Iako se ovih dana u medijima uveliko spekuliše ko su kandidati za novog visokog predstavnika, čini se da niko još nema jasnu sliku o tome ko bi mogao biti predložen

Hoće li biti dovoljno vremena
Po svemu sudeći, čeka se sjednica Upravnog odbora Savjeta za sprovođenje mira naredne sedmice, kako bi se vidjelo kakvo je raspoloženje među zemljama članicama u vezi sa potencijalnim kandidatima, ali nije izvjesno da će biti dovoljno vremena da se donese odluka.

Ko je najbolji kandidat
Kako saznajemo, SAD i dalje misle da bi najbolji kandidat bio Italijan Antonio Zanardi Landi, međutim čini se da su Evropljani skeptični posebno jer smatraju da je ušao u poslovne aranžmane u Americi.

Britanci, kako izgleda, nemaju preferenciju, osim da kandidat mora da bude zajednički dogovor s obje strane Atlantika.

Kako saznajemo, oni neće predlagati kandidata, ali su ga spremni ponuditi ako ne bude bilo dogovora, da se razriješi eventualna pat situacija koja bi mogla nastati.

Dio evropskih zemalja smatra da ne treba žuriti s imenovanjem novog visokog predstavnika bez dobre analize, razgovora unutar EU i s ostalim saveznicima kako bi naredni visoki predstavnik izbjegao probleme koji su se pojavili pred Kristijanom Šmitom.

Amerikancima se žuri
Amerikancima se, kako saznajemo, žuri da se posao završi do kraja juna jer se ne želi ući u situaciju da se o novom visokom predstavniku odlučuje u istom trenutku kada se bude produžavao mandat EUFOR-a u BiH.

Ono u vezi sa čim se svi slažu jeste da izbor neće ići u Savjet bezbjednosti UN na potvrdu, što traže Rusija i lideri Republike Srpske, kao što smo već pisali.

Tu bi mogao nastati poseban problem jer Amerikanci insistiraju na tome da naredni visoki predstavnik mora imati prostor za manevar, a da bi to mogao mora imati komunikaciju sa svim stranama u BiH. Ako bi RS sprovela svoju politiku o neprihvatanju visokog predstavnika bez odobrenja u UN, ta osoba bi se mogla suočiti sa sličnim problemima koje je imao Šmit.

Koga predlažu Amerikanci
Čak se spominje mogućnost da bi Amerikanci mogli predložiti “superteškaša”, nekog poznatog američkog diplomatu, ne zato što bi željeli da se nametnu Evropljanima, nego da izbjegnu pokazivanje nepoštovanja ili ponižavanja institucije OHR-a. Sarajevski portal Politicki.ba tvrdi da se Amerikanci spremaju da ovu funkciju ponude američkom diplomati Vilijamu Rugeru, ali to nismo uspjeli da potvrdimo.

Međutim, u razgovorima koje smo proteklih dana imali s nekoliko evropskih diplomata, postoji ljutnja jer se smatra da Amerika želi da ponizi Evropu time što joj prvo propisuje da sadašnji visoki predstavnik mora da napusti funkciju, a onda još nameće svog kandidata.

Smatraju da je Tejmi Brus, američka zamjenica šefa Misije UN, ponizila Evropu na sjednici Savjeta bezbjednosti UN kada je rekla da će Amerika imati kandidata ako ne bude bilo moguće postići dogovor. To je shvaćeno kao poruka da Evropljani mogu da pričaju koliko hoće, ali da se zna ko će na kraju presjeći.

Problem za Evropu
Kao što smo već pisali, problem za Evropu je da nema jedinstven spoljnopolitički nastup pa se američko brzo i odlučno djelovanje često shvata kao američko nametanje, a ne evropsko kolebanje i neodlučnost, bez obzira na to da li je to stvarna namjera.

Sve u svemu, za BiH se počinje ostvarivati vrlo nepovoljan i opasan scenario u kojem saveznici koji su zajedno zaključili Dejton pokazuju sve veće strateške razlike o tome kako vide politiku prema ovoj zemlji. S obzirom na to da je BiH istorijski zemlja koja u velikoj mjeri ovisi o odnosu regionalnih, evropskih i globalnih aktera, bilo kakvo ozbiljnije neslaganje moglo bi BiH baciti u još dublju i težu krizu, s teško sagledivim posljedicama.

