Svijet ulazi u eru ogromnih data centara – infrastrukture bez koje ne mogu funkcionisati državne baze podataka, vještačka inteligencija, cloud platforme i globalne tehnološke kompanije. Od Sjedinjenih Američkih Država i Kine do Evrope i Balkana, države i korporacije ulažu milijarde evra u objekte koji postaju „fabrike digitalnog doba“.

Međutim, iza digitalne revolucije krije se i ogromna potrošnja električne energije i vode, zbog čega data centri postaju jedno od ključnih energetskih i ekoloških pitanja budućnosti.

Šta su zapravo data centri?

Data centar je objekat u kojem se nalaze hiljade servera i računarskih sistema koji obrađuju i čuvaju ogromne količine podataka. Upravo preko njih funkcionišu društvene mreže, internet pretrage, streaming platforme, mobilne aplikacije, bankarski sistemi, ali i sistemi državnih institucija i bezbjednosnih službi.

Savremeni data centri danas imaju ključnu ulogu u razvoju vještačke inteligencije, jer AI modeli zahtijevaju ogromnu računarsku snagu i neprekidan rad servera.

Problem je što takvi sistemi troše enormne količine električne energije, ali i pitke vode koja se koristi za hlađenje servera. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), globalna potrošnja električne energije data centara mogla bi se udvostručiti do 2030. godine upravo zbog razvoja vještačke inteligencije i cloud tehnologija.

Hrvatska planira gigantski AI centar kod Topuskog

Jedan od projekata koji je posljednjih mjeseci izazvao ogromnu pažnju u regionu jeste planirani AI i data centar „Pantheon AI“ kod Topuskog u Hrvatskoj.

Prema dostupnim informacijama, kompleks bi trebalo da bude izgrađen na području između sela Pecka, Katinovac i Crni Potok, nedaleko od Topuskog, u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom i područja Velike Kladuše.

Riječ je o projektu koji bi, prema najavama, mogao postati jedan od najvećih AI data centara u Evropi.

Planirana snaga centra iznosi čak 1 gigavat (GW), što je nivo potrošnje električne energije koji se poredi sa potrošnjom čitavih gradova ili velikih industrijskih sistema.

Potrošnja struje i vode: podaci koji otvaraju pitanja

Prema procjenama zasnovanim na projektovanoj snazi od oko 1 GW, budući AI/data centar kod Topuskog u Hrvatskoj, ako bi radio punim kapacitetom tokom cijele godine, mogao bi trošiti oko 8,76 TWh električne energije godišnje. To je približno polovina ukupne godišnje potrošnje električne energije Hrvatske, koja se kreće oko 19 TWh, što ovaj projekat svrstava među najenergetski intenzivnije infrastrukturne sisteme u Evropi.

Kada je riječ o potrošnji vode, industrijski modeli za velike AI data centre pokazuju da se u sistemima hlađenja troši između 1,5 i 3 litre vode po kWh električne energije. Primijenjeno na kapacitet od 1 GW, to znači da bi ovakvi sistemi mogli trošiti približno između 13 i 26 milijardi litara vode godišnje, odnosno oko 130 do 260 miliona hektolitara vode godišnje.

Dodatni problem koji se u stručnoj i lokalnoj javnosti ističe jeste činjenica da se za hlađenje sistema u okviru projekta razmatra korištenje podzemnih vodnih izvora u području Topuskog. To otvara pitanja dugoročnog uticaja na lokalne vodne resurse.

Prema dosadašnjim najavama, početak izgradnje očekuje se 2027. godine, dok bi prve operacije mogle početi 2029. godine.

Kragujevac već ima jedan od najvećih data centara u regionu

Dok Hrvatska tek planira veliki AI kompleks, Srbija već nekoliko godina ima jedan od najznačajnijih državnih data centara u jugoistočnoj Evropi.

Državni Data centar u Kragujevcu otvoren je 2020. godine i predstavlja ključnu digitalnu infrastrukturu Srbije.

Centar koriste državne institucije, lokalne samouprave, zdravstveni sistem, bezbjednosne strukture, ali i brojne kompanije koje koriste cloud usluge.

Objekat je projektovan tako da omogućava visok nivo bezbjednosti podataka i neprekidan rad sistema 24 časa dnevno.

Takvi kapaciteti zahtijevaju veliku količinu energije za napajanje serverskih sistema i rashladnih uređaja.

