Ministar finansija Republike Srpske Zora Vidović izjavila je da je Srpska finansijski stabilna i da bi budžet Republike u narednoj godini trebalo da iznosi od 5,5 do šest milijardi KM. Vidovićeva smatra da je realan prijedlog predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika da najniža plata sljedeće godine bude 1.050 KM

Vidovićeva je u intervjuu Srni rekla da se intenzivno priprema budžet Republike Srpske za narednu godinu i da bi u decembru Narodna skupština trebala da ga usvoji.

– Sigurno je da će finansijska stabilnost biti sačuvana i ispunjene budžetske obaveze – naglasila je Vidovićeva.

Ona je ocijenila da je važno što je rebalans ovogodišnjeg budžeta Srpske od 5,5 milijardi KM usvojen, jer je budžetski okvir proširen za 140 miliona KM.

– Rebalansom je bilo neophodno uraditi relokaciju na prihodnoj i rashodovnoj strani. Time zatvaramo budžetski okvir za ovu godinu – navela je Vidovićeva i napomenula da Srpska ima zaduženost od 34 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je mnogo manje od evropskih zemalja.

Ona je naglasila da će budžet Srpske i u narodnoj godini biti stabilan.

– Sve što dogovorimo sa socijalnim partnerima biće ispoštovano, ali i isplata penzija, plata, socijalnih davanja, te borački dodaci. Moraćemo imati i značajne uštede kada je riječ o materijalnim troškovima i ostalim davanjima koja nisu neophodna – rekla je Vidovićeva i navela da Srpska ima mnogo ugovorenih investicija, među kojima je i zelena energija.

Prema njenim riječima, u Srpskoj će naredne godine biti konsolidovan deficit koji je bio neznatno povišen.

Realan Dodikov prijedlog o najnižoj plati

Vidovićeva smatra da je realan prijedlog predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika da najniža plata sljedeće godine bude 1.050 KM.

– Prikazano je da više od 140.000 radnika ima nižu platu od 1.000 KM. Međutim, to nije tačno zato što veliki broj poslodavaca isplaćuje minimalnu platu i na taj nivo uplaćuje doprinose, a u kovertama se uplaćuje ostatak – rekla je Vidovićeva.

Ona je navela da će Vlada razgovarati sa socijalnim partnerima o povećanju najniže plate.

Projektovan rast prihoda od indirektnih poreza

Kada je riječ o projektovanim prihodima od indirektnih poreza od 7,7 odsto u ovoj godini, Vidovićeva je navela da je Republika Srpska za narednu godinu projektovala rast od osam odsto.

– Direktni prihodi su u ovoj godini bili viši i iznosili su od 14 do 15 odsto. Bilježen je rast indirektnih prihoda od 4,9 odsto, razlog je to što smo prošlogodišnjni budžet usvojili u novembru, a kasnije je uvećan budžet BiH i Srpskoj su oduzeta 52 miliona KM – precizirala je Vidovićeva.

Ona je napomenula da bi Srpska u ovoj godini od indirektnih poreza trebalo da dobije 50 miliona KM manje od planiranog iznosa.

– Nije tačno da Srpska uzima prihode lokalnih zajednica. U Srpskoj je sprovoden 131 projekat koji se odnosi na vodovod, kanalizaciju, škole, odbranu od poplava i ništa nije uzeto za budžet Srpske. Republika Srpska vraća kredite za realizaciju projekata u lokalnim zajednicama – rekla je Vidovićeva.

Srpska neće svoju imovinu prenijeti na BiH

Komentarišući izvještaj Evropske komisije o napretku BiH, ona je rekla da sumnja u uslove za dobijanje novca za realizaciju projekata u Srpskoj i BiH.

– Traži se da nestane Republika Srpska i bude formirana unitarna BiH što ne možemo prihvatiti. Svoju imovinu ne možemo prenijeti na nivo BiH i, ako misle da će usvajanjem nekog zakona ovo riješiti i time završti sa predsjednikom Republike Miloradom Dodikom – moram im poručiti da je to nemoguće – naglasila je Vidovićeva.

Ona je rekla da je narod birao Dodika, što znači da ima podršku većine. “Ako neko želi da se suprotstavi narodu od toga neće biti ništa. Kristijan Šmit je pozvao da se ne ulaže u Srpsku zato što, kao je naveo, nema imovinu što je nedopustivo”, poručila je Vidovićeva.

Govoreći o Centralnoj banci BiH, Vidovićeva je ukazala da se ne može očekivati reagovanje ove finansijske institucije da bi pomogla domaćim privrednicima.

– Nemamo primjedbu na “Karensi bord”, nego zato što je višak iznad rezervi Banke plasiran u insotranstvo, a ne u Republiku Srpsku i u Federaciju BiH. Kamate su jedno vrijeme bile negativne, kao i efekat plasmana što je dovelo do prodaje rezervi zlata”, precizirala je Vidovićeva.