Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane objavio je opsežnu analizu – pod nazivom „Glas za Jankovića – glas za Dodika?” – uoči lokalnih izbora u Sloveniji, zakazanih za 15. novembar 2026. godine, u kojoj se posebno bavi političkim i poslovnim vezama dugogodišnjeg gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića i Milorada Dodika.

Ljubljana usred političkih i poslovnih mreža, organizovanog kriminala i evropskih demokratskih standarda“ otvara pitanja transparentnosti javnih finansija, regionalnih političkih utjecaja, organizovanog kriminala i funkcionisanja demokratskih institucija Slovenije, piše N1 BiH.

Lokalni izbori biće održani u 212 slovenačkih opština, a birači će odlučivati o gradonačelnicima, članovima opštinskih veća i predstavnicima lokalnih zajednica. Drugi krug izbora za gradonačelnike predviđen je za 29. novembar.

Posebna pažnja usmerena je na Ljubljanu, gde se za funkciju gradonačelnika nadmeće 15 kandidata, među kojima je i aktuelni gradonačelnik Zoran Janković, koji grad vodi od 2006. godine, uz kraći prekid tokom 2011. i 2012. godine.

IFIMES: Političke veze Jankovića i Dodika otvaraju brojna pitanja

U analizi se ističe da su politička i lična povezanost Zorana Jankovića i Milorada Dodika poznate javnosti. Janković je, kako se navodi, u više navrata govorio o njihovoj dugogodišnjoj saradnji, koja datira još iz perioda kada je bio na čelu kompanije Mercator.

Podseća se da je Janković uoči Opštih izbora u Bosni i Hercegovini 2022. godine javno podržao Dodika i pozitivno govorio o njegovom političkom delovanju.

Posebno se izdvaja Jankovićevo protivljenje odluci Vlade Slovenije od 11. septembra 2025. godine, kojom je Dodiku zabranjen ulazak u tu zemlju. Janković je tada izjavio da lično ne bi podržao takvu meru, a o svom stavu razgovarao je i s tadašnjom ministarkom spoljnih poslova Tanjom Fajon.

Dodikova administracija u Republici Srpskoj potom je odgovorila recipročnim merama protiv predsednice Slovenije Nataše Pirc Musar i ministarke Fajon.

Iz IFIMES-a naglašavaju da Janković ima pravo na sopstvene političke stavove i održavanje odnosa s političarima iz regije, ali ističu da njegova funkcija podrazumeva i poštovanje institucionalnih ograničenja.

U tom kontekstu postavljaju pitanje mogu li regionalne političke i poslovne veze poslužiti kao sredstvo neprimerenog uticaja na slovenačku spoljnu politiku i odluke državnih institucija.

U analizi se podseća i da je Sud Bosne i Hercegovine osudio Dodika zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika, izrekavši mu kaznu zatvora od jedne godine i šestogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija koje se finansiraju iz budžeta.

Poslovne veze i koncesija vredna 288 miliona evra

Značajan deo analize posvećen je poslovnim odnosima Grada Ljubljane i kompanije KPL, kojom upravlja bosanskohercegovački biznismen Mladen Milanović Kaja, vlasnik poslovne grupacije MG Mind.

Prema navodima IFIMES-a, kompanija KPL od 2006. godine ima koncesiju za redovno i zimsko održavanje gradskih saobraćajnica u Ljubljani.

U julu 2026. godine zaključen je novi dvadesetogodišnji koncesioni ugovor s Gradom Ljubljanom, čija se vrednost procenjuje na približno 288 miliona evra bez PDV-a, odnosno 14,4 miliona evra godišnje.

Pozivajući se na pisanje slovenačkog lista „Dnevnik“, IFIMES navodi da je KPL od 2015. godine zaključio 38 ugovora s Gradom Ljubljanom, ukupne vrednosti od približno 52 miliona evra bez PDV-a. O novoj koncesiji i njenom dugoročnom finansijskom obimu izveštavao je i list „Delo“ u septembru 2026. godine.

U analizi se navodi da su mediji Milanovića često povezivali s političkim krugovima u Republici Srpskoj, uključujući Milorada Dodika.

IFIMES pritom naglašava da navedene činjenice same po sebi ne dokazuju nepravilnosti niti politički uticaj, ali smatra da obim javnih sredstava i dugoročna priroda ugovora opravdavaju detaljnu proveru vlasničkih, poslovnih i političkih veza, kao i transparentnosti dodele koncesije.

Tvrdnje o milijardama evra imovine u Sloveniji

Analiza se bavi i finansijskim interesima političkih i poslovnih krugova iz Republike Srpske u Sloveniji.

Prema procenama koje IFIMES navodi, Milorad Dodik i krugovi povezani s njim kontrolišu imovinu u Sloveniji čija se vrednost procenjuje na više od tri milijarde evra.

Međutim, u samoj analizi naglašava se da ove tvrdnje zahtevaju nezavisnu proveru i jasno utvrđivanje vlasničkih veza.

