Banke u evrozoni dodatno su pooštrile kreditne standarde za privredu i potrošačke kredite u trećem kvartalu 2026, dok je potražnja za kreditima opala u svim segmentima, prvenstveno zbog viših kamatnih stopa, pokazala je oktobarska anketa Evropske centralne banke (ECB) o bankarskom kreditiranju (BLS).

Prema rezultatima te ankete, neto procenat banaka koje su pooštrile standarde za kredite preduzećima iznosio je devet odsto, dok je kod potrošačkih i ostalih kredita domaćinstvima dostigao 14 odsto. Standardi za stambene kredite ostali su nepromijenjeni.

Pooštravanje uslova kreditiranja privrede premašilo je očekivanja banaka iz prethodne ankete, kada je pet odsto banaka predviđalo takav ishod. Kao glavni razlozi navedeni su veća percepcija rizika i smanjena tolerancija banaka na rizik, ali i dodatni pritisak geopolitičke nesigurnosti i kretanja u energetskom sektoru. Anketa je pokazala i da banke očekuju da će se u četvrtom kvartalu kreditni standardi dodatno pooštriti za preduzeća, kao i za stambene i potrošačke kredite. U trećem kvartalu ove godine, banke u zoni evra prijavile su i da je potražnja za kreditima preduzećima zabilježila neto pad od šest odsto, suprotno očekivanom rastu od četiri odsto iz prethodnog kruga ankete. Pored viših kamatnih stopa, na slabiju tražnju uticali su smanjena potreba malih i srednjih preduzeća za finansiranjem osnovnih investicija, korišćenje alternativnih izvora finansiranja i neizvjesnost u vezi sa geopolitičkim i energetskim kretanjima.

Najizraženiji pad zabilježen je kod stambenih kredita, čija je potražnja opala za neto 27 odsto, u poređenju sa padom od 15 odsto u drugom kvartalu. Taj rezultat bio je znatno lošiji od očekivanja banaka, koje su u prethodnoj anketi predviđale pad od 12 odsto.

Potražnja za potrošačkim i ostalim kreditima domaćinstvima smanjena je za neto dva odsto, uglavnom zbog viših kamatnih stopa, nižeg povjerenja potrošača i uzdržanije potrošnje na trajna dobra. Linker
Za posljednji kvartal ove godine banke očekuju dalji pad potražnje za stambenim kreditima za 36 odsto, kao i za potrošačkim kreditima od 14 odsto, dok istovremeno očekuju da će potražnja za kreditima preduzećima ostati uglavnom nepromijenjena (minus jedan odsto).

ECB je navela da su banke takođe prijavile povećanje udjela odbijenih zahtjeva za kredite kod svih grupa klijenata, pri čemu je rast bio najizraženiji kod potrošačkih kredita. U četvrtom kvartalu 2026. banke u zoni evra očekuju da će kvalitet kredita imati dodatni uticaj na pooštravanje njihovih kreditnih standarda za kredite preduzećima i za potrošačke kredite.

Uprkos slabljenju ukupne kreditne aktivnosti, banke očekuju postepen, ali kontinuiran rast potražnje za finansiranjem digitalne infrastrukture za vještačku inteligenciju (AI), naročito centara za obradu podataka. Prema rezultatima ankete, kreditiranje povezano sa AI vjerovatno će biti usmjereno na pružaoce infrastrukturnih usluga, a ne na programe softvera ili kompanije koje primjenjuju ove tehnologije.

Banke se i dalje prilagođavaju rastućoj upotrebi vještačke inteligencije i većinom još nisu uvele posebne kvantitativne kriterijume za procjenu kreditiranja povezanog sa AI. Pojedine banke, međutim, sve više uzimaju u obzir usvajanje tih tehnologija i prateće rizike prilikom kvalitativne procjene dužnika, uz posebno pojačan nadzor nad IT kompanijama.

Anketa je pokazala i pogoršanje pristupa bankama maloprodajnim izvorima finansiranja, dužničkim hartijama od vrijednosti i tržištu novca tokom trećeg kvartala, dok je pristup sekuritizaciji ostao uglavnom nepromijenjen. Pogoršanje pristupa maloprodajnom finansiranju bilo je najveće od početka praćenja ovog pokazatelja 2011. godine i blago više od prethodnog vrhunca u trećem kvartalu 2023.

Smanjenje portfolija monetarne politike ECB u prethodnih 12 mjeseci imalo je blago negativan uticaj na uslove tržišnog finansiranja i likvidnost banaka u zoni evra, ali je doprinijelo povećanju njihovih ulaganja u državne obveznice zemalja evrozone.

