Rodni Bruks, pionir robotike i suosnivač iRobota, upozorava da današnji hodajući roboti mogu biti opasni za ljude. Savjetuje da im se ne prilazi bliže od tri metra dok su u pokretu, jer kinetička energija kojom održavaju ravnotežu može da izazove ozbiljne povrede.

Bruks, profesor emeritus na MIT-u i jedan od osnivača kompanije iRobot, autor je eseja “Zašto današnji humanoidi neće naučiti spretnost”, u kojem kritikuje pravac u kojem ide razvoj humanoidnih robota. Upozorava da su dvonožne mašine još uvijek daleko od toga da budu bezbjedne za rad u prostoru gdje se nalaze ljudi.

Naglašava da današnji roboti koriste snažne elektromotore i algoritam poznat kao “zero moment point” koji pumpa ogromne količine energije da bi ostali u ravnoteži. To ih čini nestabilnim i opasnim ako padnu ili ako neko dođe u kontakt sa njihovim ekstremitetima dok se kreću. Kako objašnjava Bruks, ako se veličina robota udvostruči, njegova masa se uvećava osam puta, a time i kinetička energija pri padu, što povećava rizik od povreda.

Roboti bez čula dodira i sa ozbiljnim fizičkim ograničenjima

Bruks smatra da industrija robota promašuje suštinu jer pokušava da humanoide nauči spretnosti posmatranjem video-snimaka ljudi dok obavljaju zadatke. Takav pristup zanemaruje činjenicu da je za ljudsku spretnost ključno čulo dodira. Ljudska ruka ima oko 17.000 mehanoreceptora, a čak 1.000 ih je koncentrisano u svakom prstu, dok današnji roboti nemaju ni približnu senzornu preciznost.

On podsjeća na istraživanja koja pokazuju da, kada se ljudski prsti anesteziraju i izgube čulo dodira, jednostavan zadatak poput paljenja šibice traje četiri puta duže nego inače.

Opasnost iz ličnog iskustva

Bruks je ispričao da je prije nekoliko godina bio previše blizu robota Digit kompanije Agility Robotics kada je ovaj izgubio ravnotežu i pao. Od tada ne prilazi nijednom hodajućem robotu dok je u pokretu.

Predviđa da će roboti koje ćemo zvati humanoidima za 15 godina izgledati sasvim drugačije: umjesto nogu imaće točkove, senzore na neuobičajenim mjestima, pa čak i kamere u rukama. Današnje dvonožne verzije, kaže, nisu praktične ni bezbjedne da rade rame uz rame sa ljudima.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa povukla je nominaciju Marka Brnovića za ambasadora u Srbiji, navodi se u odluci objavljenoj na sajtu Odbora Senata SAD za spoljne poslove.

ako je Brnovićevo imenovanje i preuzimanje dužnosti u Beogradu odavno najavljeno i dugo očekivano, do njega na kraju ipak nije došlo, a mi smo kontaktirali bivšeg državnog tužioca Arizone u pokušaju da saznamo razloge za ovakvu odluku.

Mark Brnović, međutim, nije želeo da za Serbian Times govori o detaljima zbog kojih je povučena njegova nominacija za ambasadora u Srbiji.

-Želim da se zahvalim predsedniku na nominaciji, ali kako se proces odugovlačio, postalo je jasno da birokratije „duboke države“ (Deep state) ne žele da u Srbiji služi neko sa mojim političkim, etičkim i verskim poreklom. Konačno verujem da je ostanak blizu porodice i prijatelja u Arizoni i pronalaženje prilika da odigram veću ulogu na domaćem političkom planu najbolji put u ovom trenutku, izjavio je Brnović za naš portal.

Tramp je krajem marta nominovao Brnovića, člana Republikanske stranke i bivšeg državnog tužioca i kandidata za senatora Arizone, za ambasadora u Beogradu.

UMESTO BEOGRADA IDE U VAŠINGTON? Da li će predsednik Tramp ponuditi drugu poziciju Marku Brnoviću

Iako je nominacija ubrzo stigla u Odbor Senata za spoljne poslove, Brnović se nije pojavio pred tim telom koje potvrđuje imenovanja.

SAD nemaju ambasadora u Beogradu od januara ove godine, kada je tu poziciju napustio Kristofer Hil, po povratku Trampa u Belu kuću.

Administracija američkog predsjednika Donalda Trampa povukla je nominaciju Marka Brnovića za ambasadora u Srbiji, navodi se u odluci objavljenoj na sajtu Odbora Senata SAD za inostrane poslove.

Razlozi povlačenja Brnovićeve nominacije nisu navedeni.

Donald Tramp je krajem marta za ambasadora u Beogradu nominovao Brnovića, člana Republikanske stranke i bivšeg državnog tužioca Arizone.

Funkciju ambasadora SAD u Srbiji do januara i povratka predsjednika SAD Donalda Trampa u Bijelu kuću obavljao je Kristofer Hil.

Brnović je rođen je 1966. godine u Detroitu, Mičigen. Njegovi roditelji su bili Srbi doseljeni iz bivše Jugoslavije, otac iz Crne Gore, a majka iz Splita.

Rekao je da je njegova majka emigrirala u Sjedinjene Države da bi pobjegla od komunizma. Brnović i njegova porodica preselili su se u Arizonu kada je bio mlad. Oni su članovi lokalne srpske pravoslavne parohije u Feniksu, prenosi Blic.