Halid Bešlić je umro u 71. godini nakon borbe sa opakom bolešću, a njegova jedina želja je bila da ozdravi kako bi što više vremena proveo sa svojim unucima.

Halid Bešlić je za sobom ostavio neutješnu suprugu Sejdu, sina Dina, a kako tvrdi izvor blizak pokojnom pjevaču, do posljednjeg trenutka mislio je na svoju porodicu.

– Halid je posljednje dane provodio pričajući o blizancima, unucima. Gajio je veliku nadu da će ozdraviti i da će terapija uroditi plodom samo zbog njih, jer su još mali – tvrdi izvor, pa nastavlja:

– Bio je jako optimističan i sve vrijeme je govorio: Samo da poživim još malo, da unucima ostanem u sjećaju, samo da mi pamte lik. Istovremeno je tješio i svoju suprugu koja je, takođe, bila u teškom stanju i ponavljao joj kako mora naći snagu u svojim nasljednicima i ozdraviti zbog njih.

To je bila njegova posljednja želja, da ih unuci upamte kao zdrave i vesele ljude i da porodica bude na okupu.

Halid o supruzi: “Bilo je teških godina, ali sve smo prevazišli”
Halid Bešlić je jednom prilikom govorio o trenutku kada je upoznao svoju suprugu Sejdu sa kojom je bio u braku skoro 50 godina.

Ženu nisam upoznao na nastupu. U jednoj kafani gdje sam nastupao, na ulazu u Sarajevu… tu je radila moja svastika, bila je kuvarica, i ona me je upoznala sa ženom. Ona nije izlazila po kafanama. Kada smo se upoznali vidio sam da je to to, zabavljali smo se pola godine i odmah poslije toga smo se vjenčali. Eto, tolike godine funkcionišemo i dan dana. Bilo je teških godina u našem odnosu, ali sve smo prevazišli… kada smo bili mlađi to je nekako i normalno – pričao je Halid Bešlić koji se ostvario kao suprug, ali i i kao otac i kao djed na šta je bio veoma ponosan.

Naveo je isto da nije osjetio trenutak kad je bio otac.

– Imam samo jedno dijete. Moja žena je imala problema sa jajnicima i zbog toga nismo mogli da imamo još djece. Imala je tumor na jajniku, to smo riješili operacijom i to je bila posljedica. Njima nikad ništa nije falilo… ja sam stalno putovao, radio… ne možete se baviti muzikom, a da budete stalno kući, zato kažem da nisam osjetio te trenutke na pravi način – pričao je Halid.

Sejda se slomila kad je saznala da je Halid umro
Kada su Sejdi saopštili bolne vijesti da je preminuo Halid, ona je navodno samo izgovorila: “Eto mene brzo kod tebe, stari moj”.

– Cijelo Sarajevo plače. Ma, cijeli Balkan. Šta da vam kažem, prijatelj me zove i plače. Bliski prijatelji pričaju da je supruga teško podnijela. I ona je teškog zdravstvenog stanja. Stres je to, znate. Oni su se mnogo voljeli. Kaže brzo će kod njega. Tu su unuci da ih čuva i čuvaće ih onako kako je Halid želio. To je skladna porodica da ne mogu da vam opišem. Čekam da nam kažu kada je sahrana. Ovome se nismo nadali – priča menadžer iz Bosne i Hercegovine, piše Blic.

Famozna koncesija za eksploataciju uglja na ležištu Ugljevik – Istok 2, u sklopu RiTE Ugljevik, ostaje teška glavobolja za ovo preduzeće, jer iako je radnike nedavno ohrabrila vijest da je Vlada Srpske postigla dogovor o otkupu te koncesije od “Comsar Energy Group Limited”, sada je potvrđeno da ni RiTE ni “Elektroprivreda RS” nemaju 240,5 miliona KM da vrate vlasništvo nad eksploatacionim poljem koje su prodali 2013.

Naime, na sjednici Skupštine akcionara RiTE Ugljevik, održanoj 6. oktobra 2025. godine, usvojeno je da “Elektroprivreda Republike Srpske” i RiTE Ugljevik neće iskoristiti pravo preče kupovine, kako bi otkupili kompaniju “Comsar Energy Republike Srpske” koja je nosilac koncesije Ugljevik – Istok 2, a za koju je nedavno Vlada RS, posredstvom preduzeća “Gas-Res”, prihvatila da da 123 miliona evra (240,5 miliona KM), firmi “Comsar Energy Group Limited”, sa sjedištem na Kipru, u vlasništvu ruskog biznismena Rašida Serdarova.

