U ovoj 2026. godine vještačka inteligencija više nije tehnološki novitet, već osnovno tkivo naše svakodnevice.

Četbotovi su ne samo svuda, već su često toliko dobro maskirani da mnogi i ne shvataju da razgovaraju sa algoritmom. Ipak, uprkos ovoj potpunoj integraciji, pionir industrije ChatGPT, našao se u centru do sada nezabilježenog bojkota potrošača. Preko 2,5 miliona ljudi već je obrisalo aplikaciju, a razlozi se kreću od etičkih briga do straha od intelektualne degradacije društva.

Kada vještačka inteligencija obuče uniformu
Glavna varnica koja je zapalila masovno nezadovoljstvo bila je objava ugovora između kompanije OpenAI i američke vlade. Pentagon i Ministarstvo odbrane (DoD) aktivno traže načine da integrišu velike jezičke modele u povjerljive vojne mreže zemlje. Prema zvaničnom saopštenju američkog Ministarstva odbrane, cilj je da AI “poboljša situacionu svijest i podrži donošenje odluka ratnika u složenim operativnim okruženjima”.

Jednostavnije rečeno, inteligencija koja vam je nekada pomagala da napišete imejl, sada je postala dio vojnog aparata. Ova promjena izazvala je talas nepovjerenja, jer korisnike brine da li se njihovi lični podaci i privatni razgovori koriste kao gorivo za vojne strategije.

Podijeljeni tabori: OpenAI uz Pentagon, Anthropic odbio saradnju
U ovaj veliki poduhvat Pentagona, pored OpenAI-ja, uključeni su i giganti poput kompanija SpaceX, Google (Gugl), NVIDIA i Amazon. Njihov zadatak je automatizacija logistike, analiza obavještajnih podataka u realnom vremenu i strateško planiranje.

S druge strane, kompanija “Anthropic” kategorički je odbila da učestvuje u ovakvim poslovima. Njihova zabrinutost se odnosi na upotrebu AI platformi za nadzor građana i u sistemima autonomnog oružja.

Upravo je ovaj čvrst stav donio njihovom modelu Claude status “sigurnog utočišta”. Samo dan nakon što je OpenAI ozvaničio saradnju sa vladom, broj preuzimanja aplikacije Claude u SAD skočio je za 37%, a narednog dana za dodatnih 51%.

Obećanja kompanije OpenAI i nepovjerenje javnosti
Pokušavajući da smiri tenzije, OpenAI je izdao niz zvaničnih saopštenja. Tvrde da se njihovi alati neće koristiti za nadzor američkih građana putem komercijalno prikupljenih ličnih informacija, kao i da usluge neće biti dostupne agencijama poput NSA za potrebe špijunaže.

Naglašavaju da postoje stroge zaštitne mjere i ograničenja o tome kako tačno vojska smije da koristi jezički model. Ipak, nedostatak transparentnosti u prošlosti učinio je korisnike skeptičnim.

Statistika je neumoljiva – broj deinstalacija ChatGPT-a skočio je za više od 295% u martu 2026. godine.

Strah od intelektualne lijenosti i “zaglupljivanja”
Pored političkih i etičkih razloga, postoji i dublji, psihološki aspekt ovog pada. Kritičari tvrde da preveliko oslanjanje na ChatGPT dovodi do atrofije kritičkog mišljenja.

Ljudi delegiraju čak i najjednostavnije mentalne zadatke mašinama, što na duge staze vodi ka onome što mnogi nazivaju “zaglupljivanjem” društva.

Masovni egzodus iz 2026. godine jasan je signal tehnološkim liderima da povjerenje nije nešto što se podrazumijeva. Korisnici više ne prihvataju “besplatno” ili “zgodno” po cijenu svojih principa, a da li je ovo kraj dominacije kompanije OpenAI ili samo bolan period transformacije, ostaje da se vidi.

Jedno je sigurno – pravila igre su se zauvijek promijenila.

