General Ratko Mladić ponovo je danas, 2. maja, imao moždani udar i prebačen je u bolnicu u Hagu, potvrdio je za ATV njegov sin Darko Mladić.

On je naveo da se sa ocem čuo nekoliko sati ranije, ali da su mu naknadno iz Haga javili da je ponovo hospitalizovan, piše ATV.

„Čuo sam se sa njim prije dva i po sata, a maloprije su mi javili iz Haga da su ga ponovo prebacili u bolnicu. Izgleda da je ponovo imao moždani udar. Imao je simptome, javiće mi dalje kako se bude razvijala situacija“, rekao je Darko Mladić.

On je dodao da Mehanizam u Hagu još nije donio odluku o zahtjevu porodice i odbrane da se Ratko Mladić, zbog teškog zdravstvenog stanja, pusti na liječenje u Srbiju.

Prema njegovim riječima, porodica i advokati su u međuvremenu dobili odobrenje Suda da objave dio podneska koji je ranije upućen Mehanizmu 23. aprila, a koji je do sada bio pod režimom tajnosti.

„Naređenje suda da objavimo javni dio podneska stiglo je prekjuče, a mi smo imali rok da to uradimo do danas. Juče smo izvršili redakcije i danas je to objavljeno“, rekao je Mladić.

On je pojasnio da u objavljenom dokumentu nema novih odluka, već da je riječ o javnoj verziji ranije podnesenog zahtjeva, uz odobrenje suda za njegovo objavljivanje.

Najveći svetski pilot-projekat četvorodnevne radne nedelje sproveden je u Britaniji u 61 kompaniji i doneo je zanimljive rezultate – čak 92 odsto firmi odlučilo je da zadrži ovaj model i nakon šestomesečnog testa. Belgija je ponudila ovu mogućnost svojim radnicima, a istraživanja je bilo i u Nemačkoj. Da li bi taj model mogao da zaživi u Srbiji? Koje profesije bi mogle da “trpe” ovu promenu? Da li bi dodatno produbio jaz između kancelarijskog posla i rada na terenu?

Belgija je prva zemlja Evropske unije koja je svojim zaposlenima ponudila mogućnost četvorodnevne radne nedelje

Svi zaposleni imaju zakonsko pravo da od poslodavca traže četvorodnevnu radnu nedelju, ali to znači da isti broj sati – 38 nedeljno, treba da rasporede u četiri dana. Dakle, nema kraćeg radnog vremena za isti nivo prihoda, i ideja je pre svega bila da se ljudima omogući fleksibilnost.

U susednoj Holandiji drugačija je situacija – tamo se radi 32 sata nedeljno. Holanđani prednost daju balansu između privatnog života i radnog vremena, i odlučuju se za manji broj radnih sati, bez obzira na to što to eventualno znači i manje prihode.

Podaci, međutim, pokazuju da Holanđani zadržavaju isti nivo produktivnosti i kad rade kraće, ali postavlja se pitanje o dugoročnoj održivosti takvog modela.

U Francuskoj je odavno radna nedelja ograničena na 35 sati i zaposleni imaju mogućnost da rade četiri dana – a da li to znači manju ili istu platu, zavisi od konkretnog dogovora sa poslodavcima.

Pilot-projekat u Britaniji

Najveći svetski pilot-projekat četvorodnevne radne nedelje sproveden je u Britaniji u 61 kompaniji i doneo je zanimljive rezultate. Čak 92 odsto firmi odlučilo je da zadrži ovaj model i nakon šestomesečnog testa.

Smanjen osećaj sagorevanja prijavio je 71 odsto zaposlenih, 39 odsto kaže da ima manje stresa, a 37 odsto je osetilo poboljšanje fizičkog zdravlja.

I ne samo to – prihodi kompanija su porasli za čak 35 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Neke zemlje u ovim testovima i eksperimentima idu i korak dalje. Recimo, na Islandu je raširenija praksa kraćeg radnog vremena za istu platu, jer se smatra da to može da deluje motivišuće i da je poenta u kvalitetnijem i efikasnijem radu, a ne u broju sati.

I nemačke firme testirale četvorodnevnu radnu nedelju

Kada je pre dve i po godine sedamdesetak firmi u Nemačkoj krenulo u eksperiment sa četvorodnevnom radnom nedeljom, mnogi su sumnjičavo vrteli glavom. Štaviše, nemački političari su bili izrazito protiv, tvrdeći da nikada nijedna privreda nije porasla tako što su ljudi radili manje.

Međutim, dve i po godine kasnije, 73 odsto firmi koje su učestvovale u eksperimentu istrajava u tome da njihovi zaposleni imaju tri slobodna dana nedeljno, a da ostvaruju iste ili čak i bolje rezultate za istu ili veću platu nego ranije.

Studija je pokazala da firme koje su učestvovale u ovom eksperimentu nisu imale finansijske gubitke, da je stres zaposlenih pao za 20 odsto, da su im poboljšani zdravstveni rezultati, kao i da su pojedine firme primetile da imaju znatno manje bolovanja.

Uprkos tome, nemački kancelar Fridrih Merc i većina šefova nemačkih korporacija izrazito je protiv četvorodnevne radne nedelje, smatrajući da to nije pravi korak u trenutku kada se Nemačka bori sa ekonomskom stagnacijom i kada boluje od manjka kvalifikovane radne snage.