Ponuda Serdarova na preču kupovinu stigla je ugljevičkom preduzeću 12. avgusta 2025. godine, jer su, kako je navedeno, oni vlasnici 1,6 odsto “Comsar Energyja Republike Srpske”.

Tom prilikom takođe je naglašeno da RiTE može iskoristiti pravo na preču kupovinu samo ako kompanija “Comsar Energy RS” ne iskoristi svoje pravo na otkup toga od Vlade Srpske, jer su oni vlasnici 98,4 odsto.

Ne želeći da čekaju kada će se “Comsar Energy RS” izjasniti o ponudi Serdarova, uprava RiTE Ugljevika nastojala je da se prethodno osigura, pa su “Elektroprivredi RS”, Ministarstvu energetike i rudarstva RS uputili zahtjev za davanje sugestije u vezi sa pravom preče kupovine kako bi RiTE Ugljevik postao 100 odsto vlasnik koncesionog polja Ugljevik – Istok 2, ukoliko kompanija “Comsar Energy RS” ne bude željela da kupi.

Ali, imali su jedan problem: nisu imali novca.

“Imajući u vidu da preduzeće ne raspolaže finansijskim sredstvima u iznosu od 123 miliona evra (240.567.090 KM), obratilo se predmetnim zahtjevom ERS i resornom ministarstvu. Ipak, ERS je RiTE obavijestio da podržava ove aktivnosti, ali da nemaju finansijska sredstva iz kojih bi se mogla realizovati navedena investicija, niti su ista planirana planovima poslovanja za naredni planski period”, naveli su iz Skupštine akcionara RiTE.

Nakon što su iz ERS dobili lošu vijest, iz RITE Ugljevik su se pismeno obratili predstavnicima “Comsar Energyja RS”, tražeći da im navedu njihove planove, kako bi mogli postupiti po njima.

A onda, 17. septembra 2025 iz “Comsara RS” stigao je odgovor da oni neće iskoristiti pravo na preču kupovinu. Na taj način, RiTE je imao otvoren put da vrati izgubljeno.

Ali, za 20 dana uprava ovog preduzeća nije uspjela pronaći način da dođe do 240,5 miliona KM, te se sada samo može konstatovati da više ništa nije u njihovim rukama.

“I pored nespornog interesa za korišćenje prava preče kupovine od strane RiTE, zbog nedostataka vlastitih finansijskih sredstava, nismo u mogućnosti da koristimo to pravo po ponudi od 12. avgusta 2025”, navodi se u odluci Skupštine akcionara RiTE.

Na ovaj način Vlada Srpske sada praktično može odlučiti šta će da radi sa “Comsar energyjem RS”, ili, preciznije rečeno, da li će koncesiju samo tako dati RiTE Ugljevik ili će čekati nekoga ko će je kupiti i na taj način mu dati pravo da kopa.

“Sad je na Vladi RS i ERS da odluče šta će da urade, a to možete pitati samo njih. Mi smo stalno u kontaktu sa njima i svima smo jasno rekli i napisali da za opstanak RiTE Ugljevik treba Ugljevik – Istok 2. Sve što smo mi iz RiTE mogli da uradimo – mi smo uradili”, poručuje za “Nezavisne novine” Diko Cvijetinović, vršilac dužnosti direktora RiTE Ugljevik.

A kakvi su planovi Vlade RS i “Elektroprivrede” do zaključenja ovog broja “Nezavisnih novina” nismo saznali jer nam se ni Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva, ni Luka Petrović, generalni direktor ERS, nisu javljali na naše pozive.

Ovom prilikom nismo uspjeli dobiti odgovor ni na još jedno bitno pitanje, a to je da li će možda preduzeće za gasne projekte “Gas-Res” krenuti u otkup sporne koncesije jer ipak su oni ti koji su u ime Vlade RS pregovarali sa Serdarovom.

Pojedini smatraju da bi “Gas-Res” mogao biti kupac.

