Connect with us

Društvo

MAJKA HRABROST ODBILA HEMOTERAPIJU da bi na svijet donijela Nikolu! DANAS BI BILA PONOSNA NA SVOG ANĐELA (FOTO)

U životu je najvažnija posljednja, kaže naš narod, tvrdeći tako da upravo posljednje učinjeno djelo čovjeka može da uzdigne ili da izbriše sve ono što je do svog ovozemaljskog kraja činio. Sudeći po toj izreci, podvig Jelene Trikić, iz Drvara, iznad je svakog vremena. Nemjerljiv. Neuporediv.

Prije 10 godina imala je 32. Uprkos teškom obliku tumora na mozgu, sa kojim se borila od 2007, odlučila je da rodi i zbog trudnoće odbila je da prima hemoterapiju i citostatike. Ni u kom slučaju nije htjela da prekine trudnoću koja joj je pogoršala zdravstveno stanje.

Umjesto lečenja, odlučila je da iznese trudnoću do kraja. Da podari novi život u mesecima kada se njen gasio. Mjenjala je svoj za život svoje bebe. Iako su ljekari bili u čudu što uopšte pored tako teške bolesti može uspešno da nosi trudnoću, neka viša sila bila je uz Jelenu.

Prije 10 godina, 9. oktobra, u Banjaluci je na svijet donijela dječaka – Nikolu. Iako rođen sa svega 1.970 grama, bio je zdrava i napredna beba. Jelenina slika iz porodilišta dok drži Nikolu na grudima, njen spokoj i ponos koji su odisali sa te fotografije, rasplakali su i one sa najtvrđim srcem. Radosna vijest da se Majka Hrabrost porodila osvanula je u svim medijima. Ali, uprkos Jeleninoj volji za životom i nadljudskim naporima doktora, 40 dana posle porođaja njeno plemenito, veliko srce, prestalo je da kuca.

Foto: Arhiva/Novosti

Minulog 9. oktobra, maleni Nikola je napunio deset godina. Živi u Prijedoru sa ocem.

Ide u peti razred i odličan je učenik. Trenira karate, ima crveni pojas. Kao svi vršnjaci voli da igra igrice i „čačka“ po računaru.

– Živimo i ne zaboravljamo – kaže za „Novosti“ Jelenin suprug Goran Dunović. – Nikola i ja redovno odlazimo u Drvar kod njegovih babe Milkice i dede Vladimira Trikića.

Obilazimo Jelenin grob. Upalimo svijeće. Pomolimo se. Poljubimo Jeleninu sliku. Njena smrt je obilježila naše živote. Ona je vječni beleg na našoj duši. Nikoli o Jeleni pričaju i baba i deda i on sve o majci uvek pažljivo sluša.

Foto: Privatna arhiva

I danas, deceniju poslije Jeleninog preranog odlaska, Goran kaže da bi i sada podržao njenu odluku da iznese trudnoću i rodi.

– Mnogo mi je teško kada se prisjećam tih dana pre deset godina. Mada, sad mi je sve mnogo „čistije“ i jasnije – nastavlja Goran.

– Kao da sam tek sad došao sebi i kao da tek sad mogu trezvenije da gledam na Jeleninu smrt. Posle svih ovih godina postao sam svjestan koliko je to sve bilo strašno, mnogo strašnije nego što se meni u tim danima činilo. U nekim momentima, prije deceniju, razmišljao sam, želio sam da sve prođe kako treba. Vjerovao sam da neće doći do najgoreg, da Jelena neće zauvijek otići. Čovekova nada da će sve, i pored svega, dobro proći u takvim trenucima dobro pomuti razum.

Ali, kako onda, tako i danas kaže da stoji iza njene odluke.

– Jelenin herojski čin uvek je imao moju podršku – nastavlja Goran. – Nikola i ja živimo sa tim. Pričali smo o svemu. Potpuno je svestan poteza i žrtve svoje majke. Kako godine budu odmicale biće sve svesniji i verujem da će imati pravi stav o njenoj hrabroj, požrtvovanoj odluci. Sad je još mlad, ali i te kako zna ko mu je bila majka i šta je sve učinila da bi on došao na svet.

Foto: Privatna arhiva

Prisjećajući se tih 40 dana, koliko je Jelena poživela posle porođaja, Goran sa neizmernim, gotovo opipljivim bolom kaže:

– Tada je bolest, nažalost, uznapredovala i Jelena je pala u komu iz koje se više nije probudila. Teši me to što će živeti kroz našeg Nikolu, a rastužuje što je on nije upamtio, što ne raste uz nju…

Jelenin odlazak unio je tugu i suze u mnoge domove širom Republike Srpske, Srbije i regiona. Reči utehe njenom suprugu Goranu Dunoviću i roditeljima stizale su sa svih strana.

