Vlada Poljske saopštila je da će najviši predstavnici Izraela, uključujući premijera Benjamina Netanjahua, moći da slobodno i bezbjedno učestvuju u obilježavanju 80 godina od oslobođenja nacističkog logora smrti Aušvic.

Poljski predsjednik Anžej Duda zatražio je od Vlade da osigura da Netanjahu može da prisustvuje godišnjici bez straha od hapšenja po nalogu Međunarodnog krivičnog suda.

Međunarodni krivični sud izdao je u novembru naloge za hapšenje Netanjahua i njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta, kao i lidera Hamasa Ibrahima el Masrija zbog navodnih ratnih zločina i zločina protiv čovječnosti u sukobu u Pojasu Gaze.

“Blumberg” je izvijestio da je Duda pisao premijeru Tusku i rekao da Poljska treba da obezbijedi da Netanjahu može da “neometano” prisustvuje komemoraciji u Aušvicu 27. januara s obzirom na izuzetnu prirodu događaja.

Malgoržata Papročka, šef Dudinog kabineta, potvrdila je državnoj novinskoj agenciji PAP da je takvo pismo poslato.

Vlada je usvojila odluku o tom pitanju, ali se ona ne odnosi direktno na Netanjahua ili nalog za hapšenje iz Međunarodnog krivičnog suda.

Tusk je rekao novinarima da će, prema informacijama iz Ambasade Izraela, tu zemlju predstavljati ministar obrazovanja.

Srna

Broj nastradalih u požarima koji su zahvatili oblast Los Anđelesa, povećao se na 10, javili su američki mediji.

U požarima je izgorjelo hiljade objekata, kao i više od 142 kilometra kvadratna zemljišta.

Evakuacija je naređena za oko 179.000 ljudi, prenio je CBS.

Jaki vjetrovi u četvrtak su raspirivali požare u gusto naseljenim dijelovima južne Kalifornije, rekli su zvaničnici.

Najveći požar u Pacifik Palisadsu, elitnom predgrađu Los Anđelesa, bio je ugašen šest odsto u četvrtak uveče, prema Kalifornijskom odjeljenju za šumarstvo i zaštitu od požara.

Trenutno najmanje šest požara bjesni u Los Anđelesu i susjednom okrugu Ventura, a nijedan od njih nije lokalizovan, osim požara u Vudliju.

Njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas da se protivi pozivu novoizabranog predsjednika SAD Donalda Trampa članicama NATO da povećaju izdvajanje za odbranu sa sadašnjih dva na pet odsto BDP-a.

“To je mnogo novca. Imamo veoma jasnu proceduru u NATO o donošenju odluka, pri čemu se od članica Alijanse trenutno traži da potroše dva odsto BDP-a na odbranu”, rekao je Šolc za sajt Fokus onlajn, prenosi Rojters.

On je naveo da bi pet odsto BDP-a Njemačke iznosilo oko 200 milijardi evra godišnje, prenosi b92.

“Kada to uporedimo sa saveznim budžetom od oko 490 milijardi evra, znači da bi Njemačka morala da nađe dodatnih 150 milijardi evra godišnje. I zato mislim da je bolje da se koncentrišemo na put koji je NATO odavno dogovorio”, rekao je on.

Šolc je dodao da Njemačka mora učiniti više za bezbjednost, naglašavajući da je Berlin već otprilike udvostručio godišnju potrošnju za odbranu na skoro 80 ​​milijardi evra posljednjih godina.

Govoreći na sastanku o Ukrajini u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn na jugu Njemačke, ministar odbrane Boris Pistorijus je takođe rekao da je pet odsto BDP previše, ističući da bi to iznosilo “oko 40 odsto” cjelokupnog saveznog budžeta Njemačke.