Rojters navodi da je neimenovani američki zvaničnik potvrdio da se Bolsonaro nalazi na letu za SAD. Ranije danas, brazilski mediji su preneli da policija u toj zemlji istražuje da li je Bolsonaro napustio zemlju, dok je jedan argentinski list objavio da je on napustio zemlju preko granice sa Argentinom.

Luiz Inasio Lula da Silva pobedio je u drugom krugu izbora sa 51,8 odsto glasova, dok je Flavio Bolsonaro osvojio 48,2 posto. Bolsonaro je najpre najavio osporavanje rezultata, a zatim odustao od toga.

Američki predsednik Donald Tramp sinoć je izneo tvrdnju da predsednički izbori u Brazilu izgledaju “kao da su namešteni”.

“Nisam stao ni na čiju stranu, ali izgleda kao da su izbori namešteni. Oni moraju biti nesporni, a to mi je izgledalo veoma loše”, izjavio je Tramp, prenosi Rojters.

Bolsonaro i njegov otac i bivši predsednik Žair Bolsonaro smatarju se bliskim Trampu i njegovoj administraciji. Rojters navodi da je neimenovani američki zvaničnik potvrdio da se Bolsonaro nalazi na letu za SAD.

(Tanjug) Foto: Tanjug/AP

Nakon što su egipatski poslanici dali zeleno svjetlo predsjedniku Abdelu Fatahu el Sisiju za slanje vojnih snaga u odbranu Rijada od vazdušnih udara, iz političkog vrha jemenskog pokreta stigla je oštra prijetnja da se time otvara direktan vojni sukob dvije zemlje.

Zvaničnik jemenskih Huta Mohamed Ali al Huti izjavio je danas da odluka egipatskog parlamenta da odobri vojnu podršku Saudijskoj Arabiji radi odbrane od napada te grupe predstavlja objavu rata Jemenu.

“Egipat i njegov parlament izrazili su podršku takozvanoj odbrani Kraljevine Saudijske Arabije, a time ujedno objavljuju rat Republici Jemen”, naveo je Al Huti, član političkog biroa Huta, u objavi na Telegramu.

Egipatski parlament odobrio je juče vojnu podršku u odbrani Saudijske Arabije zbog eskalacije napada jemenskih Huta, prenijeli su lokalni mediji. Skoro 500 poslanika zatražilo je da govori tokom rasprave o tom pitanju, prenijela je Al Džazira.

Egipatski predsjednik Abdel Fatah el Sisi prethodno je zatražio od parlamenta da održi hitnu sjednicu i ovlasti ga da preduzme sve neophodne odbrambene mjere ukoliko Saudijska Arabija zatraži pomoć.

Egipat će pružiti Saudijskoj Arabiji svu neophodnu i moguću podršku u odbrani njene bezbijednosti i stabilnosti, saopštilo je u nedjelju egipatsko predsjedništvo.

U saopštenju se navodi da će Egipat nastaviti i intenzivirati političke i diplomatske napore, u koordinaciji sa regionalnim i međunarodnim akterima, kako bi doprinio smirivanju tenzija i rješavanju krize.

Evropa mora da se pripremi za ekstremne vremenske uslove i scenario globalnog zagrijavanja od tri stepena Celzijusa do 2100. godine, izjavio je danas evropski komesar za klimatsku akciju Vopke Hukstra, najavljujući nova pravila EU kojima će se od država članica zahtijevati da jasno odrede ko je odgovoran za zaštitu građana od klimatskih katastrofa.

Kako je prenio Euronjuz, Evropska komisija će danas predstaviti prijedlog kojim bi se preciziralo da li su za pripremu za klimatske katastrofe odgovorne nacionalne, regionalne ili lokalne vlasti.

Države članice moći će same da rasporede nadležnosti, ali će morati jasno da ih definišu.

Hukstra je upozorio da se svijet kreće ka privremenom, a možda i dugotrajnijem prekoračenju granice zagrijavanja od 1,5 stepeni Celzijusa, utvrđene Pariskim sporazumom, zbog čega je neophodna priprema za sve ekstremnije vrućine i klimatske katastrofe, čak i uz uspješno smanjenje emisija.

Prema projekcijama Evropske komisije, globalno zagrijavanje moglo bi da dostigne dva stepena do 2050. godine i tri stepena do 2100. godine, pri čemu se Evropa zagrijava približno dvostruko brže od globalnog prosjeka.

Hukstra je procijenio da je ekonomska šteta od ekstremnih vremenskih uslova ovog ljeta premašila 100 milijardi evra.

Međutim, strategija ne predviđa nova sredstva za pomoć domaćinstvima u prilagođavanju klimatskim promjenama.

Hukstra je ukazao na prijedlog da se 35 odsto budžeta EU usmjeri na klimu i prirodu, kao i na 30 milijardi evra koje je Evropska investiciona banka najavila za ulaganja u prilagođavanje klimatskim promjenama do 2030. godine.

Finansiranje će, međutim, zavisiti i od pregovora o narednom višegodišnjem budžetu EU, u kojem se sredstva za klimatske mjere nadmeću sa prioritetima poput odbrane, bezbjednosti, konkurentnosti i poljoprivrede.

Komisija planira i saradnju sa sektorom osiguranja, s obzirom na to da je, prema navodima njenog visokog zvaničnika, osigurano samo oko 25 odsto imovine izložene klimatskim rizicima.

Hukstra je ocijenio da su preventivna ulaganja ekonomski opravdana, ali nije najavio novi program podrške domaćinstvima niti objasnio kako će se obezbijediti da građani sa nižim prihodima mogu da finansiraju neophodna prilagođavanja.