S druge strane, zastupnici skraćenog radnog vremena ističu da upravo digitalizacija i šire korišćenje veštačke inteligencije pomaže da se četvorodnevna radna nedelja mnogo šire primeni u celoj nemačkoj ekonomiji.

U Srbiji se radi 41,3 sata nedeljno, u EU 36 sati

Prema zvaničnim podacima Evropskog statističkog zavoda za 2024, Holanđani rade prosečno 32,1 sat nedeljno, Nemci 33,9, a radnici u Srbiji 41,3 sata nedeljno. Poređenja radi, prosek Evropske unije je 36 sati.

Podaci pokazuju i da svaki četvrti zaposleni u Srbiji radi više od 45 sati nedeljno.

Zabluda da se manje radi

Advokat Ozren Slović je, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao da je pitanje koje profesije mogu da trpe ovakav model rada.

“Veštačka inteligencija će mnoge profesije da ubrza, olakša, uradi neki administrativni deo i tu će biti prostora da običan čovek radi mnogo manje”, navodi Slović.

Smatra da su visokoobrazvni profili, poput IT sektora, mesta gde je najpre moguće primeniti ovaj model. U Srbiji postoji firma koja s uspehom na ovaj način funkcioniše – Mikroelektronika.

“To je krug ljudi koji pokušava da se digitalizuje i automatizuje i da komunikaciju među zaspolenima ubrza”, rekao je Slović.

S druge strane, teško je zamisliti da maloprodaja radi četiri dana nedeljno, ističe Slović, upozoravajući da bi se napravio još veći jaz među onima koji rade u kancelariji i na terenu.

“Ni postojeća prava radnika i zakonodavni okvir nismo u stanju da zaštitimo do kraja, tako da nije realno očekivati da ćemo dati još i jedan pride slobodan dan zaposlenom. S druge strane, koliko se brzo menja tehnologija, postepeno uvođenje tako nečega sigurno dolazi na red”, zaključio je Slović.

Pratioci Instagram profila Beogradske hronike odgovarali su na pitanje šta bi pre izabrali – četiri radna dana, a istu platu ili pet radnih dana, a veću platu. Više od polovine odgovorilo je da bi radili četiri dana.

Cijene nafte su pale u petak nakon što je Iran poslao ažurirani mirovni prijedlog posrednicima u Pakistanu, ponovo podstičući nade da je dogovor sa SAD i dalje moguć.

Fjučersi američke sirove nafte pali su za 3% i zatvorili se na 101,94 dolara po barelu. Međunarodni Brent je izgubio skoro 2% i završio na 108,17 dolara.

Pakistanski zvaničnici su potvrdili za MS NOW da su posrednici primili ažurirani prijedlog iz Irana za okončanje rata. Prijedlog je dostavljen SAD, rekli su zvaničnici.

Predsjednik Donald Tramp je kasnije izjavio da nije zadovoljan iranskom ponudom.

– Iran želi da postigne dogovor, ali ja nisam zadovoljan time – rekao je Tramp novinarima u Bijeloj kući.

Tramp se suočava sa rokom od 60 dana prema Rezoluciji o ratnim ovlaštenjima u vezi sa vojnim akcijama u ratu sa Iranom.

Prema zakonu iz 1973. godine, predsjednik mora povući trupe u roku od 60 dana od obavještavanja Kongresa o njihovom raspoređivanju, osim ako zakonodavci ne odobre vojnu akciju. Kongres to nije učinio.

Trampova administracija je u petak tvrdila da je prekid vatre postignut prije tri sedmice “okončao” neprijateljstva između dvije strane, prema MS NOW. To bi omogućilo Bijeloj kući da izbjegne traženje odobrenja Kongresa za rat.

Jedan zvaničnik administracije rekao je da odsustvo direktne vatre između američkih snaga i Irana od kada je prekid vatre prvi put dogovoren 7. aprila znači da se rok od 60 dana više ne primjenjuje.

– Za potrebe Rezolucije o ratnim ovlaštenjima, neprijateljstva koja su počela u subotu, 28. februara, su okončana – rekao je zvaničnik administracije za MS NOW.

Ovu argumentaciju je prvi iznio ministar odbrane Pit Hegset tokom saslušanja pred Odborom za oružane snage Predstavničkog doma ranije u četvrtak, gdje je rekao da je prekid vatre efektivno zaustavio rat.

SAD i Izrael su pokrenuli napade na Iran 28. februara, a Tramp je zvanično obavijestio Kongres 2. marta, čime je započeo rok od 60 dana i postavio rok do 1. maja.

Tramp bi mogao da zatraži produženje od 30 dana prema zakonu, ali to nije učinio, prema riječima zakonodavaca.

Napetosti su i dalje visoke uprkos prekidu vatre. Tramp je u srijedu pojačao prijetnje Teheranu, obećavši da će zadržati američku blokadu Irana dok Teheran ne pristane na nuklearni sporazum.

Teheran je odbio da ponovo otvori Ormuski moreuz osim ako SAD ne ukinu blokadu iranskih luka.

Axios je takođe izvijestio da je Centralna komanda SAD pripremila plan za “kratak i snažan” talas napada na Iran u nadi da će probiti zastoj u pregovorima između Vašingtona i Teherana.

Iako su obje strane trenutno u prekidu vatre, visoki zvaničnik Iranske revolucionarne garde navodno je zaprijetio “dugim i bolnim napadima” na američke položaje ako Vašington obnovi napade na Iran, iznio je Reuters, pozivajući se na iranske medije.