Poslije smrti, Jelena je sahranjena u rodnom Drvaru, gde joj danas žive otac i majka. Do večne kuće ispratila ju je reka ljudi. Došli su mnogobrojni Drvarčani, rodbina i prijatelji, ali i njene komšije i sugrađani iz Prijedora, gde je živela sa suprugom Goranom.

Za nadljudski podvig koji je učinila, Jeleni Trikić je posthumno dodeljena Zlatna plaketa „Večernjih novosti“ u našoj tradicionalnoj akciji „Najplemenitiji podvig“ za 2012.

Foto: Privatna arhiva

Na svečanoj ceremoniji u Skupštini grada Beograda, Milkica je i primila plaketu za ćerku.

– Ovo priznanje je za mog unuka Nikolu – jecajući je tada rekla Milka.

– Za njegovu hrabru mamu Jelenu, moju ćerku. Njena žrtva, da svojom dobrovoljnom smrću podari život svom čedu, nije uzaludna i zaboravljena.

Zastao je dah. Teško je bilo zadržati suze, ne zaplakati…

ZAUVIJEK PAMTIMO PODRŠKU „NOVOSTI“

SIMBOLIČNO priznanje za Jeleninu nadvremensku žrtvu i podvig, Zlatna plaketa „Večernjih novosti“, na posebnom mestu u porodičnoj kući u Drvaru čuvaju njeni majka Milkica i otac Vladimir. Celu deceniju tužni i istovremeno ponosni…

– Plaketa „Večernjih novosti“, došla je u trenutku kad su nam svima podrška i lepa reč bili više nego potreba. Osetili smo da nismo sami. Ljubav koju smo Nikola i ja tada dobili od ljudi iz „Novosti“ nikad se ne zaboravlja. I hvala nam mnogo na svemu – rekao nam je Goran.

ZAVRŠILA EKONOMSKI FAKULTET

TOKOM građanskog rata u BiH, Jelena je sa porodicom izbegla iz Drvara u Prijedor.

Uprkos teškoj bolesti, uspela je i da diplomira na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci.

Njen suprug Goran Dunović, profesor srpskog jezika i književnosti, takođe je sa porodicom izbegao iz rodnog Ključa u Prijedor. U gradu na Sani su se i upoznali…

SJEĆANJE I PRIČA ŽIVE I DANAS

OKTOBRA 2012. godine, Radio Drvar proglasio je Jelenu Trikić ličnošću godine.

– Jelena, želimo da dobiješ i ovu bitku – poručivali su Drvarčani, koji su se u velikom broju javljali sa željom da nekako pomognu.

Priča o ovoj hrabroj ženi živi i danas. Po njoj nosi ime ulica u Banjaluci, a u rodnom Drvaru vrtiću je ime „Majka Hrabrost“. U Banjaluci se radi na postavljanju njene biste ispred Kliničkog centra RS i u toku su dogovori Grada i rukovodstva Kliničkog centra oko završetka ovog projekta.

Related Topics:

Društvo

DAN POTPISIVANJA DEJTONSKOG SPORAZUMA: Petak neradni dan u Republici Srpskoj

U skladu sa Zakonom o praznicima Republike Srpske, petak, 21. novembar 2025. godine, Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, je republički praznik i neradni dan.

“U dane praznika Republike Srpske ne rade republički organi i organizacije, organi jedinice lokalne samouprave, preduzeća, ustanove i druge organizacije i lica koja profesionalno obavljaju uslužne i proizvodne djelatnosti”, saopšteno je iz Ministarstva uprave i lokalne samouprave Republike Srpske.

Istoimenim Zakonom je, kako su dodali, propisano da će načelnik opštine, odnosno gradonačelnik odrediti koja su preduzeća, ustanove i druge organizacije sa područja jedinice lokalne samouprave dužne da rade, radi zadovoljenja neophodnih potreba građana, u dane praznika i u kom obimu.

Nastavi čitati

Društvo

PRVI SNIJEG PRVE POTEŠKOĆE: Vozači prijavljuju brojne probleme na putevima

Pad temperature i prvi snijeg već su donijeli brojne poteškoće na putevima širom Srpske i BiH, a vozači na grupama o dešavanjima u sobraćaju od jutros prijavljuju probleme na više dionica.

Zbog snijega koji je padao tokom protekle noći, stanje je naročito komplikovno na planinskim putevima, jer na pojedinim mjestima snijeg nije očišćen još uvijek, a saobraćajnice su klizave.

Najveće probleme imali su vozači kamiona, a nekoliko njih ostalo je zaglavljeno na putevima.

