Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je njegov predlog Vladi Srbije juče bio da se da još 50 dana da se pronađe novi investitor, odnosno kupac za NIS i da se ne ide odmah na nacionalizaciju što je vlada i prihvatila.

“To je bio moj predlog i moja odluka. Tražio sam da se cela vlada izjasni i oni su to podržali, a ne nacionalizacija odmah. Ali posle 50 dana, ukoliko ne dođe do stvaranja kupoprodajnog ugovora, mi nemamo izbora i ni tada nećemo da nacionalizujemo odmah, već imamo da uvedemo svoju upravu i onda ćemo da ponudimo najvišu moguću cenu i da platimo najvišu moguću cenu ruskim prijateljima”, rekao je on.

Dodao je da Srbija želi svaki uspeh ruskoj strani u nalaženju kupca.

“Svaki uspeh im želimo. Ne mešamo im se u izbor. Voleli bismo da su nama prvo ponudili, shvatili smo da je izbor neko drugi. Nema problema sa tim, poštujemo, to je pravo vlasnika da upravlja svojim kapitalom i svojom imovinom. Posle toga mi nećemo više imati nikakvu mogućnost, ni za šta nestaće nam zemlja bukvalno. Mi posle toga moramo, ukoliko verujemo da će se to dogoditi, i mi smo spremni da trpimo sve posledice narednih 50 dana. Spremni smo da trpimo da nam rafinerija ne radi, da nam ništa ne radi, jer ćemo se mi snaći i obezbedićemo dovoljno snabdevanje tržišta. Ali će to imati ogromne posledice po našu zemlju. Spremni smo to da uradimo, jer nećemo da nacionalizujemo ni danas, ni sutra, ni prekosutra”, naglasio je on.

Naveo je da su šanse da nam Amerikanci daju operativnu licencu 40 odsto, a 60 odsto da ne daju i da su veće šanse da nam ne daju licencu u narednih 36 sati.

Vučić je još jednom pozvao OFAK i SAD da nam daju operativnu licencu navodeći i da su Amerikanci tražili njegovu reč usmenu i pisanu.

“Ja znam da oni znaju da kada dam reč da ta reč ima veće značanje nego nečijih hiljadu potpisa, a istovremeno sam vam i napisao u pismu. Ma kako ga ko tumačio sasvim je jasno da će Srbija, da je Srbija dobro razumela, makar se ne slagala sa nečijom porukom, da to mora da poštuje.

Ali mi moramo da damo određeni period našim prijateljima i iz Emirata, i Mađarske i nekih drugih zemalja koje razgovaraju sa, vidim da imaju iz drugih zemalja ljudi koji su zainteresovani, mi znamo samo deo onoga sa kim verovatno ruska strana pregovara. Moja ideja i ja sam to napisao u tom pismu da damo određeno vreme, da ćemo mi u svakom slučaju poštovati ono što su Amerikanci tražili, da moramo da damo određeno vreme ruskoj strani”, rekao je on.

Vučić je rekao da ćemo nastaviti da radimo i da se borimo i ukazao da ako nam ne daju operativnu licencu ljudi ne treba da paniče.

“Obezbedićemo dovoljno goriva, ali ćemo mi u državi imati brojne probleme i davaćemo vam dnevna uputstva u narednih 45-50 dana šta je to što ćemo da preduzimamo. Da ne biste prebacivali odgovornost na vladu bilo koga, ovo je bilo na moj predlog. Ja sam odgovoran za to što nismo prihvatili da ih nacionalizujemo ni pre mesec dana, ni danas, ni sutra, nego što dajemo razvumne i spreman sam da snosim svaku vrstu politicke odgvornosti”, rekao je Vučić.

On je podsetio i da su 9. oktobra uvedene operativne sankcije, a dve nedelje posle toga smo i formalno obavešteni da se traži promena strukture vlasništva.

“Amerikanci kažu, pa vi to znate od ranije, pa naravno da znamo, ja o tome govorim još od januara, februara, meseca, ali nismo mi vlasnici. Ja kažem Amerikancima, ljudi, šta hoćete da uradimo? Šta tražite od nas, šta očekujete? Nismo mi vlasnici. Kako mislite da mi u februaru prodamo nešto, a nismo vlasnici toga? Šta hoćete da uradimo? A druga strana istovremeno želi da ostane ovde i želi da prolongira te sankcije i tako je to išlo sedam, osam, devet meseci. Baš ništa nismo mogli da uradimo”, rekao je on.

Dodao je da “pametnjakovići lupetaju svakoga dana po televizijama, da je trebalo tada da pošaljemo ljude u Ameriku i u Rusiju da razgovaramo”.

“Pa šta mislite kako smo odlagali sve ovo, na lepu reč, na te prepametne što gostuju po televizijama?”, zapitao je on.

Budućnost NIS-a je i dalje neizvjesna dok se čeka američka licenca za nastavak rada.

