Connect with us

Svijet

KO JE VEĆI GUBITNIK U TRGOVINSKOM RATU? Amerika ili Evropska unija

Predsjednik SAD Donald Tramp najavio je uvođenje carina od 25 odsto na uvoz robe iz EU.

Carine će se, kako je rekao, primjenjivati na svu robu iz EU, koja je treći najveći trgovinski partner SAD-a, uz Kinu.

EU je spremna da uzvrati i kako je najavljeno, odmah će odgovoriti ako SAD uvede carine na izvoz iz zemalja članica, smatrajući da su te mjere neopravdane.

Ako EU uzvrati na Trampove mjere, izvjesno je da će doći do trgovinskog rata, kaže za Euronews Srbija ekonomista Aleksandar Stevanović.

Postavlja se pitanje ko bi u tom slučaju bio pobjednik, a ko gubitnik, ali i koju industriju u EU bi najviše pogodile američke carine.

Tramp je više puta rekao da postoji trgovinski deficit sa Evropskom unijom u iznosu od 200 milijardi dolara i visoke carine na američke automobile.

“Uzrok Trampove najave je samo to što oni vide da imaju deficit u trgovini s Evropskom unijom i smatraju da razlozi nisu prevashodno do toga da je Amerika manje konkurentna od Evrope. I sada oni koriste ono što imaju na raspolaganju. Nije ih briga da li će se Evropa oko toga malo potresti ili neće, za razliku od prethodne administracije i to je to”, smatra Stevanović.

Smatra da bi Trampove carine pogodile one firme koje ne mogu na trećim tržištima da nadomijeste gubitak koje će imati na američkom.

“EU će uzvratiti istim merama, tu će se očistiti prostor od američke robe, verovatno u istoj meri. Međutim, kako Evropa više izvozi u Ameriku nego što Amerika izvozi u EU, mislim da će deo firmi morati da smisli neke kreativnije strategije od izvoza u Ameriku, to je definitivno”, ocjenjuje Stevanović.

Međutim, pitanje je koje bi bile te strategije.

Stevanović navodi da će biti potrebno određeno vrijeme za nove strategije EU jer ne mogu tako brzo da se izgrade treća tržišta kao što su ih Rusi gradili za energente, dodajući da u slučaju američkih carina prema EU u većini slučajeva nisu u pitanju čisto brzanske robe.

“Neće, naravno, ni pad potrošnje evropske robe u Americi biti toliko veliki u prvo vreme. U ovom momentu je nemoguće predvideti, ali u ovom carinskom ratu, ako se on zaista desi, izgubiće i Amerika i Evropa. S tim što je Trampova nada da to uradi da bi isposlovao u suštini bolje sporazume o slobodnoj trgovini nego što su sada, i neke pogodnosti, ali u vreme dok bude trajao taj međusobni rat carinama, Evropa će više da trpi”, rekao je Stevanović.

Koga bi pogodile Trampove carine?
Tramp je rekao da Evropska unija “iskorišćava” Sjedinjene Američke Države, dodajući da Evropljani koriste razne izgovore da ne bi uvozili američke automobile i poljoprivredne proizvode.

Kako je najavio, carine će se primjenjivati na svu robu iz EU, ali posebno je istakao da će pogoditi evropsku auto-industriju.

Stevanović kaže da je moguće da bi carine najviše pogodile auto-industriju u Evropi za koju navodi da već ima problema i ne zna kako bi se iz njih izvukla i bez američkih carina.

“Trampova nada je da će oni doći u Ameriku i otvoriti pogone i tamo proizvoditi. Na kraju će se samo doći do nekog sporazuma kojima bi se trgovina između Amerike i Evrope uredila drugačije. Carine su samo instrument pritiska da se to desi”, kaže Stevanović.

On napominje da je izvjesno da će EU odgovoriti na Trampove carine.

