje kako bi trebalo da pomenuti izveštaj izgleda, te da bi u njemu morali da se nalaze sledeći elementi: procena ciljeva Rusije i Kine u pogledu malignih uticaja, aktivnosti Stejt dipartmenta u cilju suprotstavljanja tim uticajima, kao i listu u kojoj će biti identifikovana svaka mreža, entitet i pojedinac, koji podržava maligne kampanje, finansijski i operativno, a koje ograničavaju slobodu govora, stvaraju barijeru za pristup demokratskim procesima, uključujući slobodno glasanje na slobodnim i poštenim izborima.

Istovremeno, traži se i istraga o tome kako ti entitet i pojedinci sprovode svoje taktike, šta su do sada radili u tom pogledu, gde su ih sprovodili, i koji su kapaciteti pojedinačnih država da se tim kampanjama suprotstave. Takvi izveštaji bili bi zavedeni kao „poverljivi“.

U fokus privreda i demokratija

Ova dva člana zakona, inače, zatvaraju Akt, koji je većim delom posvećen načinima da se intenzivira ekonomska saradnja SAD sa zapadnim Balkanom, ali i animiranjem mladih, dodatnim impulsom u kulturnoj saradnji i razmeni među državama, sajber bezbednošću.

U Aktu se, inače, konstatuje da su korupcija, pa i visoka politička korupcija, siromaštvo, emigracija mladih, kampanje lažnih vesti i posebno osetljivost tehnološke infrastrukture, bolne tačke regiona.

Naglašava se i zavisnost od ruskih energenata, goriva i prirodnog gasa, a posebno se osvrće na izborne neregularnosti iz decembra 2023. godine, koje je primetila još Bajdenova administracija.

Zato se zakonskim predlogom od SAD traži da: ohrabri povećanje trgovine i investicija na relaciji SAD – zapadni Balkan; proširi pomoć u integraciji regiona i ojača ekonomska integracija, sa posebnim akcentom na žensko preduzetništvo i mlade preduzetnike; radi sa saveznicima i partnerima na tome da se unaprede vladavina prava, diversifikacija energetike, ekononmske i demokratske reforme, i da se smanji siromaštvo u regionu.

Posebna stavka bavi se baš diversifikacijom energetske politike, smanjenjem zavisnosti od ruskih energenata, te tranziciji u pravcu zelene energije.

(Nova.rs)

Related Topics:

Svijet

“NEĆEMO SE POVUĆI IZ LIBANA” Izraelski ministar se oglušio na poruke iz SAD

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je danas da se Odbrambene snage Izraela (IDF) neće povući iz južnog Libana, čak i ako postoji američki zahtjev. 200.000 stanovnika se neće vratiti. Jer ono što se u prošlosti dešavalo u bezbjednosnim zonama, gdje je bilo i civilno stanovništvo, bile su bombe pored puta i napadi na vojnike, i stoga to nećemo dozvoliti rekao je Kac na konferenciji u Tel Avivu.

– Ne povlačimo se – zaključio je on.

Izraelski ministar odbrane prethodno je, u nedelju, izjavio da pripadnici Izraelskih odbrambenih snaga koji djeluju na jugu Libana nemaju nikakva ograničenja u eliminisanju prijetnji po svoje jedinice. U saopštenju, Kac je naveo da “nije postojalo niti postoji ograničenje za vojnike IDF u Libanu kada je riječ o delovanju radi otklanjanja prijetnji”, dodajući da se svi dosadašnji vojni uspjesi u kampanji u Libanu “održavaju”.

Nastavi čitati

Svijet

BIL GEJTS TVRDI “Sa Džefrijem Epstinom me upoznao Boris Nikolić”

Milijarder i suosnivač „Majkrosofta“ Bil Gejts izjavio je tokom svjedočenja pred Odborom za nadzor Predstavničkog doma Kongresa SAD da nikada nije komunicirao sa žrtvama Džefrija Epstina, ali je priznao da je moguće da je bio u njihovom prisustvu.

Priznao da je možda bio u prisustvu žrtava

Tokom saslušanja demokratski kongresmen Robert Garsija podsjetio je da su istrage pokazale kako su neki od Epstinovih zaposlenih takođe bili žrtve zlostavljanja.

