Connect with us

Društvo

SPREMA LI SE SMANJENJE PLATA U JAVNOM SEKTORU? Preporuka MMF/a podrazumjeva ograničenje potrošnje u BIH

Da bi se ojačala fiskalna održivost, direktori su apelovali na vlasti u BiH da dodatno ograniče tekuću potrošnju, uključujući i putem ograničavanja potrošnje na plate u javnom sektoru, saopšteno je iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Naveli su da je potrebno bolje usmjeravanje socijalne potrošnje, podsticanja javnih investicija i unapređenja naplate prihoda.

Istakli da će investicije u infrastrukturu, zelenu energiju i digitalizaciju, podržane reformama u upravljanju javnim finansijama, pomoći u podsticanju održivog razvoja.

“Rat Rusije u Ukrajini i dalje stvara značajne poteškoće za evropsku ekonomiju, što ima posljedice za BiH. Štaviše, očekuje se da će globalno pooštravanje finansijskih uslova opteretiti ekonomske aktivnosti u zemlji. Iako su sve nove vlade formirane nakon izbora 2022. godine, političke tenzije i dalje ometaju ekonomsku politiku i reforme. Status zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, koji je BiH dobila u decembru 2022. godine, još nije doveo do reformskog zamaha. Ekonomski rast je pao sa 7,4 odsto u 2021. na 3,9 odsto u 2022. godini i očekuje se da će dalje padati do nivoa od dva odsto ove godine zbog slabije domaće i vanjske potražnje. Inflacija je dosegla vrhunac od 17,4 odsto u oktobru 2022. godine i od tada kontinuirano pada, ali je i dalje povišena. U skladu sa smanjenjem cijena hrane i energije na međunarodnom nivou, očekuje se da će prosječna inflacija pasti na šest posto u 2023. godini”, navode iz MMF-a.

Dodaje se da su prisutni visoki negativni rizici, koji uključuju moguće naglo ekonomsko usporavanje u Evropi, intenziviranje političkih napetosti na domaćem planu, te realizaciju finansijskih rizika.

“Fiskalna pozicija je poboljšana u 2022. godini i ukupni fiskalni suficit je porastao na 0,9 odsto BDP-a sa 0,6 posto u 2021. godini. Nagli porast tekuće potrošnje zbog mjera za ublažavanje krize izazvane porastom troškova života popraćen je manjim povećanjem kapitalne potrošnje. Ukupni dug pao je ispod 30 posto BDP-a u 2022. godini takođe zbog sporijeg povlačenja sredstava i implementacije projekata. Sa rashodima koji rastu brže od prihoda, očekuje se da će fiskalni bilans preći u deficit od 1,5 posto BDP-a u 2023. godini. Potrebe za finansiranjem narasle su u 2023. godini zbog velike otplate duga”, pojasnili su iz Međunarodnog monetarnog fonda.

Dalje stoji da su izvršni direktori istakli da je nakon oporavka u 2021. godini rast u Bosni i Hercegovini usporen, dok je inflacija, iako u opadanju, i dalje povišena.

“Uzimajući u obzir kontinuiran visoki rizik i neizvjesnost u vezi ekonomskih izgleda, direktori naglašavaju potrebu za odlučnim politikama i reformskim naporima za jačanje makroekonomske stabilnosti i poticanja srednjoročnog rasta. U tom kontekstu, oni naglašavaju važnost većeg političkog konsenzusa i apeliraju da se kandidatski status za EU iskoristi u svrhu promoviranja neophodnih reformi. Jačanje provedbe preporuka MMF-a uz podršku putem izgradnje kapaciteta takođe će biti važno.

Direktori su potcrtali potrebu da se ograniči fiskalna ekspanzija s ciljem obuzdavanja inflatornih pritisaka, uzimajući u obzir ograničene instrumente monetarne politike, te smanjenja pritiska zbog potreba za finansiranjem. Pozdravili su korake koje su vlasti pravovremeno poduzele da bi ojačale aranžman valutnog odbora, koji je do sada dobro služio zemlji. Oni su savjetovali vlastima da dozvole povećanje kamatnih stopa u odgovoru na uvjete na tržištu, uz istovremeno poduzimanje mjera za očuvanje finansijske stabilnosti.

Takođe, apeluje da se ne prihvataju pozivi Centralnoj banci da finansira entitetske budžete ili da kreditira privatni sektor. Centralna banka bi trebala dodatno povećati stope naknade za rezerve banaka da bi smanjila razliku u kamatnoj stopi u odnosu na evrozonu i smanjila rizik za odliv kapitala. Direktori su naglasili da Agencije za bankarstvo trebaju ukinuti mjere koje narušavaju kamatne stope, te da trebaju ojačati praćenje i pripravnost za krizu, uključujući i putem strogog i pravovremenog provođenja svih prudencijalnih i korektivnih mjera.

Naglasili su potrebu za unapređenjem razmjene informacija i uspostavljanjem fonda za finansijsku stabilnost za cijelu zemlju da bi se olakšalo restrukturiranje banaka i osigurala likvidnost u izuzetnim slučajevima.

“Direktori su naglasili važnost strukturalnih reformi da bi se ubrzao rast, promovirala zelena i digitalna tranzicija i podigao životni standard. Pozvali su na ubrzanje reformi u upravljanju i apelovali su na vlasti da zatraže MMF-ovu dijagnostičku procjenu upravljanja s ciljem pružanja pomoći u identifikaciji ključnih slabosti i uspostavljanju prioriteta u reformama. Direktori takođe apeluju na vlasti da hitno usvoje novi zakon o sprečavanju pranja novca i da prioritetno implementiraju zakonski okvir za sprečavanje korupcije. Kontinuirani napori u pravcu jačanja transparentnosti i nadzora nad javnim preduzećima i dalje su važni. Po pitanju klimatskih promjena, preporučili su jačanje napora u pravcu dekarbonizacije privrede, povezivanje tržišta električnom energijom sa tržištem EU, i prelazak na obnovljive izvore energije”, zaključuje se u saopštenju MMF-a.