“Put Kotor Varoš – Kneževo. Prije Živinica iz pravca Kotor Varoš, zaglavljen šleper”, obavijestio je jutros jedan vozač ostale učesnike u saobraćaju, dodavši da je put ipak prohodan.

Slična situacija zabilježena je i kod Šipova.

“Od Šipova prema Kupresu snijeg, kamion se popriječio na putu, na ulasku u Strojice”, napisao je jedan vozač na grupama o dešavanjima u saobraćaju.

Pored snijega vozačima jutros probleme prave i klizave saobraćajnice, zbog kojih je i u Banjaluci jutros prijavljeno nekoliko udesa. Tako su vozači prijavljivali saobraćajke na Zapadnom tranzitu kod “Centruma” i u blizini semafora kod “Kramara”.

Nastavi čitati

Društvo

APSURDISTAN: Najveća rafinerija nafte u BiH sedam godina NIJE PROIZVELA ni litar nafte

Rafinerija nafte u Brodu, nekada jedan od ključnih energetskih pogona u Bosni i Hercegovini, već gotovo sedam godina stoji bez ijednog litra prerađene nafte.

Dok se akumulirani gubici penju na preko 900 miliona maraka (više od 460 miliona evra), ruski vlasnici sada spas traže u – reciklaži plastike.

Ovo je novi pokušaj izlaska ovog preduzeća iz milionskih minusa u kojima se nalazi.

Nakon eksplozije u krugu rafinerije 2018. godine, prerada nafte u Brodu, gradiću na obali Save na sjeveru BiH, je potpuno stala, a kompleks danas, uglavnom, služi kao skladište benzina.

Prije tri godine najavljivana je gradnja elektrane na gas unutar rafinerije, ali taj projekat do danas nije ni započet.

Ruski vlasnici više puta su obećavali modernizaciju jedine rafinerije nafte u BiH, ali konkretni koraci nikada nisu sprovedeni.

Vlasti Republike Srpske su 2007. godine brodsku rafineriju, zajedno sa Rafinerijom ulja u Modriči i mrežom pumpi “Nestro Petrol”, prodale ruskoj kompaniji “NjeftegazinKor” za 236 miliona maraka (oko 120 miliona evra).

Te kompanije danas su dio “Optima grupe”, društva za proizvodnju i promet naftom i naftnim derivatima, osnovanom 2008. godine u Banjaluci.

Iz “Optime” je na upit Radija Slobodna Evropa o daljim planovima za rafineriju odgovoreno da se informacije o poslovanju objavljuju “putem korporativnih sajtova i saopštenja za javnost”.

Reciklaža plastike – najnoviji plan vlasnika

Vlasnici rafinerije planiraju da izgrade postrojenje za reciklažu sekundarnih plastičnih sirovina, kapaciteta 32 tone po danu.

Rafinerija je Ministarstvu za prostorno planiranje, građevinarstvo i ekologiju RS dostavila zahtjev za prethodnu procjenu uticaja na životnu sredinu reciklažnog postrojenja.

Kako pokazuje dostavljena dokumentacija, u proizvodnoj hali će se u dvije linije prerađivati plastične folije i PET ambalaža.

Planirana hala će se nalaziti na mjestu gdje je nekad bilo jedno od postrojenja za preradu nafte.

Minus od skoro milijarde

Rafinerija je u prvih šest mjeseci ove godine ostvarila minus nešto veći od 31 miliona maraka (oko 15,9 miliona evra), pokazuju finansijski izvještaji akcionarskog društva.

Ukupno, rafinerija je u minusu većem od 914 miliona maraka (oko 467 miliona evra).

Prošlogodišnji revizorski izvještaj naglašava da rafinerija i dalje zavisi od finansijske podrške svog matičnog društva, ruske kompanije “Zarubežnjeft”, kako bi mogla nastaviti s radom.

“NjeftegazinKor” je ćerka firma “Zarubežnjefta”, ruske državne kompanije sa sjedištem u Moskvi.

Navode da je ruska firma 6. februara ove godine dostavila pismo podrške, u kome se obavezala da će u idućih godinu dana pružati finansijsku podršku rafineriji, te da je neće likvidirati.

Osim ogromnih nagomilanih dugova, upozorili su i na to da su kratkoročne obaveze rafinerije (kratkoročni krediti, plate, porezi, kamate i sl.) veće od obrtne imovine (materijal, gotovi proizvodi, potraživanja od kupaca) za 133 miliona maraka, odnosno 68 miliona evra.

“Ove činjenice ukazuju na postojanje značajne neizvjesnosti koja može da izazove sumnju u odnosu na sposobnost Društva da posluje po načelu stalnosti poslovanja”, naglasili su revizori.

Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže za RSE da se “ne vidi nikakva strategija menadžmenta šta planiraju da urade”.

“Obnavljanje proizvodnje zahtijeva velika ulaganja, servisiranje opreme koje se inače radi u rafinerijama svakih osam godina, tzv. kapitalni remont”, ističe Pavlović.

Dodaje i da je cijela grupacija štura po pitanju informacija koje plasiraju u javnost, da žive od prodaje goriva, a da se rafinerijom “niko ne bavi”.

“Imam informaciju da su plaćene sve obaveze prema Poreskoj upravi RS od strane Rafinerije, tako da ovo ide nekuda, ali ne znamo kuda”, ocijenio je Pavlović.

Vlasnici su radili na modernizaciji i obnovi pogona za preradu nafte, kada se u oktobru 2018. godine u rafineriji desio požar u kojem je poginuo jedan radnik.

Nikada nisu zvanično saopšteni uzroci požara ni razmjere štete. Početkom 2019., rafinerija je prekinula proces prerade nafte koji do danas nije obnovljen.

Sindikat zaposlenih u rafineriji nije želio komentarisati trenutnu situaciju u kompaniji, upućujući nas umjesto toga na upravu Optima grupe.

Prema podacima s kraja prošle godine, u rafineriji je zaposleno ukupno 319 osoba.

Gasni terminali i elektrane

Jedan od rijetkih uspjeha rafinerije nakon prestanka prerade nafte bio je projekt izgradnje gasnog terminala.

Gasna kompresorska stanica u krugu rafinerije, spojena na gasovodnu mrežu iz Hrvatske, puštena je u rad u decembru 2021. godine.

Time je realizovan ugovor iz 2019. godine o snabdijevanju prirodnim gasom, između hrvatske kompanije “Crodux”, kao nosioca projekta gasifikacije i ruskog “Zarubežnjefta”.

Vrijednost projekta je oko 16,2 miliona evra, a kapacitet stanice je 40 miliona kubnih metara gasa.

Razmatrani su i planovi za izgradnju termoelektrane na gas u krugu rafinerije.

U avgustu 2022., Rafinerija i Ministarstvo energetike i rudarstva RS su potpisali Sporazum o saradnji na razvoju energetskih projekata u Republici Srpskoj.

Planirana je izgradnja gasne termoelektrane, vrijedne oko 150 miliona maraka (77 miliona evra), snage 100 megavata.

Poređenja radi, termoelektrana na ugalj u Ugljeviku ima kapacitet od 300 megavata.

Kako navodi Rafinerija u svojim dokumentima, dobili su saglasnost za priključak Elektroprenosa BiH, te je planiran i koncesioni ugovor sa entitetskim institucijama, ali do danas izgradnja nije započeta.

Privatizacija naftne industrije

U periodu poslije rata, Rafinerija nafte Brod je bila u vlasništvu RS, ali je zbog nagomilanih gubitaka i nelikvidnosti prestala sa radom.

Milorad Dodik, tada u ulozi premijera Republike Srpske, u Moskvi je 2007. godine potpisao ugovor o prodaji entitetske naftne industrije Rusima, u sklopu koje je bila brodska rafinerija, Rafinerija ulja u Modriči, i lanac benzinskih pumpi “Petrol”.

Godinu dana kasnije, kupac “NjeftegazInKor” je osnovao “Optima Grupu”, koja do danas upravlja poslovanjem dvije rafinerije, kao i mrežom pumpi, preimenovanih u “Nestro Petrol”.

Transparency International BiH je tada upozoravao da je ugovor o prodaji naftne industrije netransparentan i štetan, utvrdivši čak 44 sporne tačke.

Na zvaničnom sajtu firme, navedeno je da se radi o najvećoj naftnoj kompaniji u BiH, koja se bavi svim procesima od nabavke sirove nafte, preko njene prerade sve do veleprodaje i distribucije.

U okviru kompanije, Rafinerija ulja Modriča, takođe, posluje sa gubicima. Prema posljednjim podacima su u minusu 113 miliona maraka (oko 58 miliona evra), dok “Nestro Petrol” posluje u plusu.

Ruski vlasnici su u periodu od 2018. do 2021. povećali kapital “Optima Grupe ” za oko 900 miliona evra, što je jedna od najvećih poslijeratnih investicija u Bosni i Hercegovini.

Iako se nalazi u vlasništvu ruske kompanije, “Optima” nema problema sa poslovanjem, jer se “Zarubežnjeft” ne nalazi na listi sankcija Evropske unije, pokrenutih nakon invazije Rusije na Ukrajinu.

Nastavi čitati

Aktuelno