Federalni sudija naložio je Trampovoj administraciji da odmah vrati novinarske propusnice ekipama CNN-a, MS NOW-a i Politika, ocijenivši da je zabrana njihovog pristupa Bijeloj kući vjerovatno neustavna.

Keli je naredio vraćanje novinarskih propusnica i zabranio administraciji da sprovodi zabranu tokom narednih 14 dana, dok se spor nastavlja. Odbacio je tvrdnju vlasti da je uskraćivanje pristupa bilo motivisano nacionalnom bezbjednošću.

“U spisima nema činjenične osnove za tvrdnju tuženih da će oduzimanje stalnih propusnica tužilaca zaista zaštititi nacionalnu bezbjednost, niti da će ona biti ugrožena ako sud naloži vraćanje propusnica dok traje postupak”, naveo je sudija. Dodao je da je sam Tramp zabranu povezao sa navodnom neistinitosti i negativnim tonom izvještavanja tih medija.

Spor zbog slobode štampe

Tramp je ranije na društvenim mrežama poručio da tim medijima ne bi trebalo dozvoliti da stalno objavljuju “izmišljotine i laži”. Advokati Ministarstva pravde potom su pokušali da zabranu opravdaju razlozima nacionalne bezbjednosti.

CNN, MS NOW i Politiko podnijeli su u ponedjeljak tužbu protiv Trampa i drugih članova njegove administracije. Tvrde da zabrana krši Prvi amandman američkog Ustava, koji štiti slobodu govora i štampe, kao i njihovo pravo na odgovarajući postupak prije oduzimanja propusnica. Zatražili su hitnu sudsku mjeru koja bi im omogućila pristup Bijeloj kući dok traje spor.

Sudija Keli je na ročištu u srijedu ukazao na dvije ranije odluke apelacionog suda prema kojima novinari imaju pravo na odgovarajući postupak prije oduzimanja propusnica za Bijelu kuću. Prema njegovoj ocjeni, medijima kojima je pristup uskraćen nije pružena stvarna prilika da tu odluku ospore.

Advokat medijskih kuća rekao je da su one kažnjene bez prethodnog obavještenja i mogućnosti da se izjasne. Advokat Ministarstva pravde tvrdio je da je administracija odluku dovoljno obrazložila u pismima poslatim u utorak. Keli je, međutim, ukazao na to da su pisma poslata tek pošto su propusnice oduzete i tužba podnijeta, prenio je Rojters.

Podrška drugih medija

Ministarstvo pravde je u sudskom podnesku tvrdilo i da je pristup Bijeloj kući privilegija, a ne zagarantovano pravo, te da predsjednik može da ga uskrati medijskim kućama.

Koalicija organizacija za slobodu štampe i desetine medija podržale su CNN, MS NOW i Politiko zajedničkim podneskom. Navele su da uskraćivanje prava novinarima zbog njihovog navodnog uređivačkog stava krši višedecenijsku sudsku praksu. Među potpisnicima su Komitet novinara za slobodu štampe, Rojters, Vašington post i Foks njuz.

Evropski zvaničnici upozorili su Veliku Britaniju da bi mogla ugroziti pokušaj popravljanja odnosa sa Evropskom unijom ukoliko budući samit uslovi garancijama da britanske kompanije neće biti pogođene evropskom politikom “Made in Europe”.

Brisel poručuje da takve garancije trenutno ne može dati jer Zakon o industrijskom ubrzanju (Industrial Accelerator Act), koji je dio šire politike zaštite i jačanja evropske industrije od snažne strane konkurencije, još nije završen, a jedan zvaničnik EU ocijenio je da bi povezivanje tog propisa sa samitom i njegovo odgađanje bilo “prilično kontraproduktivno”.

Zašto je budući samit pod znakom pitanja?
Samit EU i Velike Britanije, prvobitno planiran za jul kako bi bili zaključeni pregovori o sporazumu za poljoprivredno-prehrambene proizvode, programu za mlade i povezivanju sistema trgovanja emisijama, odgođen je nakon pada vlade Kira Starmera, a novi datum još nije određen.

Ni sastanak novog britanskog premijera Endija Bernama i predsjednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen na marginama Generalne skupštine UN nije donio datum novog samita, iako se ranije očekivalo da bi mogao biti održan u novembru.