Institut smatra da je potrebno ispitati poreklo kapitala, transparentnost prekograničnih finansijskih tokova i eventualne nepravilnosti, uz napomenu da se nezakonite aktivnosti mogu utvrđivati isključivo na osnovu proverljivih dokaza.

Organizovani kriminal i sigurnosni izazovi u Ljubljani

IFIMES upozorava i na sigurnosne izazove s kojima se suočava slovenačka prestonica, posebno kada je reč o organizovanom kriminalu, trgovini narkoticima i pranju novca.

U analizi se navodi da je slovenačka policija u oktobru 2026. godine predstavila rezultate gotovo četvorogodišnje međunarodne istrage, tokom koje je identifikovano šest kriminalnih organizacija koje su delovale u Sloveniji i drugim evropskim zemljama.

Procenjena tržišna vrednost zaplenjenih ilegalnih droga premašila je 37 miliona evra, a u istrazi su učestvovale policijske snage iz 22 zemlje Evropske unije i Zapadnog Balkana, kao i Europol.

Prema podacima međunarodnog projekta SCORE, koje prenosi IFIMES, merenja otpadnih voda tokom 2025. godine pokazala su da je Ljubljana imala najveće opterećenje kokainom među slovenačkim gradovima, s vrednošću od 658 miligrama na 1.000 stanovnika dnevno.

U analizi se takođe navodi da je Policijska uprava Ljubljana tokom 2023. godine zabeležila porast broja krivičnih dela od 14,2 posto na područjima koja pokrivaju opštinske policijske stanice, u odnosu na isti period prethodne godine.

Podaci za 2025. godinu, prema navodima Instituta, pokazuju rast broja nasilnih krivičnih dela za gotovo 30 posto, dok je broj krivičnih dela povezanih s drogama povećan sa 259 na 319.

IFIMES smatra da ovi pokazatelji zahtevaju snažniji institucionalni nadzor, bolju saradnju sigurnosnih struktura i veću transparentnost finansijskih tokova.

Oko 104.000 stanovnika ostalo bez prava glasa

Jedno od važnih pitanja koje analiza otvara jeste izmena slovenačkog izbornog zakonodavstva, kojom su državljani trećih zemalja sa stalnim boravkom u Sloveniji izgubili pravo glasa na lokalnim izborima, koje su imali od 2002. godine.

Prema podacima navedenim u analizi, ovom promenom obuhvaćeno je približno 104.000 punoletnih stanovnika Slovenije, među kojima su najbrojniji državljani Bosne i Hercegovine i Srbije.

U Ljubljani je, prema podacima iz juna 2026. godine, bilo oko 21.938 potencijalnih birača iz ove kategorije.

IFIMES navodi da je reč o značajnoj promeni političkog učešća dugogodišnjih stanovnika Slovenije, dok Ustavni sud te zemlje razmatra ustavnost sporne zakonske odredbe.

Posebno se ističe da je ukidanje ovog prava podržala i stranka Resnica, koju predvodi Zoran Stevanović, aktuelni predsednik Skupštine Republike Slovenije.

Institut ukazuje i na izostanak javne reakcije Milorada Dodika na pitanje oduzimanja biračkog prava državljanima Bosne i Hercegovine koji žive u Sloveniji. U analizi se navodi broj od 58.350 građana Bosne i Hercegovine.

Zoran Stevanović i politički uticaji iz Republike Srpske
U analizi se razmatra i političko delovanje Zorana Stevanovića, lidera stranke Resnica, posebno njegovi stavovi o Miloradu Dodiku.

Podseća se da je Stevanović u izjavi za novinsku agenciju SRNA mere koje je Slovenija poduzela protiv Dodika ocenio štetnim te kritikovao slovenačku vladu zbog njihove primene.

IFIMES smatra da je potrebno razmotriti političke, organizacijske i komunikacijske veze između pojedinih političkih aktera u Sloveniji i struktura u Republici Srpskoj i Srbiji.

Istovremeno, Institut naglašava da Stevanovićevi javno izneseni stavovi o Dodiku sami po sebi nisu dokaz da deluje kao politički posrednik ili zastupnik stranih interesa.

Za takve zaključke, kako se navodi, bili bi potrebni konkretni dokazi o koordinaciji političkih aktivnosti, mehanizmima kontrole ili finansijskoj zavisnosti.

IFIMES: Glas za Jankovića – glas za Dodika?

U završnom delu analize IFIMES postavlja pitanje političke odgovornosti dugogodišnjeg gradonačelnika Ljubljane i njegovih odnosa s regionalnim političkim liderima.

Institut priznaje Jankovićeve rezultate u urbanom, infrastrukturnom, kulturnom i sportskom razvoju Ljubljane, ali smatra da razvojni projekti ne mogu zameniti institucionalnu odgovornost i transparentnost upravljanja javnim sredstvima.

Posebno problematizuje političku podršku koju Janković uživa među delom građana poreklom iz Bosne i Hercegovine, uključujući Bošnjake, imajući u vidu njegov odnos s Miloradom Dodikom.

