Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas upozorila je da se Ukrajina ne sme primoravati na teritorijalne ustupke Rusiji kao deo bilo kakvog budućeg mirovnog sporazuma.

U svom prvom intervjuu za britanske medije otkako su se evropski lideri pridružili mirovnim pregovorima Donalda Trampa u Beloj kući, Kalas je za BBC izjavila da je dopuštanje Rusiji da zadrži osvojene ukrajinske teritorije “zamka u koju Putin želi da upadnemo”, piše BBC.

Podsetimo, region Donbas na istoku Ukrajine godinama je u središtu sukoba, a ruska agresija je u poslednjoj deceniji naterala oko 1,5 miliona Ukrajinaca u beg. Kijev je dosledno odbijao da prepusti Donbas Kremlju u zamenu za mir, uprkos tome što je američki predsednik Tramp isticao potrebu za “razmenom teritorija”.

Sigurnosne garancije na čekanju

Kalas, koju je Kremlj stavio na svoju “listu traženih osoba”, naglasila je i važnost “verodostojnih i snažnih” bezbednosnih garancija za Ukrajinu. Ipak, priznala je da u ovoj fazi pregovora još uvek nedostaju “konkretni koraci” za jačanje odbrambenih sposobnosti.

“Najjača bezbednosna garancija je snažna ukrajinska vojska”, poručila je, dodavši da je ključno uspostaviti garancije koje neće ostati “samo mrtvo slovo na papiru”. Prema njenim rečima, na članicama takozvane “koalicije voljnih” je da definišu svoj doprinos, ali još uvek nije jasno kako bi te snage tačno delovale.

“Putin se samo smeje”

Prošlonedeljni sastanak u Beloj kući, na kojem su se ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom pridružili lideri Francuske, Nemačke, Italije i Finske, usledio je nedugo nakon što je Tramp ugostio ruskog predsednika Vladimira Putina u vojnoj bazi na Aljasci. Kalas je oštro komentarisala taj susret, rekavši da je Putin tamo dobio “sve što je želeo”, što će dodatno smanjiti njegovu spremnost na pregovore.

“Dobio je takvu dobrodošlicu i postigao da se sankcije ne uvedu, što je takođe želeo. Putin se samo smeje, ne zaustavlja ubijanje, već ga pojačava. Zaboravljamo da Rusija nije učinila nijedan jedini ustupak”, istakla je Kalas.

Kallas je dodala da je Evropska unija pripremila 19. paket sankcija kako bi pojačala pritisak na Moskvu.

Trampov rok i sumnje Zelenskog

S druge strane, Donald Tramp je u četvrtak postavio rok od dve nedelje za procenu napretka mirovnih pregovora.

“Rekao bih da ćemo u roku od dve nedelje znati jedno ili drugo. Nakon toga, možda ćemo morati da zauzmemo drugačiji pristup”, izjavio je Tramp.

Međutim, predsednik Zelenski i dalje sumnja u Putinovu iskrenost. U izjavi novinarima optužio je Rusiju da namerno izbegava sastanak na vrhu.

“Trenutni signali iz Rusije su, iskreno, nepristojni. Pokušavaju da izbegnu nužnost sastanka. Ne žele da okončaju ovaj rat”, poručio je Zelenski.

Zelenski pritiska saveznike

Ukrajinski predsednik istovremeno vrši pritisak na zapadne saveznike, tražeći da se “arhitektura bezbednosnih garancija” definiše u roku od sedam do deset dana.

“Moramo da razumemo koja će zemlja biti spremna da učini šta u svakom specifičnom trenutku”, pojasnio je.

Njegov apel dolazi u trenutku novih napada. Zelenski je osudio žestok ruski vazdušni udar u četvrtak, koji je pogodio jedanaest lokacija širom Ukrajine. U napadu na Lavov, grad na zapadu zemlje, poginula je najmanje jedna osoba, a više od deset ih je povređeno.

Evropski lideri skeptični

Sumnje u Putinove namere dele i drugi evropski lideri. Predsednik Finske Aleksandar Stub izjavio je da se Putinu “retko može verovati”, dok ga je francuski kolega Emanuel Makron nazvao “predatorom na našem pragu”, izrazivši “najveću sumnju” u njegovu volju za mirom.

Obojica su učestvovala na pregovorima u Beloj kući. Sam Zelenski je ponovio da je spreman na sastanak s Putinom “u bilo kom formatu”, ali je zaključio da iz Moskve i dalje ne stižu signali koji bi ukazivali na “istinsku nameru za učešće u suštinskim pregovorima”, prenosi b92.

Po prvi put u istoriji Bliskog istoka, međunarodno priznato tijelo za praćenje gladi – Integrisana klasifikacija faza sigurnosti hrane (IPC) – zvanično će proglasiti glad u Gazi.

Kako piše “Telegraph”, odluka će biti objavljena danas, a odnosi se na područje “Gaza Governorate”, koje obuhvata grad Gazu, tri okolna mjesta i nekoliko izbjegličkih kampova. Na tom području živi oko 500.000 ljudi koji, prema nalazima, već sada prolaze kroz uslove obilježene glađu, siromaštvom i smrću.

