Ronioci-spasioci provlače se kroz uske, poplavljene prolaze u delikatnoj operaciji kako bi stigli do sedam seljana zarobljenih pod zemljom u pećini u Laos već skoro nedelju dana.

Seljani su prošle srede ušli u pećinu u centralnoj laoškoj provinciji Ksaisomboun u potrazi za zlatom, ali su obilne kiše izazvale bujične poplave koje su blokirale izlaz, prenosi AP, pozivajući se na laoske i tajlandske spasilačke timove.

Dva tajlandska ronioca i jedan finski stručnjak, koji je učestvovao u dramatičnom spasavanju mladog fudbalskog tima iz pećine na Tajlandu 2018. godine, pridružili su se rizičnoj operaciji u ponedeljak.

Veruje se da su seljani zarobljeni duboko unutar pećine na “uzdignutoj polici” koja ima stalan dotok vazduha, prenela je državna Lao News Agency. Stručni ronioci koji sprovode spasilačku misiju izrazili su nadu da će svi zarobljeni biti pronađeni živi.

“Mislimo da bi trebalo da prežive”, rekao je za CNN tajlandski ronilac Kengkad Bongkavong u utorak, objašnjavajući da je mesto na kojem se muškarci nalaze unutar pećine najbezbednija tačka.

Da bi stigli do njih, spasioci će morati da prođu kroz tunel dug 340 metara, prema podacima Komandnog i kontrolnog centra Metta Tham Kalasin (MTK), jedne od grupa koje koordinišu akcijom spasavanja.

Neki delovi tunela široki su samo 60 centimetara, pa će spasioci morati da puze kako bi se približili zarobljenoj grupi, objavio je centar na Fejsbuku. Fotografije prikazuju kablove postavljene kroz procep između stena kako bi vodili spasioce do nižih delova pećine. Bongkavong je opisao prirodni ulaz u pećinu kao putanju koja se spušta pod uglom od 45 stepeni.

“Toliko je usko da morate da se okrenete postrance, sagnete nisko i puzite potpuno priljubljeni stomakom da biste prošli”, objasnio je iskusni ronilac.

Dodao je da ulazak i izlazak iz pećine moraju biti pažljivo koordinisani jer nema prostora da se spasioci mimoilaze.

Kacige, maske za disanje i detektori gasova koriste se za praćenje nivoa kiseonika i otrovnih gasova u uskom pećinskom sistemu. Takođe se koristi i “airline” sistem za upumpavanje svežeg vazduha spolja u pećinu.

Snimak iz unutrašnjosti pećine, objavljen na Fejsbuk stranici jednog tajlandskog spasioca, prikazuje spasioce kako se kreću kroz mračne pećine gotovo potpuno ispunjene vodom. U toku su napori da se voda ispumpa iz tunela kako bi im se olakšao pristup. Van pećine, tim sa užadima upućen je u misiju spuštanja niz litice kako bi pretražio moguće puteve do seljana kroz četiri otvora primećena na planini iznad pećine, saopštila je grupa.

Operacija spasavanja odvija se u planinskom području blizu Long Tieng u provinciji Ksaisomboun, poznatom po širokim dolinama i bogatim mineralnim rezervama. Spasioci koriste mapu pećine za koju Bongkavong kaže da je veoma precizna i da pomaže timu u naporima.

“Zato verujem da su, s obzirom na geografiju i uslove za život žrtava, ako se nalaze baš u toj oblasti, njihove šanse za preživljavanje veoma velike”, rekao je.

Vlasti je o zarobljenim seljanima obavestio jedan član grupe koji je uspeo da pobegne pre nego što je izlaz blokiran. Bongkavong je objasnio da je muškarac koji je pobegao to učinio gazeći kroz vodu i praktično se silom probijajući napolje, nešto što bi znao da uradi samo lokalac upoznat sa tim područjem.

“Mi to zovemo ‘boo out’”, rekao je Bongkawvng, otkrivajući da u lokalnom dijalektu postoji poseban izraz za postupak koji je taj čovek izveo.

Seljani često posećuju to mesto u potrazi za nalazištima zlata uprkos ponovljenim upozorenjima vlasti o bezbednosti, piše Telegraf.rs.

Više uticajnih kongresmena Republikanske stranke upozorava američkog predsjednika Donalda Trampa da ne zaključuje mirovni sporazum sa Iranom na brzinu, strahujući da bi njegovi uslovi mogli biti nepovoljni za Vašington, objavio je list “Politiko”.

“Nastojanje predsjednika Trampa da postigne mirovni sporazum sa Iranom suočava se sa protivljenjem sa neočekivane strane – tvrdokornih republikanaca koji strahuju da će Bijela kuća sklopiti loš sporazum”, navodi se u tekstu.

List je ukazuje da su vodeći republikanci upozorili da bi ishitren dogovor mogao ostaviti Iranu sredstva da i dalje ugrožava region i blokira komercijalni saobraćaj u Ormuskom moreuzu.

“Glavne tačke spora uključivale bi budućnost iranskog nuklearnog programa, uključujući njegove zalihe visokoobogaćenog uranijuma, kao i obezbjeđivanje pomorskog tranzita kroz moreuz”, napomenuo je list.

U tekstu se dodaje da nekoliko vodećih republikanaca vrši pritisak na administraciju da odustane od razgovora i nastavi pritisak na Iran.

