Fadil Novalić i iz zatvora uspijeva ostati u centru pažnje BH javnosti.
Iako je već mjesecima iza rešetaka, Novalić ili barem neko ko to radi u njegovo ime, svako malo nam se oglašava na Fejsbuku. Komentariše političke odnose u zemlji, analizira ekonomske politike, “raskriva” međunarodnu zajednicu, dijeli lekcije, moralizuje i ponovo ponavlja refren o sebi kao navodnom mučeniku i žrtvi montiranog procesa.

Pretnje i samice
Tako je u poslednjoj jadikovci Novalić potvrdio da mu je zabranjeno telefonski komunicirati, može samo preko advokata po ranijoj najavi. To pravo mu je, kako je objavio jedan sarajevski portal, ukinuto zbog stalnih objava na Fejsbuku, a upravo je ovu vijest on potvrdio putem Fejsbuka.

U svojoj objavi Novalić tvrdi da su mu ugrožena osnovna ljudska prava.

– Nametnuti režim mi je nelegalno oduzeo zakonski garantovano pravo na telefonske pozive. Ponudili su mi da se nagodim – da se prestanem oglašavati ovde, kako bi mi vratili pravo koje mi ne mogu oduzeti ni po kojem osnovu. Pretili su mi i samicom bez nikakvog obrazloženja. Ovakvo grubo kršenje ljudskih prava je rezervisano za Bošnjake, koje istinski mrze. To imajte na umu – naveo je Novalić.

Onda se uporedio s Ratkom Mladićem.

– Ratko Mladić nije izgubio pravo na pozive kada se iz zatvora javio u TV program uživo i Srbima poručio „ljubi vas deda Ratko“. Ovo su bazična ljudska prava. Ta vrsta pritiska neće uroditi plodom. Od nagodbe nema ništa. Ja ću nastaviti da komuniciram s vama i da razotkrivam štetu koju namećena Trojka čini Federaciji, i nikakve mere me u tome neće sprečiti – naveo je u objavi.

Dirljiv pokušaj
„Dirljiv“ je Novalićev pokušaj da sebe predstavi kao nevidjenu žrtvu torture i navodnog terora režima, no u ovom slučaju stvari su, ipak, mnogo jednostavnije. Naime, zatvorska kazna ne podrazumeva samo gubitak slobode, nego i brojnih građanskih prava, uključujući i ono na javno oglašavanje. To su zatvorska pravila koja važe za sve osuđenike. Neke izuzetke se mogu napraviti za zatvorenike koji zbog dobrog vladanja uživaju određene pogodnosti, naprimjer, da im se dozvoli da daju intervju za medije ili izdaju knjigu. Međutim, po BH zakonima, korišćenje interneta i oglašavanje putem istog strogo je zabranjeno. Naravno, iz razumljivih sigurnosno-reabilitacijskih razloga.
Zamislimo, u suprotnom, da se Mevlidu Jašaraviću, osuđenom za teroristički napad na Ambasadu SAD, dozvoli da se javno oglašava iz zatvora i širi svoju terorističku agendu? Ili ubicama osuđenim na maksimalne zatvorske kazne? Ili ratnim zločincima osuđenim za genocid i druge najgore vrste zločina.

Dakle, jasno je da je zabrana korišćenja i oglašavanja na društvenim mrežama neophodni dio zatvorske kazne.

No, možda SDA-ovi bivši i sadašnji funkcioneri misle da se zakoni i pravila ne odnose na njih i da je država njihovo vlasništvo, te da mogu činiti što im se prohtije.

Novalić je osuđen u predmetu “Respiratori”, a na mrežama je i trag i o brojnim neprocesuiranim aferama – od sumnji u korupciju u vezi s namjenskom industrijom i Novalićevim privatnim firmama preko zatvaranja „Fabrike duvana Sarajevo“ do uništavanja „Cimosa“ u Srebrenici.

Ko objavljuje statuse?

Jedna od većih misterija je ko i kako, zapravo, piše i objavljuje Novalićeve statuse na Fejsbuku. Prema informacijama koje posjeduje „Dnevni avaz“, riječ je o jednoj poznatoj sarajevskoj novinarki bliskoj SDA. Novalić joj putem telefona izdiktira svoje ideje ili ih napiše na papirić, nakon čega ona to prenese u Fejsbuk statuse.

Ministri u Savjetu ministara BiH i ostali zvaničnici u institucijama BiH mogli bi biti kažnjavani ukoliko “ignorišu” naredbe, zaključke i odluke Parlamentarne skupštine BiH.

Naime, dosadašnja praksa je pokazala da ministri, ali i drugi zvaničnici institucija BiH ne poštuju odluke parlamenta BiH, a posebno da ne poštuju zaključke kojima se traži da se određena pitanja riješe.

Pored toga, poslanici Predstavničkog doma PS BiH, kao i delegati Doma naroda BiH, sve češće se suočavaju sa time da im zvaničnici ne žele odgovoriti na postavljena pitanja čak mjesecima, a da za to niko ne bude kažnjen.

Iako su u Zakonu o parlamentarnom nadzoru BiH propisane kazne za slučaj da se dođe do ovakvih situacija, problem je u tome što u zakonu do sada nije bilo utvrđeno ko je nadležan da provodi inspekcijski nadzor i kaznene odredbe.