“Evropska unija nije banana država, sa svim problemima koje ima i neshvatanjem gde treba da ide, naravno da će da uzvrati na isti način. To je izvesno kao jedan kroz jedan”, rekao je Stevanović.

Na pitanje kako bi to moglo da se odrazi na SAD, Stevanović kaže da s obzirom na deficit u trgovini sa Evropom, Amerikanci računaju da će njih to da pogodi manje.

“Obe strane gube definitivno, ali će gubici Evrope biti veći nego američki. Amerikanci demonstriranjem te svoje spremnosti da pretrpe određene gubitke u kratkom roku u stvari žele da za sebe isposluju bolje trgovinske sporazume sa Evropom”, rekao je Stevanović.

On, međutim, ne isključuje mogućnost da Tramp odustane od carina prema EU.

“Tramp je sve, samo nije čovek koji ne shvata kako tržišta funkcionišu. Ovo je način da oni probaju da dobiju za sebe više u režimu koji je postojao do sada. To je njihova želja. Tramp koristi nešto što zna da će naneti štetu Americi, ali pregovarački adut je da će Evropa pretrpeti još veću štetu i da će biti u stvari spremna da učini ustupke Americi u smislu američke robe”, rekao je Stevanović.

Dodaje da Evropa u mnogim oblastima vancarinski pokušava da istjera SAD sa evropskog tržišta bilo kroz antimonopolske regulative, regulative bezbjednosti i zdravlja, bilo kroz evropske standardizacije. “U stvari, koriste širok spektar vancarinskih mera koje u stvari sprečavaju plasman američkih proizvoda”, rekao je Stevanović.
Nezavisne

Related Topics:

Svijet

ŠTA STOJI IZA REORGANIZACIJE NATO: Rute na udaru kritičara da ispunjava Trampove prioritete, da li tu ima istine?

Mark Rute se suočava s talasom kritika, uključujući i oštre osude, zbog reorganizacije NATO resursa koju njegovi saradnici nazivaju “optimizacijom” i nešto što ide na ruku Donaldu Trampu.

Generalni sekretar NATO, Mark Rute, uspješno je obezbedio širok konsenzus za značajno povećanje budžeta za odbranu, uz velike pohvale predsjedniku SAD, Donaldu Trampu. Ovo je mnogima donelo olakšanje i nadu da je američki lider ponovo pokazao poštovanje prema Sjevernoatlantskom savezu.

Međutim, Ruteov povratak iz Haga nije dočekan kao trijumf za sve, on se suočava s talasom kritika, uključujući i oštre osude, zbog reorganizacije NATO resursa koju njegovi saradnici nazivaju “optimizacijom”.

Iako bi se u drugim okolnostima ovaj proces mogao posmatrati kao uobičajena administrativna promena u strukturi i funkcijama, u trenutnoj političkoj atmosferi transatlantskih odnosa mnogi skeptici smatraju da je riječ o pokušaju prilagođavanja NATO prioriteta zahtjevima Bijele kuće. Takav pristup, prema kritikama, ugrožava dugoročne interese saveza i njegovo strateško jedinstvo, piše DW.

Dr Gerlinde Nijhus, koja je tokom 26 godina obavljala brojne funkcije u NATO, preuzela je vodeću ulogu među kritičarima aktuelnih promena. Otišla je toliko daleko da je Ruteovo djelovanje uporedila s kontroverznom “optimizacijom” koju je Ilon Mask sproveo u odjeljenju “Department of Government Efficiency” (DOGE).

“Potezi, koji su inspirisani loše osmišljenom američkom DOGE-inicijativom (reorganizacijom), u suštini su ulizivanje u skladu s politikom Make America Great Again”, napisala je Nijhus na LinkedInu, a potom svoje stavove potvrdila i u izjavi za DW.

“Pod krinkom i izgovorom ’efikasnosti’, funkcije u centrali NATO, koje bi mogle da budu na meti Trampovog besa zbog njihove navodne ’woke agende’ ili ’nebitnosti’, degradiraju se, minimizuju ili ukidaju,” izjavila je.