Iako je centar projektovan uz napredne sisteme energetske efikasnosti, njegova potrošnja električne energije je ogromna upravo zbog neprekidnog rada serverske infrastrukture.

Slično je i sa potrošnjom vode koja se koristi u rashladnim sistemima kako bi serveri mogli raditi bez prekida.

Kragujevački data centar kasnije je proširen dodatnim kapacitetima upravo zbog sve većih potreba za skladištenjem i obradom podataka, kao i razvoja cloud servisa i vještačke inteligencije.

Data centri postaju nova „industrija budućnosti“

Tehnološke kompanije danas grade data centre širom svijeta brže nego ikada ranije. Microsoft, Google, Amazon i druge globalne kompanije ulažu desetine milijardi dolara u novu infrastrukturu zbog eksplozije razvoja vještačke inteligencije.

Međutim, paralelno raste i zabrinutost zbog ogromne potrošnje energije i vode.

Pojedini veliki data centri u svijetu troše električnu energiju jednaku potrošnji čitavih gradova, dok sistemi za hlađenje svakodnevno koriste milione litara vode.

Zbog toga mnoge države pokušavaju pronaći balans između digitalnog razvoja i zaštite energetskih i prirodnih resursa.

Stručnjaci upozoravaju da će u narednim godinama upravo energija postati ključni faktor za razvoj novih data centara, jer bez stabilnog elektroenergetskog sistema nema ni razvoja digitalne ekonomije.

Uprkos tome, jasno je da će data centri u budućnosti imati sve važniju ulogu.

Banjaluka24

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je programski tekst u kom je izneo plan za Srbiju u pet tačaka.

Vučić je u tekstu za “Kurir” kao pet tačaka izneo drastično smanjenje broja članova Vlade, državnih sekretara, pomoćnika ministara, kao i njihovih aparata, povećanje produktivnosti i više rada i posvećenosti, hrabru i snažnu promena kompletnog obrazovnog sistema Srbije, sveobuhvatan pristup rešavanju svih energetskih pitanja i problema, uključujući korišćenje nuklearne energije i agresivno usvajanje znanja i njegova primena u robotici, veštačkoj inteligenciji i modernim tehnologijama.

Tekst predsednika Vučića prenosimo u celosti:

Svet oko nas se menja. Sporije nego što bismo možda hteli, ali brže nego što, svesno i podsvesno, možemo da ispratimo. Prihvatamo nove informacije, tehnologije, ali kao socijalna bića smo prevashodno ograničeni sopstvenim iskustvom, nostalgičnim sećanjima i pogrešnom verom da će se doba iz mladosti, u kakvom-takvom obliku, ponovo vratiti. Neće. Iz vremena za nama samo je potrebno da izvučemo pouke, da se uhvatimo ukoštac s novim dobom i da menjamo sebe. Menjajući sebe, svoje navike, menjamo budućnost. Budućnost ne određujemo sopstvenim željama, već radom i promenom navika i ponašanja. Važi za sve, za nas u Srbiji posebno.

Ciklus od 2014. do 2026. godine je završen. Uspeli smo da spustimo nezaposlenost sa 26 na 8%, što je istorijski rezultat. U isto vreme, povećali smo bruto domaći proizvod zemlje (BDP) sa 32 milijarde na gotovo stotinu milijardi evra. Kao rezultat te politike, vrednost onoga što danas stvorimo je tri puta veća od onoga što smo stvarali pre 12 godina. Naša ekonomija je bila otporna i živa u vreme najvećih kriza, od kovida do poslednjih ratova. Ipak, potrebne su nam velike promene kako bismo stopu rasta i nisku stopu javnog duga zadržali u vremenu koje dolazi i nastavili da poboljšavamo životni standard građana.

Potrebne su brojne adaptacije i promene u ekonomskoj politici, ali i stvarima u kojima nismo uspeli u prethodnim godinama, ili koje su bile posledica snažnog ekonomskog rasta i uopšteno govoreći ljudske prirode, a mi se tome nismo dovoljno suprotstavili. U svetu su se odvojile dve velike sile, SAD i NR Kina, dok Evropa pokušava da uhvati priključak (korak), sve jasnije razumevajući da na svom putu budućnosti više neće moći da računa na bespogovorno savezništvo SAD. Danas, brže nego ikad, dolazi do političke, vojne, ali i još značajnije, ekonomske prekompozicije sveta.