Administracija Donalda Trampa, predsjednika Amerike, prvi put je predstavila svoj pogled na zapadni Balkan i politiku prema našem regionu.

Prvo je važno reći da na početku Trampovog mandata Amerika nije imala jasno formulisanu poziciju prema BiH i Balkanu, što je dovelo do brojnih spekulacija među novinarima i analitičarima u tom periodu.

Velike promjene
Mnogi su se pitali da li će se američka politika voditi na autopilotu, ili će doći do velikih promjena.

Konkretan primjer nedefinisane politike prema BiH u tom trenutku je činjenica da Stejt department i Bijela kuća nisu bili na istom tonu o tome kako postupiti prema Miloradu Dodiku, predsjedniku SNSD-a.

Ljudi bliski Trampu
Stejt department, predvođen Rubiom, bio je bliži tome da se sankcije ne ukidaju, dok su ljudi bliski Trampu u Bijeloj kući bili za ukidanje sankcija.

Kada je u martu prošle godine Rubio održao pres-konferenciju, na pitanje novinara da li SAD razmatraju sankcije protiv Dodika, dao je jako zanimljiv odgovor:

“Mi ne želimo da vidimo da dođe do podjele. Zadnja stvar koja nam treba je još jedna kriza, i o tome smo već govorili. A o tome šta bismo mi eventualno mogli uraditi, razmatramo opcije. Ali potpuno je jasno da, bez obzira na interne razlike među nama, ne može doći do raspada zemlje i ne može doći do novog sukoba”, rekao je Rubio.

Iz ove izjave je sasvim jasno da je Rubio priznao da u tom trenutku nije bilo saglasnosti unutar administracije o daljim koracima prema Dodiku, pa samim tim i prema BiH.

Stav Amerike se počeo kristalizirati
U međuvremenu, stav Amerike se počeo kristalizirati i on je, dijelom i kroz dokument koji je Stejt department prošle sedmice predstavio Kongresu o politici prema zapadnom Balkanu, dao jasan odgovor kakav je stav Bijele kuće i Stejt departmenta: Ne može se dozvoliti raspad BiH, a istovremeno ne mogu se realizovati nacionalni interesi SAD u BiH ako SAD nemaju dobre odnose s svim stranama i ako se mišljenje svih strana ne uvažava.

Prva rečenica u dokumentu na dobar način sažima tu poziciju SAD prema regionu:

“Promovisanje stabilnosti i unapređenje ekonomskih interesa SAD na zapadnom Balkanu čini SAD sigurnijim, snažnijim i prosperitetnijim. Administracija vodi politiku usmjerenu ka budućnosti u regionu, koja je fokusirana na proširenje partnerstava, suprotstavljanje prijetnjama koje utiču na SAD i regionalnu stabilnost, te povećanje ekonomske i trgovinske saradnje”, navedeno je, uz objašnjenje nešto kasnije u tekstu da Amerika ne može realizovati svoje poslovne interese u regionu u kojem nema stabilnosti.

Rusija i Kina
Administracija je u dokumentu jasno pozicionirala svoju politiku prema Rusiji i Kini, koje doživljava kao geostrateške rivale.

Zanimljiva je i formulacija “maligni uticaj” kada se opisuje djelovanje Rusije u regionu, što je formulacija bukvalno prenesena od prethodne administracije. Zanimljivo je takođe da se EU uopšte ne spominje, što takođe puno toga govori o američkoj politici prema Evropi.

Trampova administracija uvažava i poštuje individualne evropske zemlje koje smatra svojim kulturnim i civilizacijskim rođacima, ali nema poštovanja prema EU kao bloku, jer ga smatra kočnicom američkom interesu u regionu.

U nastavku je rečenica na koju su se fokusirali svi mediji na zapadnom Balkanu koji su prenosili ovaj dokument, o tome da se SAD više neće baviti izgradnjom nacija i promovisanjem demokratije i obnove, već partnerstvima zasnovanim na zajedničkim interesima.

I na saslušanju pred Odborom za spoljne poslove Senata Rubio je jasno rekao da će spoljnopolitičko angažovanje Amerike u svijetu biti mjereno na osnovu toga kakvu direktnu i konkretnu korist od toga ima Amerika, i Trampova administracija ovu politiku sprovodi prilično dosljedno.

SAD ostaju posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu
“U BiH, SAD ostaju posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i suverenitetu i teritorijalnom integritetu zemlje. Tokom 2025. godine, odlučna američka diplomatija pomogla je da se okonča najozbiljnija kriza u BiH od sukoba 1992-1995, uz očuvanje pravnog jedinstva i ustavnog poretka zemlje. Administracija nastoji učvrstiti ovu stabilnost i nastaviće da podstiče aktere u BiH da izbjegavaju destabilizujuće i podjelama sklone poteze, koji bi mogli narušiti mogućnosti za unapređenje zajedničke ekonomske agende”, navedeno je u dokumentu, a ovaj stav je toliko jasan da praktično nije potrebno bilo kakvo dodatno pojašnjenje.

Kao zaključak, jedino se može reći da se pokazalo da se američka politika vrlo rijetko mijenja, a Dejton je rijetko američko dostignuće nakon završetka hladnog rata, kojeg se nijedna administracija neće željeti lako odreći.