Nijhus se posebno osvrće na dve promjene koje smatra naročito problematičnim: izdvajanje i premještanje kancelarije Specijalne predstavnice NATO za žene, mir i bezbednost (WPS) iz kabineta generalnog sekretara, kao i spajanje Odeljenja za klimatsku i energetsku bezbjednost sa Odjeljenjem za politiku i planiranje odbrane.

Ona smatra da su te promjene napravljene kako bi se “smanjila vidljivost” tih tema. U Vašingtonu je ministar odbrane Pit Hegset skoro u potpunosti ukinuo WPS-programe u Pentagonu, dok je Tramp poznat po svom preziru prema klimatskoj politici.

Ukinuto Odjeljenje za javnu diplomatiju
Možda će najvidljivija promjena biti gašenje Odeljenja za javnu diplomatiju (PDD), koje je tradicionalno upravljalo odnosima s medijima, sufinansiranjem projekata kao što je društvena otpornost, interakcijom sa studentima i drugim grupama, i kontaktima s građanima. Mnogi iz PDD moraće da potraže nova radna mjesta. Neke funkcije biće premeštene u druge odjeljenja. Pres-služba će biti direktno podređena generalnom sekretaru i njegovom portparolu.

Takođe se ukida i Odeljenje za izvršno upravljanje, koje je obavljalo razne zadatke: od zapošljavanja i programa praksi, do arhiviranja.

Izvori iz NATO tvrde da broj ukinutih pozicija nije veliki — možda oko 40, ali da će istovremeno biti otvorene i nove. Trenutno postoji oko 300 upražnjenih mesta.

Javna diplomatija prelazi u stratešku komunikaciju
Nijhus, koja je godinama radila u Odeljenju za javnu diplomatiju, smatra da je ukidanje PDD i preraspodela osoblja iz tog odeljenja teško razumljiva, posebno u trenutku kada smatra da bi alijansa trebalo da uloži dodatne napore da “podstakne informativne diskusije o NATO i širim bezbjednosnim pitanjima u društvu”.

Ona takođe strahuje da će programi sufinansiranja i davanja bespovratnih sredstava za trustove mozgova, univerzitete i druge inicijative civilnog društva, “naići na potpuni zastoj”. Ti programi dobili su na važnosti s obzirom na to da je američka vlada ukinula humanitarnu organizaciju USAID, koja je delovala globalno i finansirala mnoge od tih aktivnosti.

Može li Evropa da se brani bez pomoći SAD?
Visoki zvaničnik NATO, kaže, međutim, da neće doći do smanjenja aktivnosti u pogledu komunikacije s javnošću, već da se PDD samo “transformiše u Kancelariju za stratešku komunikaciju” i da će raditi “fokusiranije”. Dodaje da i ostale promene “idu u istom pravcu — ka boljoj usklađenosti, kako bismo mogli efikasno obavljati ključne zadatke saveza”.

Program sponzorisanja u vidu bespovratnih sredstava neće biti ukinut, kažu iz NATO, iako može doći do privremene pauze dok se ne sprovedu administrativne promjene.

Bivši diplomata američkog Stejt departmenta, koji je želeo da ostane anoniman, slaže se s kritičarima koji smatraju da reorganizacija može da nosi rizike ako se smanje sredstva ili osoblje za komunikaciju i kontakte s javnošću. On upozorava da bi promjene u SAD i NATO mogle dodatno da povećaju otuđenost od građana, kako u zemljama-članicama saveza, tako i van njega.

To se pokazuje u praksi, kaže diplomata, koji kao mentor, jednom nedeljno vodi razgovore s američkom koleginicom koja radi u jednoj azijskoj zemlji.