„Paradoks nastaje u činjenici da se od Bošnjaka u Ljubljani očekuje da podrže Zorana Jankovića, iako on deluje kao zagovornik interesa Milorada Dodika“, navodi se u analizi IFIMES-a.

Institut pritom postavlja pitanje da li bi podrška Jankoviću mogla predstavljati i indirektnu podršku političkim interesima Dodika i krugova povezanih s njim.

U zaključku se ističe da predstojeći lokalni izbori ne predstavljaju samo izbor između kandidata, već i između različitih modela upravljanja Ljubljanom.

Prema oceni IFIMES-a, ključno pitanje jeste hoće li slovenačka prestonica nastaviti funkcionisati kroz model snažne koncentracije političke moći ili će se razvijati prema sistemu veće transparentnosti, institucionalnog nadzora i odgovornosti prema građanima.

(N1)

​Dok se sredstvima građana iz Budžeta Republike Srpske za direktora Republičke uprave civilne zaštite i njemu podobne nabavljaju luksuzna vozila vredna više stotina hiljada konvertibilnih maraka, neodgovorni pojedinci uništavaju imovinu koja je donacija Evropske unije, saznaje se iz nezvaničnih izvora.

​Prema saznanjima, vozilo marke „Hyundai Tucson“, inače donacija Evropske unije, slupano je protekle noći u Lukavici. Kako se navodi, vozač je upravljao vozilom u alkoholisanom stanju, zbog čega saobraćajna nezgoda nije prijavljena niti evidentirana u zvaničnim evidencijama MUP-a Republike Srpske.

​Oštećeni automobil je nakon udesa ostavljen na parkingu, ali je jutros uklonjen i od tada mu se gubi svaki trag, nakon što su fotografije sa lica mesta počele da se dele na društvenim mrežama.

​U interesu javnosti, od nadležnih institucija se zahteva hitna i potpuna informacija o pričinjenoj materijalnoj šteti, identitetu lica koje je upravljalo vozilom u trenutku nezgode, eventualnim drugim učesnicima, kao i o razlozima i odgovornima za pokušaj prikrivanja ovog događaja.

(BN) Foto: BN

Dok režimski mediji danima euforično najavljuju navodne „istorijske diplomatske susrete“ Milorada Dodika na Floridi, hladan tuš i brutalno otrežnjenje stigli su direktno iz Sjedinjenih Američkih Država. Konzervativna američka aktivistkinja Evi Kokalari, bliska krugovima MAGA pokreta, u samo nekoliko rečenica potpuno je razbila Dodikovu glamuroznu predstavu za domaće birače, javno ga ismijavši uz pitanje: „Ko će reći ovom ‘genijalcu’ da je Mar-a-Lago privatni klub?“.

I dok Dodik na mrežama bombastično tvrdi kako je „u toku još jedna važna posjeta u ime Republike Srpske“ i kako mu je „čast života pronositi poruku Srpske širom svijeta“, stvarnost je znatno prizemnija i nemjerljivo skuplja po novčanike građana. Kako je Kokalarijeva razotkrila, boravak u Trampovom privatnom odmaralištu nije nikakav državnički prijem niti izraz političkog uvažavanja, već ulaznica za privatni skup obezbijeđena direktnim ili indirektnim sponzorisanjem događaja konzervativne organizacije CPAC.

Iza navodnih „diplomatskih pobjeda“ ne stoji nikakav međunarodni ugled, već unosni lobistički ugovori koji se plaćaju javnim novcem. Prema tvrdnjama Kokalarijeve, Met Šlep (Matt Schlapp) iz organizacije CPAC bio je jedan od osnivača lobističke firme koja je promijenila ime upravo u trenutku kada je potpisala ugovor vrijedan čak 100.000 dolara mjesečno sa Miloradom Dodikom, nakon čega je Šlep uklonjen sa pozicije partnera. Drugim riječima, basnoslovne sume se prelivaju u džepove američkih posrednika samo da bi lider SNSD-a okačio plastičnu akreditaciju na rever i uslikao se pored kamenog zida u hodniku odmarališta.

Kokalarijeva je precizirala da Dodik na Floridi uopšte nema sastanke sa zvaničnicima američke administracije, uputivši mu direktnu poruku da bi morao biti znatno iskreniji prema sopstvenom narodu. Posebno je skrenula pažnju na bedževe s imenima prisutnih, naglasivši da, uprkos tvrdnjama o „važnim razgovorima za Republiku Srpsku“, zapravo niko ne zna ko su ti anonimni ljudi sa kojima se lider SNSD-a fotografiše.

Ova floridska epizoda ogolila je svu suštinu vlastodržačke propagande: dok se privreda i javna preduzeća guše u dugovima, a narod suočava sa poskupljenjima, stotine hiljada maraka troše se na privatne večere, kupljene ulaznice i jeftini politički marketing u kojem se obična komercijalna posjeta predstavlja kao tobožnji trijumf međunarodne diplomatije

Banjaluka24