Iz Vlade Srbije poručuju da nema razloga za brigu, rezerve su obezbjeđene, a goriva će na pumpama biti. Država je spremna i da koristi obavezne rezerve naftnih derivata kako bi održala stabilnost snabdijevanja, ukoliko to bude bilo potrebno, navela je resorna ministarka, poslije razgovora sa stranim naftašima.

Četrdeset osmi je dan otkako su na snazi američke sankcije Naftnoj industriji Srbije. Srbija očekuje odluku Vašingtona za novu licencu, kako bi NIS nastavio sa radom, jer Rafinerija nafte troši posljednje zalihe sirove nafte za preradu. Ranije je rečeno da sirove nafte ima samo do utorka, 25. novembra.

Vlada Srbije održala je juče vanrednu sjednicu na kojoj je razmatrana energetska situacija u zemlji. Konstatovano je da privreda i građani nemaju razloga za zabrinutost s obzirom na to da ima dovoljno svih naftnih derivata.

Da bi se izbjegli poremećaji i obezbijedilo pouzdano i ravnomerno snabdijevanje, resorna ministraka Dubravka Đedović Handanović razgovarala je juče sa prestavnicima tri najveće strane nafne kompanije na našem tržištu mađarskog MOL-a, grčkog Helenikovog ogranka EKO, austrijskog OMV-a i generalnim sektretarom Udruženja naftnih kompanija.

“Naša obaveza je da svaka pumpa, veleprodajni kupac i građani imaju dovoljno goriva za svoje potrebe i to ćemo ispuniti. Kompanije sa kojima sam razgovarala su važne za stabilnost snabdijevanja, jer su najveći uvoznici naftnih derivata u Srbiji i snabdijevaju najveći dio tržišta, poslije NIS-a. Uvoz derivata u decembru će pratiti potražnju na tržištu, logistiku i raspoložive kapacitete i očekujemo da bude prema planu i da snabdijevanje ostane stabilno”, rekla je ministarka.

Ministar Marko Đurić, koji je član Tima za energetsku stabilnost, rekao je za RTS da Srbija može da bude spokojna kada je riječ o snabdevenosti tržišta energentima. Što se tiče sudbine NIS-a, međutim, još smo u pregovorima i ostaje da se vidi kako će se stvari razvijati, ističe Đurić.

Zahtjev SAD da Rusija u potpunosti izađe iz vlasništva nije promijenjen, ali je odobreno da se do 13. februara vode pregovori o vlasničkoj strukturi.

Slovenački birači većinom su odbili zakon o potpomognutom samoubistvu, poništivši zakon iz jula, dok inicijator referenduma ističe pobjedu kulture života nad kultom smrti.

Slovenački birači na referendumu održanom juče većinski su odbili zakon o potpomognutom dobrovoljnom okončanju života, čime će zakon usvojen u parlamentu u julu ove godine biti poništen.

Prema neslužbenim rezultatima Državnog izbornog povjerenstva, s 99,8 odsto prebrojanih glasova protiv zakona je glasalo više od 368.000 birača, odnosno 53,4 odsto izašlih. Za zakon je glasalo nešto više od 321.000 birača, odnosno 46,6 odsto.

Time je ispunjen i zakonski kvorum, jer je za odbacivanje zakona moralo glasati najmanje 339.205 birača. Na referendum je izašlo 40,91 odsto od ukupno 1,7 miliona osoba s pravom glasa.

U većini izbornih jedinica zakon je odbijen, a jedina iznimka bila je centralna Ljubljana, gdje je prevagnula podrška njegovom donošenju. Riječ je o 34. referendumu u istoriji nezavisne Slovenije, na kojem su biračka mjesta zatvorena u 19 časova, nakon čega su objavljeni prvi neslužbeni podaci.

Inicijator referenduma i čelnik Pokreta za djecu Aleš Primc rezultat je proglasio “velikom pobjedom saosjećanja i solidarnosti”. Zahvalio je građanima, ljekarima, vjerskim zajednicama i političkim strankama koje su podržale inicijativu, ističući da je “kultura života pobijedila kult smrti”. Rekao je da je poruka birača jasna i da država mora obezbijediti uslove u kojima će bolesni, invalidni i stariji imati dostupnu zdravstvenu i palijativnu zaštitu, a ne put ka potpomognutom okončanju života.

Odbijeni zakon predviđao je mogućnost potpomognutog samoubistva za punoljetne pacijente koji ispunjavaju stroge medicinske kriterijume. Pacijent bi morao dvaput izraziti želju ljekaru, nakon čega bi zahtjev procjenjivao nezavisni ljekar i psihijatar. Zdravstveni radnici zadržali bi pravo priziva savijesti. Potpomognuto okončanje života ne bi bilo dozvoljeno osobama mlađim od 18 godina, kao ni u slučajevima neizdržive patnje izazvane mentalnom bolešću. Eutanazija, odnosno smrt uz direktnu pomoć njegovatelja, ostala bi zabranjena.

Referendum tako poništava zakon iz jula, iako je na savetodavnom referendumu 2024. godine pravo na potpomognuto samoubistvo podržalo 55 odsto birača.