Ako “Akt o demokratiji i napretku zapadnog Balkana” prođe američki kongres i senat, sve potrebne odbore i na kraju dobije i amin predsednika Trampa, Sjedinjene države će praktično doneti zakon kojim se obavezuju da njihova spoljna politika ne zagovara razmenu terotirija, secesije ili bilo kakav drugi vid prekrajanja granica po etničkim linijama između Kosova i Srbije ili bilo gde drugde na zapadnom Balkanu, kao ni, pimera radi, otcepljenje Republike Srpske. To se navodi u odeljku 11 pomenutog akta, naslovljenom kao „Odnosi između Kosova i Srbije“.

U tom, pretposlednjem odeljku predloga zakona, upućenog pred Kongres minule nedelje od strane predlagača kongresmena Vilijema Kitinga (demokrate iz Masačusetsa), najpre se konstatuje da je put ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine dogovoren 27. februara 2023. godine, uz podršku Evropske unije.

„Nova“ politika Vašingtona

Ovaj dogovor je, podsećamo, u našoj javnosti imenovan kao takozvani Ohridski sporazum, i izazvao je dosta polemika, ne zbog svoje prirode nego zato što je predsednik – inače glavni pregovarač u ovom slučaju – tvrdio da „ništa nije potpisao“.

Kao što je ekspertska javnost i tvrdila, sporazum je, makar u agendi EU i SAD, validan i bez pomenutog potpisa. U predlogu zakona navodi se i da bi Srbija i Kosovo trebalo da „naprave momentalni napredak u implementaciji“ ovog sporazuma.

Kada se to dogodi, predlog zakona predlaže bilateralne razgovore Srbije i Kosova, konkretne inicijative za jačanje trgovine i investicija „u obe zemlje“, i nastavak podrške Vašingtona u cilju postizanja sveukupnog konačnog sporazuma.

Deo vezan za „crtanje granica“ na zapadnom Balkanu počinje rečima:

„Politika je vlade Sjedinjenih država da neće sprovoditi bilo koju politiku koja zagovara razmenu teritorija, otcepljenje, ili bilo koju drugu formu prekrajanja granica po etničkim linijama na zapadnom Balkanu kao sredstvo da se arbitriraju neslaganja između nacionlanih država u regionu“. U nastavku se navodi da će vlasti u SAD umesto toga podržavati demokratije u ovim zemljama kao način da spreče povratak etničkim sukobima koji su nekada karakterisali region.

Istraga ruskih i kineskih špijuna

Poslednji odeljak zakonskog predloga bavi se isključivo ruskim i kineskim malignim uticajem, operacijama i kampanjama sa tim ciljem, na zapadnom Balkanu.

Tako je i naslovljen, a počinje zahtevom da se u periodu ne dužem od 6 meseci (180 dana), državni sekretar, direktor DNI (nacionalne obaveštajne službe) i rukovodioci ostalih državnih agencija, obavežu da sačine izveštaj upućen kongresu a koji se tiče ruskih i kineskih malignih uticaja u regionu.

Akcije koje su pod lupom podrazumevaju podrivanje demokratskih institucija, promovisanje političke nestabilnosti i ugrožavanje američkih i interesa NATO u našem regionu.

Predlog zakona potom detaljno propisuje kako bi trebalo da pomenuti izveštaj izgleda, te da bi u njemu morali da se nalaze sledeći elementi: procena ciljeva Rusije i Kine u pogledu malignih uticaja, aktivnosti Stejt dipartmenta u cilju suprotstavljanja tim uticajima, kao i listu u kojoj će biti identifikovana svaka mreža, entitet i pojedinac, koji podržava maligne kampanje, finansijski i operativno, a koje ograničavaju slobodu govora, stvaraju barijeru za pristup demokratskim procesima, uključujući slobodno glasanje na slobodnim i poštenim izborima.

Istovremeno, traži se i istraga o tome kako ti entitet i pojedinci sprovode svoje taktike, šta su do sada radili u tom pogledu, gde su ih sprovodili, i koji su kapaciteti pojedinačnih država da se tim kampanjama suprotstave. Takvi izveštaji bili bi zavedeni kao „poverljivi“.