U sjedištu NATO, bez obzira na to da li je to zvanično naređenje ili ne, neki službenici zaposleni u odjeljenjima “Žene, mir i bezbjednost” i “Klima” podstiču se da te segmente svog posla ne izlažu previše javnosti. Nekoliko njih to je i lično podelilo sa DW.

Nastavi čitati

Svijet

“OVO SU MRAČNI DANI”: Bajden optužuje Trampa za urušavanje temelja Amerike

Bivši predsjednik SAD Džozef Bajden oštro je kritikovao administraciju Donalda Trampa, optužujući je da urušava vladavinu prava, poništava slobode i pokušava da izbriše istinu.

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden izrazio je zabrinutost zbog napada na vladavinu prava i prijetnji građanskim pravima pod predsjednikom Donaldom Trampom ističući da su to mračni dani, piše američki portal Politiko.

Obraćajući se u četvrtak Nacionalnoj advokatskoj asocijaciji u Čikagu, Bajden nije pomenuo Trampa imenom, ali je bilo jasno da je on bio meta njegovih primjedbi koje su trajale oko 20 minuta, navodi američki portal. Izjave su barem u tonu odražavale neke od njegovih ranijih komentara o Trampu, prikazujući ga kao prijetnju demokratiji i vladavini prava, naveo je portal.

“Ne možete to da uljepšavate. Ovo su mračni dani. Po mom mišljenju, nalazimo se u takvom trenutku američke istorije, što se ogleda u svakom surovom izvršnom činu, svakom ukidanju osnovnih sloboda, svakom urušavanju dugogodišnjih, uspostavljenih presedana”, rekao je Bajden pred gotovo 1.100 članova pretežno Afroameričke pravne organizacije.

Bajden je, takođe, kritikovao administraciju što pokušava da “izbriše istinu” i okrivio Kongres što “posmatra sa strane” i ne uspijeva da ograniči vlast izvršne vlasti.

“Prijatelji moji, moramo da se suočimo sa surovom istinom o ovoj administraciji, a to je da je njen cilj da poništi sve ono što smo postigli tokom moje administracije”, istakao je Bajden.

Prema njegovim riječima, ona briše istoriju umjesto da je stvara, briše pravičnost, jednakost, samu pravdu i to nije pretjerivanje, to je činjenica. Nazvavši Trampovu administraciju “okrutnom”, Bajden je ukazao na “imigrante koji se nalaze u zemlji legalno, a odvode ih u lisicama”. Takođe je kritikovao napade administracije na advokatske kancelarije i medijske kuće.

“Džo Bajden je između spavanja na plaži i predaje predsjedništva autopenom (automatizovani potpis), proveo dane gledajući kako njegovi pomagači razaraju naš Ustav pomoću autopena kroz pravne bitke, invaziju južne granice i prodaju naše zemlje ostatku sveta. On je posljednja osoba koja bi trebalo da govori o tome kako se vodi ova zemlja, s obzirom na to da ju je on uništio”, naveo je portparol Bijele kuće Harison Filds, u odgovoru na Bajdenovo obraćanje, prenio je Politiko.

Nastavi čitati

Svijet

UŽAS U AMERICI: U baru u pucnjavi ubijene 4 osobe

Nekoliko ljudi je ubijeno u pucnjavi u baru u gradu Anakonda u američkoj državi Montana, saopštio je Američki biro za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksplozive.

ATF nastavlja da radi zajedno sa lokalnim partnerima za sprovođenje zakona na ovoj istrazi u kojoj je potvrđeno više žrtava u baru, saopšteno je iz ATF-a, odjeljenje u Denveru.

Ranije je ATF naveo na platformi “Iks” da je više ljudi upucano u jednom preduzeću u Anakondi, u državi Montana.

En-Bi-Si njuz objavio je ranije da su u pucnjavi poginule četiri osobe.

Policija u okrugu Dir Lodž saopštila je da je osumnjičeni i dalje na slobodi i vjeruje se da je naoružan i opasan.

Istraga je u toku.

Nastavi čitati

Aktuelno