Connect with us

Svijet

Amerika pristala na bezbjednosne garancije Ukrajini, ALI KIJEV NE ŽELI DA DAJE TERITORIJU

– Sjedinjene Američke Države pristale su da pruže bezbednosne garancije Ukrajini kao deo mirovnog sporazuma za okončanje gotovo četvorogodišnjeg rata s Rusijom, izjavili su danas američki zvaničnici nakon poslednjih razgovora s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Berlinu. Prema rečima zvaničnika, razgovori s izaslanicima američkog predsednika Donalda Trampa, Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, doveli su do smanjenja nesuglasica u vezi sa neophodnim bezbednosnim garancijama za koje Kijev kaže da moraju biti obezbeđene, kao i o zahtevu Moskve da Ukrajina ustupi teritoriju u regionu Donbasa na istoku zemlje, prenosi Asošiejted pres.

Američki zvaničnik je rekao da su razgovori bili “zaista pozitivni”, sa postignutim konsenzusom o brojnim pitanjima. “Još uvek postoje neke stvari o kojima treba razgovarati, ali je Donald Tramp zadovoljan napretkom”, rekao je on.

Zvaničnici su naveli da je postignut napredak u vezi sa garancijama za bezbednost Ukrajine iz člana 5. NATO-a, ali su upozorili da te garancije neće biti na stolu zauvek.

Rekli su da Trampova administracija planira da podnese sporazum o bezbednosnim garancijama na odobrenje Senata, iako nisu precizirali da li će biti ratifikovan kao ugovor, za koji je potrebno dvotrećinsko odobrenje Predstavničkog doma.

Američki zvaničnici su takođe rekli da postoji konsenzus o oko 90 odsto mirovnog plana koji su predložile SAD, a Rusija je navodno pokazala spremnost da dozvoli Ukrajini pridruživanje Evropskoj uniji, što je prethodno smatrala neprihvatljivim.

Tramp je trebalo da se uključi u večerašnji razgovor s evropskim liderima, a prema američkim zvaničnicima, očekuje se da će se pregovori nastaviti tokom vikenda u Majamiju ili negde u Sjedinjenim Američkim Državama, prema rečima američkih zvaničnika, koji su govorili pod uslovom anonimnosti jer ih Bela kuća nije ovlastila da javno komentarišu.

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da se Ukrajinci, Amerikanci i Evropljani slažu da “prekid vatre treba da bude osiguran značajnim pravnim i materijalnim bezbednosnim garancijama SAD i Evrope”, nazvavši to “zaista dalekosežnim, značajnim sporazumom koji nismo imali ranije, a to je da su i Evropa i SAD spremni da to učine zajedno”.

Glavna pitanja u pregovorima ostaju postratna bezbednost Ukrajine i sudbina okupiranih teritorija. Zelenski je naglasio da bilo koje zapadne bezbednosne garancije moraju da budu pravno obavezujuće i podržanE od strane američkog Kongresa.

Zelenski je u ponedeljak razgovore nazvao “suštinskim” i primetio da i dalje postoje nesuglasice u vezi s teritorijalnim pitanjima.

On je izrazio spremnost da odustane od ukrajinskog cilja članstva u NATO-u ako SAD i druge zapadne zemlje pruže garancije slične onima koje se nude članicama NATO-a.

Ipak, Ukrajina preferira članstvo u NATO-u kao najbolju garanciju bezbednosti kako bi se sprečila dalja ruska agresija, navodi AP.

Ukrajina i dalje odbija američki pritisak za ustupanje teritorija Rusiji.

Ruski predsednik Vladimir Putin zahteva da Ukrajina povuče svoje snage iz dela Donjecka koji je još pod njenom kontrolom, kao ključni uslov za mir.

Ruski predsednik je ukrajinsku težnju za članstvom u NATO-u nazvao “ozbiljnom pretnjom bezbednosti Moskve, što je bio jedan od razloga za početak potpune invazije u februaru 2022. godine”.

(Tanjug) Foto: AP

Related Topics:

Svijet

KATASTROFA U SAD: Pukao rezervoar sa 300.000 litara tečnosti u fabrici, ima mrtvih

Nekoliko osoba je poginulo, a više njih je teško povrijeđeno u požaru koji je izbio u fabrici u Longvjuu, blizu granice savezne države Vašington sa Oregonom na sjeverozapadu Sjedinjenih Država, saopštile su u utorak lokalne vlasti.

Vatrogasna služba Longvjua, u zajedničkom saopštenju sa kompanijom Nippon Dynawave Packaging i lokalnim vlastima, potvrdila je da je u incidentu bilo smrtnih slučajeva i da je više osoba zadobilo teške povrede. Tačan broj stradalih za sada nije objavljen.

Hitne službe intervenisale su nakon pucanja rezervoara koji je sadržao bijelu tečnost u utorak ujutru.

– U ovom trenutku zvaničnici navode da ne postoji neposredna prijetnja za okolnu zajednicu – dodaje se u saopštenju.