Jedino dugoročno stabilno rješenje za BiH se čini nastavak evropskog puta uz ubrzano sprovođenje reformi, ali sve više ponestaje motivacije kod domaćih političara da se na tome radi.

Bivši visoki službenici policije i Državne bezbjednosti Srbije Milan Glamočanin i Radosav Karlo Dulović u emisiji “Globalno” BN TV iznijeli su šokantne podatke da su imali informacije da će se teroristički akt dogoditi u Londonu 2005. godine i da su sa tim povezani ljudi koji su se obučavali u BiH.

Glamočanim je kazao da je to predao svojim predpostavljenim u zemlji da obavijeste kolege u Velikoj Britaniji, ali se to očito nije desilo jer se teroristički akt desio u Londonu 2005. godine, upravo onako kako su oni imali informacije.

Pošto je raspolagao podacima o pripremi islamskih terorista na tlu Srbije i BiH za terorističke aktivnosti na tlu EU tokom 2005. godine, Milan Glamočanin, tada visoki policijski funkcioner, kaže da je tada, nakon terorističkog akta u Londonu, kontaktiran od Dragana Andana, koji je u to vrijeme bio direktor policije Republike Srpske.

“Zazvonio mi je telefon, ja se javim, kaže čovek sa druge strane: “Dobar dan, da li možemo da se nađemo na istom mjestu gdje ste bili? Htio bih sa Vama da razgovaram o temi o kojoj ste razgovarali sa svojim kolegom, vezanom za teroristički akt”?…,priča Glamočanin i dodaje:

“Ja zovnem dvojicu kolega i kod sebe sam imao pištolj, pošto taj kafić gdje ćemo se naći ima samo jedan ulaz i kažem im da ako me nema za 15 minuta upadnu unutra, pa šta bude”.

– Dođem do vrata tog kafića, a ona zaključana. Pomislih da se neko šali samnom. Krenuh da se vratim, kad otključavaju se vrata, pitaju da li sam ja Glamočanin, ja kažem da jesam, kaže on da me unutra čekaju.

Ja uđem, a u ćošku sjedi čovjek. Pozdravimo se, a on kaže: “Ja sam direktor policije Republike Srpske Andan Dragan”. Ja kažem da sam Nikola Tesla, a on: “Nisi ti Nikola Tesla, već Milan Glamočanin.

– Ja kažem da jesam, a on mi daje vizit-kartu…Kaže da su Englezi raspoloženi da dobiju te činjenice i podatke.

Ja kažem: “Čekaj prijatelju, ti radiš u Republici Srpskoj, a tebe angažuju Englezi? Imaš li neki ugovor ili papir da su te oni ovlastili da pričaš samnom, jer ne znam ni ko si ni šta si? Ja vidim da nešto tu meni nije uredu. Direktor policije, a radi za Engleze!? – priča Glamočanin i nastavlja:

-I ja onda da bih ga “otkačio”, kažem: “Daću ti te podatke, a meni i kolegi po 500.000 dolara, ako bi htjeli i da se raziđemo i izađem napolje. Kad on trči zamnom i pita da li može da me zove. Ja rekoh da može”.

– Kasnije me zvao i pitao da li možemo sutradan da se nađemo, na šta sam mu odgovorio pozitivno. Kaže mi i da su Englezi pristali, ali da ima još jedna molba, to jest’ da hoće i “Ameri” da se uključe.

Pitam: “Kakve Amerika veze ima sa terorističkim aktom u Londonu, a on kaže da ih interesuje da li možda postoji i neka “ćelija da hoće da pravi nešto i kod njih”? Ja kažem može ali i ja imam zahtjev:

 – Da napravimo ugovor o tehničko-poslovnoj saradnji, da nam uplatite to na tekući račun, da platite kapitalnu dobit i porez, da bi sve bilo čisto”.

Kaže on (Andan) da hoće da nam plate u kešu.

– Ja mu kažem da treba da pređem dvije granice, a ako me uhvate sa 2 miliona  dolara bez porijekla, završiću u zatvoru ili ako mi daju falsifikate, završiću na Gvantanamu. On onda kaže: “Dobro, dogovorićemo se” i pita da li možemo za vikend da dođemo u etno-selo “Stanišić”? Ja kažem da ćemo doći.