“Sad tek nastupa ‘Gas-Res’. Naši nemaju para, definitivno su odustali. A tu bi od ključnog značaja sad mogao da bude Duško Perović, koji je, zanimljivo, i u ‘Gas-Resu’ i u ‘Comsaru Republike Srpske'”, tvrdi Petar Radovanović, potpredsjednik Skupštine opštine Ugljevik.

Ističe da Vlada Srpske sada može prenijeti vlasništvo ili prodati kome god ona želi, a da je sad suludo žaliti se zašto koncesija nije u rukama RiTE Ugljevik.

“Prije dva mjeseca dobili smo obavještenje na pravo na preču kupovinu. Isto nam se desilo 2013. i izgubili smo sve. Sada kada Vlada RS plati ‘Comsaru’ onda to vlasništvo može prenijeti kome hoće, na primjer ‘Gas-Resu’. A ako Vlada RS daje njima, onda je mogla i dokapitalizovati ovu svoju firmu ovdje”, ističe Radovanović za “Nezavisne novine”.

Prema njegovim riječima, koliko je sve ovo nakaradno govori činjenica da je vrijednost kapitala “Comsar Energyja RS” između 60-70 miliona maraka, a da je Vlada pristala da da 240.

“Od tih 70 do 240 miliona KM samo su papiri. Dakle, mi u stvari kupujemo papire”, zaključio je Radovanović.

U Republici Srpskoj pri kraju je berba jabuke, rod i kvalitet lošiji su od očekivanog, a cijena u marketima nerealno visoka, izjavio je Srni predsjednik Udruženja voćara Republike Srpske Dragoja Dojčinović.

Dojčinović je naveo da se cijena kod proizvođača kreće od 0,50 KM po kilogramu za industrijsku jabuku, te od 0,70 KM do 0,90 KM za konzumnu jabuku u zavisnosti od sorte, ali da u marketima dostiže od 2,80 do čak četiri KM. – Cijene su malo nerealne u marketima, ali i na pijacama gdje zna čak biti i skuplje. Nije realno da cijena u marektu bude dva do tri puta veća od proizvođačke. Voćari daju po cijenama koje su upitne da li će opravdati proizvodnju – rekao je Dojčinović.

On je ukazao na to da jabuka koja se ne proda i propadne ide na teret proizvođača koji marketima predaju voće.

– Jabuka bi se brže prodavala da je cijena niža u marketima i ne bi propadala. Sa ovom cijenom se kupuje na komad – naveo je Dojčinović.

On smatra da marketima ne bi trebalo da bude problem da snize cijenu jabuka, jer su na istom ako prodaju manju količinu za veću cijenu ili više jabuke za nižu cijenu, a proizvođači bi u drugom slučaju bili na dobitku.

Dojčinović je pojasnio da veliki otkupljivači neće da otkupe jabuku jer nemaju dobru tehnologiju čuvanja, zato su proizvođači prinuđeni da je predaju, pa da zarade tek nakon što voće bude prodato.

– Kada predam 10 tona i propadne pet, tri ili tona, to je propalo moje jer nisam naplatio. Kada dogovorimo cijenu 0,80 KM do jedne KM, nikada nismo dobili više od 0,60 KM do 0,65 KM za kilogram.

Zato su voćari u teškoj poziciji. Nikada ne znamo koliko ćemo novca dobiti – rekao je Dojčinović.

On je naveo da se novac dobije odmah jedino na crnom tržištu, ali da u tom slučaju nema subvencije koju daje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

– Subvencije od 0,20 KM po kilogramu su solidne. Borimo se da sve predamo preko računa i dobijemo subvenciju. To je veliki novac za one koji proizvode veću količinu. Za 10 tona jabuke dobijemo 2.000 KM – naveo je Dojčinović.

On je napomenuo da je veoma dobra pomoć koju dobijaju i u vidu 100.000 besplatnih sadnica, jer će svaki proizvođač imati pravo da uzme 4.000 sadnica po hektaru, što je 24.000 KM bespovratnih sredstava, kao i 70 odsto pomoći za protivgradnu mrežu, što je oko 45.000 KM.

Dojčinović je zaključio da voćari u Republici Srpskoj, bez obzira na to što ih je za oko 50 odsto manje nego ranijih godina, sigurno mogu podmiriti domaće tržište, ali da se uprkos tome voće uvozi.