Ovo je tek peti put otkako je IPC osnovan 2004. godine da se formalno proglašava glad, a prvi put u nekoj zemlji Bliskog istoka. Raniji slučajevi zabilježeni su u podsaharskoj Africi, a posljednji u Sudanu prošle godine.

Prema pravilima IPC-a, da bi glad bila proglašena moraju biti ispunjena tri stroga kriterija: najmanje 20 posto domaćinstava mora biti suočeno s potpunim nedostatkom hrane, najmanje 30 posto djece mora patiti od akutne pothranjenosti, te mora biti zabilježena stopa smrtnosti od dvoje ljudi dnevno na svakih 10.000 stanovnika zbog “direktnog izgladnjivanja”.

Izvještaj IPC-a upozorava da će se glad proširiti i na oblasti Deir Al-Balah i Khan Younis do kraja septembra, ukoliko se stanje ne promijeni. Još 1,07 miliona ljudi u Gazi već sada je na “hitnim” nivoima nesigurnosti hrane, što znači da su na korak do najtežeg stepena. Procjene govore da bi do kraja septembra skoro trećina stanovništva Gaze – njih oko 641.000 – mogla biti u potpuno katastrofalnim uslovima.

Izraelska vlada dosljedno odbacuje tvrdnje o gladi u Gazi. Premijer Benjamin Netanyahu izjavio je da je tokom rata u enklavu pušteno “na stotine kamiona pomoći” i da bi, kako je rekao, “da Izrael sprovodi politiku izgladnjivanja, nakon dvije godine rata niko u Gazi ne bi preživio”. Također je ustvrdio da su jedini koji se namjerno izgladnjuju – izraelski taoci u rukama Hamasa.

Istovremeno, izraelske snage nastavljaju ofanzivu na Gazu. Nakon višednevnog bombardovanja, vojska je ušla na rubne dijelove grada, a Palestinci u masama napuštaju svoje domove. Najavljeno je i novo masovno regrutovanje od 60.000 rezervista izraelske vojske radi potpune kopnene operacije u Gazi.

Ministarstvo zdravstva u Gazi saopštilo je da je od posljedica gladi do sada umrlo 271 osoba, među kojima 112 djece. Više od polovine tih smrtnih slučajeva zabilježeno je u posljednje tri sedmice. Ukupan broj poginulih Palestinaca od početka rata iznosi 62.192.

Organizacije poput UNICEF-a, Oxfama i Save the Children, koje su dio mreže IPC-a, upozoravaju da će humanitarna katastrofa u Gazi nastaviti da se pogoršava. Ističu da je ovo historijski trenutak jer je prvi put glad zvanično potvrđena u ovoj regiji, iako su stanovnici Bliskog istoka u prošlosti prolazili kroz različite oblike nestašice hrane.

Sjedinjene Američke Države uskoro dobijaju novu generaciju centara za podatke specijalizovanih za vještačku inteligenciju.

Tajvanski Foxconn i japanski SoftBank udružili su snage u okviru inicijative Stargate, koja će transformisati američku AI infrastrukturu i otvoriti više od 100.000 novih radnih mjesta.

Proizvodnja opreme za centre za podatke odvijaće se u fabrici u Ohaju, koja je nekada pripadala kompaniji Lordstown Motors, proizvođaču električnih vozila. Lokaciju je kupio SoftBank, dok će Foxconn nastaviti da upravlja pogonom kroz zajedničko ulaganje. Vrijednost ranije prodaje fabrike i opreme procjenjuje se na 375 miliona dolara.

Šta je projekat Stargate?

Stargate je zajednički poduhvat kompanija OpenAI, SoftBank, Oracle i MGX, predstavljen početkom 2025. godine pod pokroviteljstvom američkog predsjednika Donalda Trampa. Planirano ulaganje iznosi do 500 milijardi dolara u naredne četiri godine, a cilj je da se Sjedinjene Države učvrste kao globalni lider u AI infrastrukturi.

Prva lokacija u Teksasu i milionski AI procesori

U prvoj fazi gradi se centar za podatke u Abileneu (Teksas), kapaciteta 1,2 gigavata, koji će moći da smjesti čak 2 miliona AI procesora.U drugoj fazi planirano je proširenje kapaciteta svih centara na 4,5 gigavata, čime bi se obezbijedila neophodna snaga za masovnu obradu podataka. Projekat predviđa i otvaranje više od 100.000 novih radnih mjesta, prenosi Poslovni.

Ohajo kao strateška lokacija

Predsjednik Foxconna Young Liu naglasio je da se o projektu razgovara već više od šest mjeseci i da su ključni faktori energija, lokacija i vremenski okvir.

“Projekat se ne može odlagati. Vjerujemo da je Ohajo izuzetno pogodna lokacija za proizvodnju, a SoftBank deli to mišljenje”, izjavio je Liu.

Strateški značaj za SAD

Projekat Stargate smatra se jednim od najvažnijih poduhvata u globalnoj trci za AI dominaciju. Osim tehnološkog napretka, on donosi i snažan ekonomski uticaj, jer će SAD-u omogućiti da konsoliduje svoju ulogu lidera u razvoju i primjeni vještačke inteligencije, prenosi Telegraf Biznis.