Grulović dalje otkriva da mu je priijatelj Karlo sumnjičav i da je rekao: “da mu 6. čulo kaže da će da nas pohapse ili ubiju”.

– Zovne on nekog kolegu u MUP-u u Banjaluci – pomoćnik ministra, pita da se vide sutra, kaže od da ne može jer baš sutra imaju neku “frku”. Zovnemo i ovde u Bijeljini neke naše iz policije, kažu i oni da sutra imaju “frku”. Zovnemo i u Sarajevo u Graničnoj policiji i oni kažu isto i mi ukapiramo da je to zbog nas.

Karlo ode u inostranstvo, a oni zovu mene.

– Pitaju da li ću da dođem, a ja kažem da Karlo nije tu i da imam samo pola dokumentacije, da je druga polovina kod njega i da im ono što imam ne znači ništa. On kaže da me čekaju, a ja da znam da me čekaju, priča Glamočanin.

Dodaje da su trebali da ih “pokupe, ali im je, kako navodi, propao plan da nam naprave doček”.

Njima nije bio problem što znamo da obučavaju teroriste, već odakle nama spisak instruktora, odnosno ko je “krtica” u njihovim redovima. A jasno je, da ako u nekoj zemlji postoji toliko tih kampova, za to znaju i domaće i strane službe koje su to uspostavile, kaže Glamočanin.

Upitan da su više imali kontakt sa tim visokim funkcionerom MUP RepublikeSrpske, odgovorio je potvrdno.

“Jednom je poslije nazvao i rekao da smo ja i Dulović mafijaši i kriminalci”.

(BN)

Nakon dugogodišnjeg ignorisanja apela i teške ekonomske situacije u kojoj se nalaze višečlane porodice i nezaposlene majke u Republici Srpskoj, Vlada je konačno odlučila da podigne iznose materinskog dodatka i naknada. Međutim, iz Pokreta Sigurna Srpska (PSS) jasno poručuju – ovo nije rezultat vladine dobre volje, već direktna posljedica pritiska javnosti i reakcije naroda.

Adriana Basara, predsjednica Savjeta za porodicu, omladinu i socio-demografska pitanja PSS-a, oštro je reagovala ističući da najavljena povećanja i dalje ne zadovoljavaju stvarne potrebe porodica, te da oba davanja moraju biti izjednačena sa trenutnim minimalcem.

Njeno saopštenje prenosimo u cjelosti:

Izjava Adriane Basare: “Godinama su ćutali dok su cijene divljale”
“I materinski dodatak i naknada za nezaposlenog roditelja četvoro i više djece moraju biti u visini sadašnje minimalne plate, koja iznosi 1.000 KM. Vladino povećanje porodiljne naknade dolazi tek nakon pritiska javnosti i nakon što je Pokret Sigurna Srpska najavio tribinu i jasno zatražio povećanje ovih naknada.

Godinama je materinski dodatak za nezaposlene majke bio zakovan na ponižavajućih 406 KM. Dok su cijene divljale, dok su porodice preživljavale od danas do sutra, vlast se nije sjetila da taj iznos poveća ni za jednu marku.

Isto važi i za naknadu nezaposlenom roditelju četvoro i više djece. Kada je uvedena, iznosila je 750 KM, tačno koliko je tada iznosila minimalna plata. Danas je minimalac 1.000 KM, a naknada je godinama ostala ista. Ni inflacija, ni poskupljenja, ni težak život višečlanih porodica nisu bili dovoljan razlog da reaguju.

Ali je zato bila dovoljna najavljena tribina i pritisak javnosti!

Sada povećavaju materinski dodatak na 749 KM, a naknadu za roditelje četvoro i više djece na 800 KM. Dobro je da su konačno shvatili da se od 406 KM ne može živjeti. Dobro je da su priznali da 750 KM više nije ni blizu minimalca. Ali nemojte da ovo predstavljaju kao svoju velikodušnost. Da nije bilo pritiska naroda i naših zahtjeva, i danas bi ćutali.”

Borba za dostojanstvo porodice se nastavlja
Iz Pokreta Sigurna Srpska poručuju da neće odustati od zahtjeva da ove naknade prate realne troškove života i minimalnu zaradu u Republici Srpskoj. Povećanje jeste korak naprijed, ali polovična rješenja ne mogu zaustaviti demografski slom i obezbijediti dostojanstven život majkama i višečlanim porodicama koje su temelj našeg društva.