Kina i Amerika su znatno ispred u razvoju veštačke inteligencije, iako Evropa, posebno Nemačka i Francuska, daju sve od sebe da se priključe odbeglom dvojcu. Međutim, pozicija Evrope je mnogo teža, komplikovanija, drugačija i složenija, najpre zbog nedostatka energenata i mineralnih sirovina u odnosu na pomenuti dvojac, koji prednjači, a još više zbog regula koje ograničavaju radno vreme u Evropi, daju ogromna prava radničkim sindikatima i onemogućavaju Evropljanima, čak i Nemcima, da fleksibilnije i snažnije “pokrenu motore” i pristignu Kineze i Amerikance. I ono najvažnije, u Evropi, i tu mislim na sve nas, trenutno se najbolje živi, i ljudi veruju da će ponavljanjem istog, nečinjenjem i nemenjanjem, uspeti da sačuvaju isti tempo razvoja i, još važnije, isti nivo životnog standarda.

To, naravno, nije moguće. Mi u Evropi nemamo žudnju za napretkom, uvek želimo više pravde, ali “oko tigra” u ekonomiji izgubili smo u poslednje dve decenije potpunog zadovoljstva.

Srbija je mala zemlja, nevelika evropska ekonomija, i ne može presudno da utiče na promenu velike slike, ali može da postane primer većima. Ipak, uveren sam da su Nemci već razumeli poruku svojih eksperata i da im glavna tema postaje povećanje produktivnosti sopstvene ekonomije, a time i mi, na svom malom nivou, moramo da se pozabavimo. Srbiji su potrebne odlučne i ozbiljne reforme, strukturne, suštinske, koje mogu da donesu ozbiljni, odgovorni i iskusni ljudi, a ne revolucionarno poskakivanje i ludiranje u teškim vremenima.

Smatram da je neophodno da u narednom periodu donesemo hrabre i važne odluke:

1. Drastično smanjenje broja članova Vlade, državnih sekretara, pomoćnika ministara, kao i njihovih aparata. Odlučnije i snažnije nego pre 12 godina, potrebno je ukinuti brojne agencije, kancelarije i uprave koje su sebi svrha, a suštinskog razloga za njihovo postojanje nemaju. Takođe, potrebno je pristupiti dodatnoj deregulaciji, za koju smo samo mi odgovorni, poput nepotrebne sertifikacije robe koja dolazi iz EU, zbog čega ti proizvodi imaju višu cenu u Srbiji nego u EU.

2. Povećanje produktivnosti i više rada i posvećenosti. Moraćemo da radimo više, a ne manje. Žao mi je što to moram da kažem jer znam koliko je nepopularno, ali neko mora to da saopšti ljudima. Mesecima se vodi dijalog o ukidanju radnih dana i sati, te biće veća motivacija ako skratimo radno vreme, te putovaćemo i živeti mnogo lepše nego danas. Toga neće biti. Radićemo više. Počeću od sebe i pokazati da je to moguće, a tražiću to i od svih ostalih. Nemačka, kao motor Evrope, da bi izdržala industrijsko-tehnološku utakmicu s Kinom i Amerikom, povećavaće radne sate i dane. Srbija ne sme i ne može da prihvati neodgovorne ideje o skraćivanju radnog vremena.

3. Hrabra i snažna promena kompletnog obrazovnog sistema Srbije. To znači veću otvorenost prema svetu, posebno na nivou viših i visokih škola, ali i prihvatanje, bez oklevanja i bez dodvoravanja bilo kome, dualnog obrazovnog sistema, pri čemu je priprema mladih ljudi za tržište radne snage od presudnog značaja.

4. Sveobuhvatan pristup rešavanju svih energetskih pitanja i problema, uključujući korišćenje nuklearne energije. Decenijama nismo imali nove energetske objekte, mnogo toga smo izgradili, ali gotovo sve u nuždi i pritisnuti spoljnim ratovima, sankcijama. I danas planiramo izgradnju brojnih naftovoda, gasovoda, interkonektora, hidroelektrana, vetroparkova i solarnih elektrana, ali sve to neće biti dovoljno za energetsku stabilnost Srbije bez izgradnje malih i velikih nuklearnih postrojenja u njoj.

Najčistija i najbezbednija energija. Obezbediti znanje i novac za poduhvate u ovoj oblasti biće najveći izazov za buduću vladu, baš kao i upravljanje rudnim blagom, sirovinama, mineralima i retkim metalima.