Related Topics:

Društvo

PORAŽAVAJUĆI PODACI U BiH! Preko 309.000 ljudi bez posla – evo ko najviše čeka na birou!

Na evidencijama zavoda i službi za zapošljavanje u BiH na kraju jula bilo je 309.531 lice, što je u odnosu na prethodni mjesec više za 4.031 lice ili za 1,32 odsto.

U odnosu na isti mjesec 2025. godine taj broj je manji za 15.440 lica ili 3,56 odsto.

Nezaposlenost u Brčko distriktu smanjila se za 88 osoba ili 0,78 odsto, dok se povećala u Federaciji BiH za 4.032 lica ili 1,64 odsto, a u Republici Srpskoj za 87 osoba ili 0,18 odsto, podaci su Agencije za rad i zapošljavanje BiH. Na evidencijama u julu bilo je najviše kvalifikovanih radnika – 96.753 ili 31,26 odsto od ukupnog broja, slijede lica sa srednjom stručnom spremom, njih 88.773 ili 28,68 odsto, te nekvalifikovane osobe 88.060 ili 28,45 odsto.

Posao su tražila i 26.854 lica sa visokom stručnom spremom ili 8,68 odsto od ukupnog broja, 4.776 ili 1,54 odsto ih je sa višom stručnom spremom, 3.792 ili 1,23 odsto je sa nižom stručnom spremom, a 523 ili 0,17 odsto su visokokvalifikovani radnici.

Od ukupnog broja registrovanih nezaposlenih osoba u julu novoprijavljenih osoba koja traže posao bilo je 15.132.

U julu je 11.147 lica brisano sa evidencija službi zapošljavanja, od kojih ih je 5.848 zaposleno.

Istovremeno je za 10.094 osobe prestao radni odnos, dok su poslodavci u ovom periodu prijavili potrebe za zapošljavanjem 3.032 nova radnika.

Prema podacima Agencije za statistiku BiH, u junu broj zaposlenih osoba u BiH iznosio je 855.269, što je više za 0,2 odsto u odnosu na prethodni mjesec.

Nastavi čitati

Društvo

ŠTA ĆE SE DESITI? Nova pravila EU mogla bi izazvati snažan rast cijena hrane

Evropska komisija razmatra proširenje ograničenja za najopasnije pesticide, koji su zbog zdravstvenih i ekoloških razloga zabranjeni u EU, i na uvezenu hranu, ali analiza Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) upozorava da bi u najnepovoljnijem scenariju poljoprivredni uvoz mogao pasti čak 41 odsto.

U slučaju da proizvođači izvan EU ne prilagode proizvodnju novim pravilima, cijena kafe mogla bi porasti čak 332 odsto, sojine sačme 105, a citrusnog voća 85 odsto, dok bi skuplja stočna hrana mogla smanjiti proizvodnju svinjetine u EU za 5.8, a živinskog mesa za 5.4 odsto.

Međutim, JRC procjenjuje da bi, ukoliko se proizvođači iz trećih zemalja prilagode evropskim zahtjevima, pad uvoza mogao biti ograničen na oko osam odsto, uz rast cijena kafe od približno šest odsto, citrusa 5.6 i sojine sačme dva odsto, dok bi u najpovoljnijem scenariju uvoz pao svega 0.4 odsto, a poskupljenja ostala ispod jedan odsto.

Prilagođavanje proizvodnje neće biti jeftino

Analiza je posebno razmatrala ograničenja povezana sa fungicidom ciprokonazolom i zaključila da postoje alternative, ali bi njihova primjena mogla povećati troškove proizvodnje za 20 do 40 odsto, dok bi među proizvodima koje bi EU najteže mogla nadomjestiti sopstvenom proizvodnjom bile smokve, bademi, lješnici i pasulj.

JRC naglašava da njegova studija nije potpuna procjena uticaja kakva bi bila potrebna prije uvođenja novih pravila, a zaključak je da Brisel prije konačne odluke mora utvrditi mogu li se strani izvoznici prilagoditi, koliko bi ih to koštalo i odakle bi EU mogla obezbijediti alternativne količine hrane, jer bi u suprotnom najveći ceh mogli platiti evropski potrošači i stočari, navodi ie.

Nezavisne novine

Nastavi čitati

Društvo

VREMENSKA PROGNOZA! Promjenljivo oblačno uz sunčane periode, povremeno kiša

U Republici Srpskoj i Federaciji BiH /FBiH/se očekuje promjenljivo oblačno vrijeme sa na jvišom temperaturom do 34 stepena Celzijusova.

Na istoku i jugu zadržaće se toplo i promjenljivo oblačno vrijeme uz sunčane periode. Od sredine dana uz jači razvoj oblačnosti biće povremeno kiše i pljuskova, a lokalno je moguća pojava grada i jakog vjetra.

Na zapadu i sjeveru veći dio dana biće oblačno i osjetno svježije, povremeno uz kišu i pljuskove sa grmljavinom, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Duvaće slab do umjeren sjeverni i sjeveroistočni vjetar, na istoku i jugu jugozapadni. U zoni pljuskova mogući su jaki udari vjetra.

Minimalna temperatura vazduha iznosiće od 12 do 18, a maksimalna od 20 na zapadu i u višim predjelima do 34 stepena Celzijusova na istoku i jugu.

Nastavi čitati

Aktuelno