Connect with us

Svijet

LOŠE VIJESTI ZA EVROPU! Njemačka tone u recesiju

Ekonomija Evrozone će ove i iduće godine rasti sporije nego što se dosad očekivalo, objavila je Evropska komisija (EK).
Do toga će doći jer potražnja potrošača trpi zbog visoke inflacije, a najveća privreda EU, Njemačka, zapašće u recesiju.

U svojim prelaznim prognozama za bruto domaći proizvod (BDP) i inflaciju za pet najvećih privreda Evrozone, EK je rekla da će BDP Evrozone porasti 0,8 odsto u 2023. i 1,3 odsto u 2024., u poređenju sa majskom prognozom od 1,1 odsto i 1,6 odsto, odnosno.

Slabost domaće potražnje, a posebno potrošnje, pokazuje da visoke i još uvek povećane potrošačke cijene većine dobara i usluga uzimaju veći danak nego što se očekivalo u proljećnoj prognozi, objavila je EK.

I to uprkos padu cijena energenata i snažnom tržištu rada koje bilježi rekordno nisku stopu nezaposlenosti, kontinuiranom rastu zaposlenosti i rastu plata, stoji u saopštenju.

EK je prognozirala inflaciju u Evrozoni od 5,6 odsto u 2023. i 2,9 odsto u 2024., što je znatno iznad cilja Evropske centralne banke od dva posto. Inflacija bi ove godine trebalo da bude niža od majske prognoze od 5,8 odsto, ali viša u 2024. od prethodno prognoziranih 2,8 odsto.

Najveća evropska ekonomija, Njemačka, ove godine će zabilježiti privredni pad od 0,4 odsto, predviđa EK, revidirajući naniže prognozu rasta iz maja od 0,2 posto. Njemački rast za iduću godinu revidiran je s 1,4 na 1,1 odsto.

Italija i Holandija takođe će rasti sporije ove godine, objavila je EK, prognoziravši rast BDP-a od 0,9 odsto, odnosno 0,5 odsto, što je pad od ranijih procena od 1,2 odsto, odnosno 1,8 odsto.

Međutim, Francuska i Španija će 2023. rasti brže nego što se ranije očekivalo, rekla je EK, predviđajući rast od 1,0 i 2,2 odsto umjesto prethodno očekivanih 0,7 odsto i 1,9 odsto.

Related Topics:

Svijet

EVROPA IMA NOVI PLAN ZA IDUĆU GODINU! Preseljenje 21.000 azilanata i solidarni doprinosi

Evropska unija planira da 2026. reorganizuje raspodjelu hiljada azilanata, a zemlje koje su do sada primile manje ljudi trebalo bi da prihvate azilante ili da uplate finansijske doprinose, piše Špigel.

Prema odluci ministara unutrašnjih poslova EU na sastanku u Briselu, u okviru Evropske unije bi trebalo da bude preseljeno 21.000 tražilaca zaštite.

Finansijski doprinosi i manja sredstva

Pored toga, manje opterećene zemlje EU, u okviru mehanizma solidarnosti predviđenog evropskom reformom azila iz 2024. godine, trebalo bi da obezbijede 420 miliona evra.

U samoj reformi azila predviđeno je preseljenje najmanje 30.000 azilanata i izdvajanje 600 miliona evra godišnje. Pošto reforma stupa na snagu tek u julu 2026. godine, zemlje EU su se dogovorile o ukupno manjim doprinosima za taj period.

Kome treba pomoć, a ko mora da doprinese?

U analizi Evropske komisije, zemlje koje će naredne godine imati pravo na solidarnost drugih država EU zbog visokog migracionog pritiska su: Grčka, Kipar, Španija i Italija.

Zemlje koje će po novim pravilima vjerovatno morati da prime azilante iz drugih država ili daju druge doprinose solidarnosti su: Švedska, Portugal, Mađarska, Rumunija i Luksemburg.

Broj novih azilanata unutar EU, kao i u zemljama koje nijesu članice (Norveška i Švajcarska), u prvih šest mjeseci ove godine ukupno je opao.

Do kraja juna u grupi od 29 država (EU plus) registrovano je ukupno 399.000 novih zahtjeva, što je smanjenje za 114.000 ili 23 odsto u poređenju sa prvim polugodištem 2024. godine.

 

Nastavi čitati

Svijet

JEZIVO UPOZORENJE ORBANA! “Ovo je datum kada bi Brisel mogao ZARATITI SA RUSIJOM”

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da se Brisel sprema za rat s Rusijom, kao i da već postoji ciljni datum za ulazak u rat – 2030. godina.

“Tamni oblaci se skupljaju na nebu Evrope. Brisel se priprema za rat s Rusijom, a već postoji ciljani datum za ulazak u rat: 2030. godina”, upozorio je Orban.

Članstvo Ukrajine vodi u trenutni rat

U tom smislu, dodao je da osnivački ugovor EU kaže da su u slučaju oružanog napada na teritoriju jedne od država članica, ostale države članice dužne da toj državi pruže svu pomoć koja im je na raspolaganju, zbog čega bi prijem ratom razorene Ukrajine u EU rezultirao trenutnim ulaskom u rat.

Prema njegovim riječima, to znači da bi sljedeća godina mogla da bude posljednja mađarska izborna godina kada zaista može da odluči o pitanju rata i mira.

Koristeći primjer imigracije, Orban je skrenuo pažnju na činjenicu da postoje odluke koje kasnije ne mogu da se isprave.

“Da nijesmo izgradili ogradu 2015. godine, migranti bi već bili ovdje. Ako donesemo pogrešnu odluku 2026. godine, biće prekasno da je ispravimo do sljedećih izbora 2030. godine. Utakmica se neće dobro završiti. Ko god želi mir, neka nam se pridruži”, zaključio je Orban.

Nastavi čitati

Svijet

TRGOVINA ORUŽJEM I DROGOM Više od 60 uhapšenih širom Izraela

​Više od 60 ljudi uhapšeno je širom Izraela zbog sumnje na trgovinu oružjem i drogom u nizu racija tokom noći, kao rezultat tajne operacije, saopštila je izraelska policija.

Policija navodi da je jedan tajni agent izvršio 57 transakcija trgovine oružjem, drogom i falsifikovanim dokumentima u više policijskih okruga širom zemlje, inkriminišući osumnjičene, prenosi “Times of Israel”.

Takođe su prikupljeni “značajni dokazi” povezani sa nizom teških krivičnih djela nasilja, uključujući otmicu i pucnjave, saopštila je policija.

Među privedenima su i vođe bandi iz Hadere.

Nastavi čitati

Aktuelno