Zbog toga su poslanici u Predstavničkom domu PS BiH Jasmin Emrić, Zlatan Begić, Elvisa Hodžić i Šemsudin Mehmedović po hitnom postupku predložili dopune zakona kojima se definiše da će inspekcijski nadzor i kažnjavanje ubuduće vršiti Upravni inspektorat Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine.

“Tražili smo način kako da uozbiljimo odnos Vijeća ministara BiH i institucija BiH prema Parlamentarnoj skupštini BiH. Zastupnici, ali i delegati u oba doma Parlamentarne skupštine BiH u situaciji smo da čekamo odgovore na pitanja koja smo postavili u usmenom ili pisanom obliku i po nekoliko mjeseci. Čak i onda kada usmeno najavimo pitanje ministru, on često ne dođe na sjednicu i ne daju odgovore kako je to utvrđeno Pravilnikom i zakonom. Veliki je broj tih slučajeva, evo i sada čekam odgovore na neka pitanja koja sam postavio prije dva mjeseca”, kaže za “Nezavisne novine” Jasmin Emrić, poslanik NES-a u PD PS BiH.

On ističe da su se poslanici već ranije obraćali upravo Upravnom inspektoratu Ministarstva pravde BiH da izvrši inspekcijski nadzor u pomenutim situacijama, ali da im je iz Inspektorata tada rečeno da oni za to nisu nadležni.

“Oni su se proglasili nenadležnim jer u Zakonu o parlamentarnom nadzoru nije konkretno navedeno koji organ ili institucija vrši inspekcijski nadzor ili ko provodi kaznene odredbe. Zato smo smatrali da je neophodno da se po hitnom postupku ovo usvoji, gdje će se samo odrediti da Upravni inspektorat vrši inspekcijski nadzor i provodi kaznene odredbe”, poručuje Emrić, dodajući kako smatra da nema razloga da dopune zakona ne budu usvojene jer bi se time ostvarila efikasnost i funkcionalnost parlamentarnog nadzora.

Nenad Grković iz Kluba poslanika SDS – PDP – Za pravdu i red ističe da su ove dopune trebale biti usvojene još ranije i poručuje da će ih ovaj klub podržati.

“Definitivno imamo na vlasti jednu grupu ljudi koja se toliko neodgovorno ponaša, ne žele ni javnosti kojoj su odgovorni da iznesu podatke koje ih pitaju ne samo poslanici, već i novinari”, rekao je Grković za “Nezavisne”.

Dopune zakona predviđaju i mogućnost žalbe Ministarstvu pravde BiH na rješenje Upravnog inspektorata, ali je, kako je definisano, odluka Ministarstva pravde BiH konačna i obavezujuća.

Što se tiče kazni za nepoštovanje Zakona o parlamentarnom nadzoru, odnosno za one koji “ignorišu” naredbe, zaključke i odluke parlamenta BiH, za odgovorne osobe one su od 100 KM do 1.000 KM, dok je za instituciju od 1.000 do 40.000 KM.

Prijedlog zakona o dopunama Zakona o parlamentarnom nadzoru BiH bi trebalo da se nađe na redovnoj sjednici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH koja je zakazana za 23. januar.

Nezavisne novine

Ministarstvo finansija i trezora BiH, na čijem čelu se nalazi Srđan Amidžić, ušlo je u novu godinu sa novom limuzinom i novim kancelarijskim namještajem za šta je iz budžeta potrošeno preko 100.000 KM.

Službeno putničko vozilo, srednje klase, koštalo je 59.744 KM bez PDV, a kupljeno je od firme „Porsche inter auto BH“ iz Sarajeva.

Ovo je bila jedina firma koja se javila na tender, a ugovor sa njom je zaključen 31. decembra.

Istovremeno, Amidžićevo ministarstvo je zaključilo ugovore sa 3 firme iz Sarajeva, Travnika i Zenice za nabavku kancelarijskog namještaja koja je koštala ukupno 40.572 KM bez PDV.

Javna nabavka je bila podjeljena u 4 lota, a tražila se najniža ponuda.

Prvi lot se odnosio na konferencijski sto i 15 komada stolica, a najnižu ponudu u iznosu od 7.350 KM dala je sarajevska firma „R&S“.

U drugom lotu tražilo se 20 komada kancelarijskih stolica, a na tender su se javile 2 firme.

Ugovor je na kraju zaključen sa preduzećem „Mačak-M“ iz Novog Travnika koje je dalo najnižu ponudu, pa će stolice biti isporučene za 8.540 KM bez PDV.

Amidžićevo ministarstvo je tražilo i 2 kartotečna, protivpožarna ormara, a na tender su se javile 4 firme.

Ugovor je ponovo zaključen sa preduzećem „R&S“ iz Sarajeva koje je dalo najnižu ponudu u iznosu od 5.092 KM bez PDV.

Lot 4 se odnosio na nabavku 24 kancelarijska stola, 25 kancelarijskih ormara, 2 ladičara i 9 komada vješalica.

Primljene su ponude od 3 preduzeća, a ugovor je na kraju zaključen sa firmom „Inter-com“ iz Zenice.

Nabavka ovog namještaja koštaće 19.590 KM bez PDV.

Inače, institucije Bosne i Hercegovine su u prethodne tri godine potrošile 13,2 miliona maraka na kupovinu službenih vozila za potrebe svojih funkcionera, prenosi Srpskainfo.