Šta EU poručuje Londonu?
Jedan diplomata EU iz zemlje koja podržava uključivanje Velike Britanije u program “Made in Europe” savjetovao je Londonu da se “ne dovodi u ćošak” povezivanjem napretka u odnosima sa Zakonom o industrijskom ubrzanju, dok je drugi zvaničnik upozorio da Britanija igra rizičnu igru jer joj je, prema njegovim riječima, “Made in Europe potrebniji nego što je Britanija potrebna programu Made in Europe”.

Prijedlog Evropske komisije trenutno bi omogućio Britaniji da u većini sektora bude tretirana kao dio evropskog sistema, dok bi automobilska industrija bila izuzetak, ali konačan oblik propisa nije poznat jer o njemu pregovaraju zemlje članice, Evropska komisija i Evropski parlament.

Ko traži stroža pravila?
Prema riječima diplomate EU, Francuska, Poljska, Italija i Grčka zalažu se za stroži pristup zemljama izvan Unije, dok London tvrdi da bi nove prepreke prekršile postojeći trgovinski sporazum nakon Bregzita i naglašava da ne traži poseban izuzetak, već poštovanje već postignutih dogovora navodi Politico.

Portparol britanskog premijera poručio je da London blisko razgovara sa EU o programu “Made in Europe” i želi da ostane pouzdan evropski partner u ekonomskoj i bezbjednosnoj saradnji, dok je bivši premijer Toni Bler pozvao Bernamovu vladu da ode korak dalje i u desetogodišnjem planu zacrta put ka ponovnom uspostavljanju formalnog odnosa sa reformisanom Evropskom unijom.

Kineski predsednik Si Đinping izjavio je po dolasku u Sjedinjene Američke Države da bi Kina i SAD trebalo da budu partneri, a ne rivali.

“Uz zajedničke napore, poseta SAD će sigurno biti plodonosna”, naveo je Si u pisanoj izjavi, preneo je BBC.

On je istakao da bi dve zemlje trebalo da “idu jedna drugoj u susret” i da zajedno rade na izgradnji stabilnih odnosa, u kojima je saradnja temelj, konkurencija ostaje u odgovarajućim okvirima, razlike se uspešno rešavaju, a mir je izvestan.

Američki predsednik Donald Tramp dočekao je Sija u Bazi Endruz u Sjedinjenim Američkim Državama.

U okviru delegacije koja je dočekala Sija, bila je i prva dama SAD Melanija Tramp, dok je sa kineskim liderom, pored ostalih, doputovala i njegova supruga Peng Lijuen.

Si je doputovao u trodnevnu državnu posetu, tokom koje će posetiti i Belu kuću, gde će se održati svečana večera na kojoj će učestvovati i mnogi predstavnici tehnološkog sektora.

Tramp je Sija lično dočekao u američkoj vojnoj bazi, što je prvi put od 1962. godine da američki predsednik na taj način dočeka stranog lidera.

Si je avionom kompanije “Er Čajna” sleteo u 17.39 po lokalnom vremenu, odnosno 22.39 po britanskom vremenu.

Nakon što je avion zaustavljen, zastava i počasna garda postrojile su se sa obe strane crvenog tepiha, dok su se dve limuzine zaustavile u blizini aviona.

Si i njegova supruga Peng Lijuan izašli su iz aviona, nakon čega su se rukovali sa Trampom i njegovom suprugom Melanijom.

Dva para su kratko razgovarala, a zatim zajedno prošetala crvenim tepihom i pozirala za fotografije.

Tokom ceremonije dočeka, dva američka bombardera B-1 preletela su iznad baze, dok je vojni orkestar vazduhoplovstva izvodio američku himnu.

Avioni B-1 predstavljaju važan deo američkog vojnog arsenala. Nakon ceremonije i razmene pozdrava, Si i Peng, kao i Tramp i Melanija, uputili su se ka Vašingtonu u odvojenim vozilima.

Poslednji put američki predsednik lično je dočekao stranog lidera u američkoj vojnoj bazi 1962. godine, kada je tadašnji predsednik Džon F. Kenedi dočekao britanskog premijera Harolda Makmilana.