U fokus privreda i demokratija

Ova dva člana zakona, inače, zatvaraju Akt, koji je većim delom posvećen načinima da se intenzivira ekonomska saradnja SAD sa zapadnim Balkanom, ali i animiranjem mladih, dodatnim impulsom u kulturnoj saradnji i razmeni među državama, sajber bezbednošću.

U Aktu se, inače, konstatuje da su korupcija, pa i visoka politička korupcija, siromaštvo, emigracija mladih, kampanje lažnih vesti i posebno osetljivost tehnološke infrastrukture, bolne tačke regiona.

Naglašava se i zavisnost od ruskih energenata, goriva i prirodnog gasa, a posebno se osvrće na izborne neregularnosti iz decembra 2023. godine, koje je primetila još Bajdenova administracija.

Zato se zakonskim predlogom od SAD traži da: ohrabri povećanje trgovine i investicija na relaciji SAD – zapadni Balkan; proširi pomoć u integraciji regiona i ojača ekonomska integracija, sa posebnim akcentom na žensko preduzetništvo i mlade preduzetnike; radi sa saveznicima i partnerima na tome da se unaprede vladavina prava, diversifikacija energetike, ekononmske i demokratske reforme, i da se smanji siromaštvo u regionu.

Posebna stavka bavi se baš diversifikacijom energetske politike, smanjenjem zavisnosti od ruskih energenata, te tranziciji u pravcu zelene energije.

(Nova.rs)

Protiv više od 2.400 ljudi podignute su optužnice u Maroku zbog antivladinih protesta koje su predvodili mladi, a koji su postali nasilni.

Od 2.480 optuženih, 1.473 ljudi je i dalje u pritvoru i čekaju suđenje, prenio je AP.

Optužbe uključuju oružanu pobunu, vrijeđanje, upotrebu nasilja nad javnim službenikom na dužnosti i podsticanje na izvršenje krivičnih djela.

Demonstracije su iznenadile Maroko nakon što je pokret koji predvode mladi pod nazivom “Gen Z 212” mobilisao hiljade ljudi širom zemlje da protestuju protiv stanja u kojem se nalaze javne službe.

Pokret, organizovan na društvenim mrežama poput “Diskorda”, kritikovao je državnu potrošnju na infrastrukturu za održavanje sportskih događaja, dok su zanemarene socijalne usluge.

Iako su organizatori pozivali na mirne demonstracije, protesti su postali nasilni u pojedinim gradovima i mjestima, pri čemu su tri osobe poginule, a mnogi su povrijeđeni.

Grupe za ljudska prava kritikovale su grub odnos vlasti prema demonstrantima, ali je javni tužilac rekao da su intervencije bile legalne.

(Srna)

Ruski predsjednik Vladimir Putin naredio je tokom sastanka sa članovima ruske vlade na kome se razmatrao razvoj ribarskog sektora, povećanje potrošnje ribe i morskih plodova u Rusiji.

Putin je na sastanku koji je održan putem video-obraćanja rekao da se u Rusiji trenutno konzumira oko 24 kilograma ribe godišnje po osobi, prenosi RIA Novosti.

“Trenutno, nivo konzumiranja ribe i morskih plodova u ishrani opšte populacije zaostaje za normom koju preporučuje naše Ministarstvo zdravlja… Trenutno imamo otprilike 24 kilograma po osobi, trebalo bi da bude više. Želio bih da skrenem pažnju svim kolegama koje su uključene u ovaj posao na svim nivoima, ovo je zaista veoma važno sistemsko pitanje… Molim vas da danas predstavite konkretne prijedloge u ovoj oblasti”, rekao je Putin, prenosi Tanjug.

Kako je najavljeno, na sastanku će izvještaje o razvoju ribarskog sektora u Rusiji podnijeti šef Federalne agencije za ribarstvo Ilja Šestakov i guverner regiona Kamčatke Vladimir Solodov.