Jedna porodica, navodno porijeklom sa Balkana, izazvala je “šok u Berlinu”. Ako je suditi po video snimku, koji kruži mrežama, oni su razložili su vatru i okrenuli jagnje na ražnju na terasi velike stambene zgrade usred njemačke prijestolnice. Pri tom ih, kako se navodi u jednoj objavi, “uopšte nije bilo briga za druge stanare”. U cijeloj zgradi se osjetio dim, ljudi nisu mogli otvoriti prozore svojih stanova, a nisu mogli ni nestašne komšije natjerati da ugase vatru.

Miris dima i mesa se širio i kroz ventilacijske otvore i potpuno “preplavio” stanove. Stanari, koji su došli s posla i htjeli da se odmore, našli su se u problemu. – Kad je jedan od njih otišao da se požali, na njihovom blakonu je zatekao “improvizovanu spravu sa užarenim ugljem” – navodi se u jednoj objavi. “Impropvizovana sprava” je, naravno, ražanj, a na ražnju – jagnje.

Uslijedila je svađa. Ljubiteljima jagnjetine nije padalo na pamet da prekinu dernek: tvrdili su da imaju pravo da u iznajmljenom stanu rade šta im je volja, odakle god redovno plaćaju stanarinu. I to su glasno uzvikivali.

Komšije, koje se nisu slagale s tim stavnom, pozvale su policiju. I tu bi zabavio bio kraj, da nije – interneta.

Jer, priča o “porodici sa Balkana” i njihovom praktikovanju narodnih običaja, uz pomoć “improvizovane sprave” na blakonu, izazvala je lavinu živopisnih komentara.

Jedna od glavnih tema je: odakle su, u stvari, ovi ljubitelji jagnjetine. Dok neki očevici tvrde da ta porodica uopšte nije sa Balkana, nego iz Irana, dok se ostali raspravljaju na temu: Srbi, Bosanci ili Romi? – Ovi Srbi su carevi! Ako je jagnje na ražnju, to mora biti Bosanac. Ganci, garant – neki su od komentara.

View this post on Instagram

A post shared by @neka_to_bude_100posto_jezerski

– Koga boli …. ko su i odakle su. Nek su oni opalili ražanj, a ostalo manje bitno – naveo je jedan komentator.

Bilo je i komentara u stilu “što ti je život, ne možeš ni janje na balkonu ispeći”, ili “nećemo u EU, živjela sloboda”, bilo je i socijalnih momenata.

– A te komšije, što se bune, uopšte ne intersuje koliko im je gazda u posljednje vrijeme povećao kiriju i sad još treba da paze šta rade u tim presupim stanovima – jedan je od komentara.

Među brojnim komentarima na “naškom”, našao se i jedan na njemačkom jeziku. – Mogli su normalno da jedu sa tim ljudima, ali ne, oni su odlučili da ih napadaju – glasi komentar na vrlo dobrom njemačkom.

Reklo bi se, sto ljudi, sto ćudi. Ali ražanj na blakonu u evropskoj metropoli, u zgradi sa nekoliko desetina stanova … to je ipak malo previše, čak i za “balkanska pravila”.
Srpskainfo

Neobičan incident je zabilježen u jednom selu, u indijskoj državi Utar Pradeš, a pošto je farmer prijavio masovno uginuće svojih kokošaka.

Slučaj je izazvao pažnju javnosti, ali i pokrenuo raspravu o tome koliko buka može uticati na životinje.

Šta se dogodilo? Prema navodima lokalnih medija, S. A. je podnio prijavu policiji, pošto je zatekao desetine uginulih kokošaka. Iste večeri, u komšiluku je organizovano svadbeno veselje, uz muziku, povorku i veliki broj ljudi, dok je farmer insistirao da je upravo ono što se tada događalo “povezano sa incidentom”. Za muziku je, tokom zabave, bio zadužen di-džej, a farmer tvrdi da je svadbena povorka prošla pored njegovog imanja, oko 21.30 časova, kada se navodno živina “uznemirila zbog buke”.

Istraga u toku

On tvrdi da je uginulo čak 140 kokošaka. “Buka je bila toliko intenzivna da su se kokoške uplašile i uginule”, navodi se u podnesenoj prijavi. Nadležni saopštavaju da istražuju neobičan slučaj i da li je muzika, koju je puštao K. J, zaista mogla da izazove štetu. Takođe, provjerava se da li je tokom proslave prekoračen zakonski dozvoljen nivo buke, piše People.