Gejts je tom prilikom priznao da je viđao pojedine Epstinove zaposlenice nakon sastanaka.

– Moguće je da sam bio u prisustvu žrtava – rekao je Gejts.

Kontakti sa Epstinom zbog zdravstvenih projekata

Gejts je naveo da je Epstina upoznao 2011. godine posredstvom Borisa Nikolića, jednog od svojih najbližih saradnika.

Prema njegovim riječima, bio je svjestan da je Epstin ranije osuđivan za seksualne prestupe, ali je ipak prihvatio kontakte jer je Epstin tvrdio da može obezbijediti milijarde dolara za globalne zdravstvene projekte.

Tvrdi da ga je Epstin pokušavao ucjenjivati

Gejts je iznio tvrdnju da je Epstin pokušao da iskoristi informacije o njegovom privatnom životu, uključujući vanbračne veze, kako bi vršio pritisak na njega.

Nakon prekida kontakta 2014. godine, Epstin je, kako je navedeno, poslao imejl u kojem je tražio „nadoknadu“ za troškove povezane sa jednom ženom sa kojom je Gejts imao aferu.

Odbacio optužbe iz Epstinovih bilješki

Istražioci su Gejtsa suočili sa bilješkama koje je Epstin vodio 2013. godine, a u kojima se navodi da mu je organizovao seksualne susrete i nabavljao lijekove za prikrivanje polno prenosivih bolesti.

Gejts je te tvrdnje odlučno odbacio.

– Nikada nisam imao polno prenosivu bolest – izjavio je.

Žali što ranije nije prekinuo kontakt

Gejts je naglasio da nikada nije prihvatio pozive na Epstinovo privatno ostrvo niti na njegove društvene događaje zbog njegove prošlosti.

Na kraju je poručio da duboko žali što nije ranije prekinuo sve kontakte sa Epstinom.

Glas

Nastavi čitati

Svijet

STIŽE LI POJEFTINJENJE? Cijene nafte najniže u posljednja tri mjeseca, barel pao na 77 dolara!

Cijena međunarodno referentne nafte Brent pala je danas na 77 dolara po barelu, a američke sirove nafte na 73,1 dolara po barelu, čime su dostignuti najniži nivoi u gotovo tri meseca.

Razlog za to je napredak u pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, preneo je Trejding ekonomiks.

Pad cena usledio je nakon privremenog sporazuma koji je doprineo smirivanju tenzija na Bliskom istoku i već oborio cenu nafte za oko 40 odsto u odnosu na prethodne maksimume.

Dodatni uticaj na cene došao je nakon odluke Vašingtona da odobri privremeno izuzeće od 60 dana kojim se međunarodnim kupcima, uključujući američke rafinerije, omogućava kupovina iranske nafte i naftnih derivata.

Predstavnici SAD i Irana saopštili su posle razgovora održanih u Švajcarskoj da je ostvaren određeni napredak i da će biti formirane četiri radne grupe koje će se baviti pitanjima nuklearnog programa i ekonomskih sankcija. Ipak, dve strane i dalje se razilaze u pojedinim ključnim pitanjima.

Teheran je odbacio američke tvrdnje o skorom povratku međunarodnih inspektora zaduženih za nadzor nuklearnog programa. U međuvremenu, na tržište pristižu dodatne količine nafte iz regiona Persijskog zaliva.

Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati povećali su izvoz koristeći alternativne transportne pravce, dok je Iran tokom protekle sedmice izvezao više od 30 miliona barela nafte.

Analitičari ocenjuju da će dalji smer kretanja cena energenata zavisiti od ishoda pregovora između Vašingtona i Teherana, očuvanja primirja između Izraela i Hezbolaha u Libanu, kao i od pune normalizacije saobraćaja kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi značajan deo svetske trgovine naftom.

Tržišta očekuju da bi svaki napredak u diplomatskim pregovorima mogao dodatno da poveća ponudu na svetskom tržištu i ublaži rizike od poremećaja u snabdevanju energentima.

(Tanjug)

Nastavi čitati

Aktuelno