Uticaj na profitabilnost banaka, kako je navedeno u saopštenju, ocjenjen je kao blago pozitivan, zahvaljujući većim neto prihodima od kamata, koji su djelimično umanjeni manjim kapitalnim gubicima.

Banke su navele i da su pokazatelji kvaliteta kredita, uključujući problematične i nenaplative zajmove, doprinijeli pooštravanju kreditnih standarda u trećem kvartalu i da očekuju da će taj faktor dodatno uticati na kreditiranje preduzeća i potrošača u posljednjem kvartalu.

Oktobarska anketa obuhvatila je 159 banaka u evrozoni, uz stopu odgovora od 100 odsto. Sprovedena je od 21. septembra do 6. oktobra 2026, piše Telegraf Biznis.

Na današnjim izborima u Izraelu zabilježena je rekordna izlaznost birača, dok su se Benjamin Netanjahu i Gadi Ajzenkot međusobno optuživali za prljave političke trikove.

Prema podacima Centralne izborne komisije, do 16 časova po lokalnom vremenu (15 časova po srednjoevropskom vremenu) glasalo je 55,7 odsto birača, što je osam procentnih poena više nego u isto vrijeme na izborima 2022. godine. Riječ je o najvećoj izlaznosti do tog časa otkako je 1973. godine počelo bilježenje izlaznosti po časovima. Glasalo je više od četiri miliona ljudi.

„Oborili smo sve rekorde koje vodi Centralna izborna komisija. Od 1973. godine nije zabilježena ovakva izlaznost birača na nacionalnom nivou“, potvrdio je Din Livne, vršilac dužnosti generalnog direktora komisije. Dok su birači izlazili na birališta, Netanjahu je optužio arapske stranke da pokušavaju da ukradu izbore, nakon izvještaja da su osobe s kovertama punim novca navodno pokušavale da podmićuju birače. Izraelski premijer poručio je da su na jugu zemlje uhapšena tri visoka funkcionera stranke Raam, kod kojih su pronađene koverte pune novca.

Policija: Uhapšeni su prije dolaska na biračka mjesta

Izraelska policija potvrdila je da su u Negevu privedena tri lokalna stanovnika zbog sumnje da su dijelili novac u kovertama s oznakama stranke Raam, ali je naglasila da nije utvrđeno da je riječ o stranačkim funkcionerima.

Raam je odbacio tvrdnje o sistemskim nepravilnostima, poručivši da je riječ o lokalnom slučaju koji nije povezan sa strankom. Na konferenciji za novinare Livne je taj „neuobičajeni“ incident nazvao „lokalizovanim slučajem“.

„Policija je još prije nego što su ljudi stigli na biračka mjesta uhvatila osobe koje su htjele da podmićuju birače“, napomenuo je.

Predizborna kampanja Netanjahua i njegove stranke Likud uključivala je upozoravanje na opasnost koju, prema njegovim tvrdnjama, predstavljaju arapsko-izraelske stranke.

„Ne možemo ovu bitku prepustiti ljevici i arapskim strankama koje žele da okončaju postojanje jevrejske države. Zato nema roštiljanja, nema odlaska na plažu. Idite na biračka mjesta i glasajte za Likud“, naglasio je.

Rojters navodi da je neimenovani američki zvaničnik potvrdio da se Bolsonaro nalazi na letu za SAD. Ranije danas, brazilski mediji su preneli da policija u toj zemlji istražuje da li je Bolsonaro napustio zemlju, dok je jedan argentinski list objavio da je on napustio zemlju preko granice sa Argentinom.

Luiz Inasio Lula da Silva pobedio je u drugom krugu izbora sa 51,8 odsto glasova, dok je Flavio Bolsonaro osvojio 48,2 posto. Bolsonaro je najpre najavio osporavanje rezultata, a zatim odustao od toga.

Američki predsednik Donald Tramp sinoć je izneo tvrdnju da predsednički izbori u Brazilu izgledaju “kao da su namešteni”.

“Nisam stao ni na čiju stranu, ali izgleda kao da su izbori namešteni. Oni moraju biti nesporni, a to mi je izgledalo veoma loše”, izjavio je Tramp, prenosi Rojters.

Bolsonaro i njegov otac i bivši predsednik Žair Bolsonaro smatarju se bliskim Trampu i njegovoj administraciji. Rojters navodi da je neimenovani američki zvaničnik potvrdio da se Bolsonaro nalazi na letu za SAD.

(Tanjug) Foto: Tanjug/AP