5. Agresivno usvajanje znanja i njegova primena u robotici, veštačkoj inteligenciji i modernim tehnologijama. Dalja kupovina superkompjutera i izgradnja data centara ne sme da se prekine zbog nedostatka električne energije. Data centri su najvažnije fabrike, one koje stvaraju inteligenciju, i to je jedna od stvari koja će da napravi razliku u našu, srpsku korist u odnosu na region.

Uz sve brojne rezultate, objektivne i merljive, postoje stvari koje nismo uspeli da uradimo i pružimo građanima. Bilo je nedovoljno pravde, ne samo našom krivicom, ali svakako ne i bez naše odgovornosti.

Ipak, ono što je najvažnije, nismo uspeli da građane oslobodimo arogancije i bahatosti vlasti, od lokalnog do najvišeg nivoa.

Da prevedem, nismo uspeli da odgovorimo svim samoživim i arogantnim vlastodršcima, prepoznatljivim po rečenici: “Znaš (li) ti ko sam ja?!” Nismo uspeli da ih naučimo da čekaju u redu, čak i kada izjavljuju saučešće na groblju, da čekaju u redu u prodavnici, da se parkiraju kao i svi ostali ljudi, da pokazuju skromnost i zahvalnost umesto nadmenosti i bezobzirnosti.

Postoje dve strane nejednakosti, oni arogantni i obični ljudi. Na strani sam ljudi, naroda, jer niko ne sme da bude omalovažavan i nepoštovan. Nismo uspeli, a nadam se da ćemo imati priliku da to promenimo i pobedimo. Za to i lično snosim krivicu. Uvek sam mislio da je rezultat na semaforu ono što opredeljuje ljude, razumevajući da su ti rezultati realno dobri. Nisam shvatao da bi ljudi prihvatili i lošije rezultate u zamenu za manje osionosti i bahatosti, a u korist više ljudskosti i empatije kod svakoga od nas.

Naše protivnike s blokaderskih lista gotovo da nisam ni pomenuo u ovom tekstu. S namerom i razlogom. I u opoziciji, blokaderi su u prethodnih godinu dana pokazali daleko više osionosti, sujete i obesti od onih koji su na vlasti, a programa, plana, ciljeva i rezultata nema ni na vidiku. Neće ih ni biti.

Vreme je za promene, još veću posvećenost i odgovornost. Promene ne samo u izgradnji objekata i naše infrastrukture već i u našoj svesti i drugačijem, racionalnijem pogledu na svet oko nas. Potreba za takvim promenama je velika, ne treba da uništimo tu ideju – poručio je Vučić, prenose agencije.

Slovenački proizvođač obuće Alpina, sa dugom tradicijom koja se približava osam decenija, ulazi u novu fazu poslovanja nakon prodaje dijela nekretnina u Žirima.

Zgradu kompanije u centru ovog mjesta u Sloveniji preuzela je domaća firma Mesarstvo Oblak, koja planira proširenje svojih kapaciteta, ali i razvoj dodatnih sadržaja na toj lokaciji.

Direktor i suvlasnik kompanije, Janez Oblak, potvrdio je za Delo da je prošle godine kupljeno oko 40.000 kvadratnih metara imovine Alpine, dok je manji dio ostao u vlasništvu proizvođača obuće.

Proizvodnju preselili u Bosnu i Hercegovinu

Prema dostupnim informacijama, Alpina je ranije donijela odluku o prodaji dijela imovine nakon što je proizvodnju preselila u inostranstvo, uključujući Bosnu i Hercegovinu i Kinu.

BiznisInfo.ba podsjeća da ova kompanija odranije ima fabriku u Tešnju, u koju je preselila dio proizvodnje iz ugašene tvornice u Sloveniji.

Novi vlasnik planira da u narednom periodu uredi pogone za preradu mesa, ali i da razvija turističke i poslovne sadržaje, uključujući hotel, restoran i kancelarijski prostor za iznajmljivanje.

Promjena industrijskog prostora

Mesarstvo Oblak već je prisutan na više evropskih tržišta, uključujući Dansku, Švedsku, Njemačku, Švicarsku, Italiju i Hrvatsku.

Kompanija je u 2024. godini ostvarila prihode od 54,8 miliona eura, uz rast u odnosu na godinu ranije, dok je zapošljavala više od stotinu radnika.

Ova transakcija ujedno označava značajnu promjenu namjene industrijskog prostora u Žirima, gdje bi se umjesto proizvodnje obuće uskoro mogla razvijati prehrambena i turistička djelatnost.