Albanija će od sutra blokirati pristup TikToku na godinu dana, objavili su albanski mediji, pozivajući se na Agenciju za elektroničke i poštanske komunikacije (AKEP).

Premijer Edi Rama objavio je u decembru da će zabraniti TikTok, ali nije rekao kada će zabrana stupiti na snagu. TikTok je u vlasništvu kineske kompanije ByteDance.

Rama je objasnio da je odluka donesena jer je TikTok opasnost za djecu i mlade. Rasprave o potencijalno štetnim učincima TikToka počele u Albaniji nakon što je krajem prošle godine nožem ubijen 14-godišnjak, prenosi Index.

Dvije grupe mladih upletene u taj incident antagonizirale su se na TikToku i dogovorile borbu koja je završila ubistvom.

Evro je u srijedu bio na najvišim petomjesečnim nivou zbog spremnosti Ukrajine da prihvati jednomjesečni prekid vatre, dok su dionice porasle zbog ponovnih tarifnih planova SAD-a i zabrinutosti zbog usporavanja američke privrede.

Evropskei terminski indeksi skočili su za 0,8 odsto, a FTSE futuresi su porasli za 0,3 posto nakon što je SAD rekao da će obnoviti vojnu pomoć i razmjenu obavještajnih podataka Ukrajini nakon što je Kijev rekao da će prihvatiti američki prijedlog o prekidu vatre.

Rusija tek treba odgovoriti.

Evro je dosegao najvišu vrijednost od oktobra u trgovanju u Nju Jorku na 1,0947 dolara i bio je stabilan na 1,0913 dolara na azijskom dijelu trgovine.

“Ruska rublja je preko noći porasla na najviši nivo u sedam mjeseci”, javlja SEEbiz.

Minimalna zarada po satu u Njemačkoj će odlukom nove vlade porasti sa 12,83 evra na 15 evra 2026. godine. To je povećanje od 17 odsto!

Njemački mediji javljaju da će mali dio povećanja ići radnicima. Kako navode, značajan dio veće plate progutaće porezi i naknade.

Udruženje poreskih obveznika (BdSt) izračunalo je za njemačke medije šta zapravo radniku na kraju ostaje.

Više od 40 odsto dodatnih prihoda „pojedu” porezi i naknade

Konkretno, njemački institut za poreske obveznike (DSi), povezan sa BdS, izračunao je sljedeći primer:

Zaposleni od 40 godina u poreskom razredu 1, bez djece, nije u crkvi, sa zakonskim socijalnim osiguranjem i dodatnim doprinosom za zdravstveno osiguranje od 2,5 odsto, trenutno zarađuje 2.205 evra bruto (40-časovne nedjelje) mjesečno sa minimalnom zaradom. Povećanjem na 15 evra njegov bruto prihod raste na 2.580 evra – 375 evra više.

Međutim, zbog poreskog sistema, odbici rastu neproporcionalno.Rezultat: Od 375 evra, samo 218 evra neto ide radniku, a 157 evra državi i socijalnom osiguranju.

Stara minimalna satnica od 12,83 evra (2.205 evra bruto) – Nova minimalna satnica od 15 evra (2.580 evra bruto)

Odbitak poreza na dohodak sa starom minimalnom satom iznosi 134 evra, a sa novom 210 evra.

Zdravstveni doprinosi sa starom satnicom koštaju 481 evro, dok je sa novom satnicom minus 562 evra.

Neto prihod sa starom satnicom iznosi 1.590 evra, dok je sa novom 1.808 evra.

Polovina novca ide radnicima

Predsednik Udruženja poreskih obveznika Rajner Holznagel kritikuje: „Povećanje minimalne satnicezvuči dobro. Ali istina je da samo polovina toga stigne do radnika.”

To je uglavnom zbog stope poreza na dohodak, kaže Holznagel njemačkim medijima. „U nižim platnim razredima, poreske stope posebno naglo rastu sa svakim povećanjem plata. To čini reformu poreza na dohodak u korist onih sa nižim i srednjim prihodima još važnijom.”

Posljedice poskupljenja za kompanije, odnosno poslodavce, još su veće: u gornjem primjeru ukupni troškovi (uključujući i udio poslodavaca u doprinosima za socijalno osiguranje) za preduzeće sa starom minimalnom zaradom iznose oko 2.688 evra.

Sa novom minimalnom zaradom po satu (15 evra) troškovi poslodavca za radnika će porasti na 3.145 evra. To je 457 evra više mjesečno po zaposlenom.

To znači da za neto platu zaposlenog od 218 evra, kompanije svakog mjeseca moraju da izdvoje 457 evra više, a radnicima zaista stiže samo 47,7 odsto ukupnih prihoda, prenosi Blic.