Fabrika u vlasništvu japanske kompanije
Riječ je o fabrici u Longvjuu u saveznoj državi Vašington koja pripada kompaniji Nippon Dynawave Packaging, u potpunom vlasništvu japanske multinacionalne kompanije Nippon Paper Industries Co., Ltd. Kompanija proizvodi kartonsku ambalažu za tečnosti, prenosi Index.

Komandant vatrogasne i spasilačke službe Kaulic, Skot Goldstajn, izjavio je da broj poginulih još nije utvrđen, dok je potvrđeno da je u nesreći povrijeđeno deset osoba, među njima i jedan vatrogasac.

Prema njegovim riječima, povrede se kreću od lakših do izuzetno teških i opasnih po život. Dodao je da je puknuti rezervoar imao kapacitet od oko 300.000 litara i da je bio ispunjen oko 60 odsto.

Guverner izrazio saučešće
Guverner savezne države Vašington Bob Ferguson izrazio je saučešće žrtvama putem platforme X.

– Duboko sam ožalošćen što čujem da je bilo smrtnih slučajeva. Moje misli su uz radnike i njihove porodice, kao i uz pripadnike hitnih službi – napisao je Ferguson”.

Nastavi čitati

Svijet

ZELENSKI PONOVO MOLI, PISAO TRAMPU! “Zavisimo samo od vas”

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski poslao je hitno pismo američkom predsjedniku Donaldu Trampu u kojem ga upozorava na sve veći nedostatak ukrajinskih sistema protivvazdušne odbrane, a posebno protivbalističkih odbrambenih sposobnosti, piše Kijev Indipendent (Kyiv Independent).

Ovaj apel dolazi u vrijeme dok Rusija pojačava masovne vazdušne napade na Ukrajinu i javno prijeti novim talasom dalekometnih udara na Kijev, uključujući napade na lokacije koje je Moskva opisala kao ukrajinske “centre za donošenje odluka”.

“Što se tiče protivvazdušne odbrane od raketa, oslanjamo se na naše prijatelje”, navodi se u pismu u koje je Kijev Indipendent imao uvid.

“No, kada je riječ o odbrani od balističkih projektila, zavisimo gotovo isključivo o Sjedinjenim Državama.”

Ukrajinski zvaničnici strahuju da bi ograničene zalihe presretača Patriot i drugih sistema sa Zapada teško mogle izdržati ovakav nivo bombardovanja.

“Situacija je zaista teška po pitanju protivbalističke odbrane”, izjavila je za Kijev Indipendent osoba upućena u problematiku.

“Molim vas za pomoć”

Prema riječima zvaničnika, ukrajinska ambasadorka u SAD-u Olha Stefanišina dostavila je pismo Bijeloj kući, predsjedavajućem Predstavničkog doma Majku Džonsonu i drugim članovima Kongresa.

Pismo takođe odražava rastuću zabrinutost Kijeva zbog poteškoća u nabavci oružja kroz program Prioritized Ukraine Requirements List (PURL), koji saveznicima iz NATO-a omogućava finansiranje kupovine američkog oružja za Ukrajinu.

(Raport)

Nastavi čitati

Svijet

IZRAEL TVRDI DA JE UBIO NOVOG VOĐU HAMASA: Likvidiran samo sedam dana nakon imenovanja

Izraelska vojska izvela je novi vazdušni napad u Pojasu Gaze u kojem je, prema tvrdnjama Tel Aviva, ubijen Mohamed Odeh, novi lider vojnog krila Hamasa.

Napad dolazi samo sedam dana nakon što je Izrael likvidirao još jednog visokorangiranog komandanta Hamasa, Ezedina al-Hadada, što ukazuje na pojačanu izraelsku kampanju protiv vrha palestinske militantne organizacije.

Iz kancelarije izraelskog premijera Benjamina Netanjahua saopšteno je da je Odeh bio jedan od ključnih organizatora napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, u kojem je ubijeno više od 1.200 ljudi, dok je veliki broj civila otet i odveden u Gazu.

U saopštenju se navodi da je Odeh bio šef Hamasove obavještajne službe tokom napada i da je prije samo sedam dana imenovan za nasljednika al-Hadada, navodi “JerusalemPost”.

Pojačani pritisak na Hamas
Analitičari ocjenjuju da činjenica da Izrael u kratkom roku eliminiše više Hamasovih lidera pokazuje ozbiljne bezbjednosne propuste unutar same organizacije.

Za razliku od ranijih godina, kada su lideri poput Jahie Sinvara, Marvana Ise i Mohameda Deifa dugo uspijevali da izbjegnu izraelske operacije, posljednji udari ukazuju na znatno efikasnije izraelske obavještajne aktivnosti u Gazi.

Istovremeno, izraelski premijer Netanjahu poručio je da će Izrael nastaviti vojni pritisak i na Hezbolah u Libanu, što zemlju ponovo dovodi u situaciju vođenja sukoba na dva fronta.

Hezbolah i izraelska vojska gotovo svakodnevno razmjenjuju vatru duž granice sa Libanom još od početka rata u Gazi, a posljednjih sedmica sukobi su dodatno intenzivirani.

Nastavi čitati

Aktuelno