Connect with us

Svijet

Objavljena mapa gradova koje je ZAUZELA UKRAJINSKA VOJSKA

Objavljena je mapa gradova koje je zauzela ukrajinska vojska.

Kijev je saopštio da su njegove snage preuzele kontrolu nad desetinama gradova u regionu Kursk otkako su prošle nedjelje u utorak upali preko ruske granice. Hiljade ukrajinskih vojnika probile su rusku granicu u ranim satima 6. avgusta u zapadni region Kursk.

Ruske snage do sada nisu uspjele da ih protjeraju iz Kurska posle više od nedjelju dana intenzivnih borbi. Prema ukrajinskim izvorima, pod kontrolom Kijeva su gradovi Sudža, Ljubimovka, Gončarovka, Lebedevka, Zaolešenka, Kurilovka i Plehovo.

Ukrajinska državna televizija je u srijedu emitovala prilog u kojem se vidi kako ukrajinski vojnici skidaju rusku zastavu sa zvanične zgrade u gradu Sudža u ruskoj oblasti Kursk. Na snimku, za koji je državna televizija saopštila da je snimljen u sredu, vidi se trospratna zgrada u pograničnom gradu Sudža i trojica ukrajinskih vojnika kako uzimaju i skidaju rusku zastavu uzvikujući “Slava Ukrajini”.

Dopisnica državne televizije u tom gradu rekla je da ukrajinske snage imaju punu kontrolu nad Sudžom, ključnim čvorištem za pretovar gasa, prenosi Rojters. Na snimku se videla i kolona izgorelih ruskih vozila na ulazu u Sudžu. Takođe je pokazao prazne ulice sa prodavnicama i službenim zgradama neoštećene. Sudža je dom gasovoda koji nastavlja da transportuje ruski prirodni gas u Evropu uprkos tekućim neprijateljstvima Rusije i Ukrajine. S druge strane, Čečeni tvrde da se oko Sudže i dalje vode borbe.

“Neprijatelj je svuda okolo i u nekim delovima grada. Tamo se svakodnevno dešavaju aktivni sukobi”, rekao je ruskim državnim medijima general-major Apti Alaudinov, komandant čečenskih specijalnih snaga Ahmat. “Neprijatelj ne može da preuzme potpunu kontrolu nad Sudžom, jer je, u stvari, nema”, dodao je on.

Kurska oblast pokriva malo manje od 30.000 kvadratnih kilometara. Regionalne vlasti Rusije tvrdile su 12. avgusta da je Ukrajina u kontroli nad 28 naselja u Kurskoj oblasti i tvrdile su da je prodor bio dubok do 12 kilometara duž 40-kilometarskog fronta. Ukrajinski vrhovni komandant Oleksandr Sirski rekao je 13. avgusta da su ukrajinske oružane snage napredovale tri kilometra i preuzele kontrolu nad dodatnih 40 kvadratnih kilometara ruske teritorije. Ukrajinski predsjednik Zelenski je rekao da je “stalno u kontaktu” sa Sirskim o situaciji u Kursku.

“Uprkos teškim, intenzivnim borbama, napredak naših snaga u Kurskoj oblasti se nastavlja”, rekao je Zelenski. “Humanitarna rješenja za ove teritorije” se uspostavljaju, dodao je Zelenski. Portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Georgi Tihi rekao je novinarima 13. avgusta da “za razliku od Rusije, Ukrajina ne teži osvajanju teritorije”, već želi “zaštititi živote našeg naroda.” Ukrajinski prodor u rusku Kursku oblast ima za cilj da spreči Moskvu da šalje dodatna pojačanja na frontu u Donbasu i zaustavi ruske prekogranične udare, rekao je Tihi.

“Od početka ovog ljeta, ukrajinska oblast Sumi bila je meta više od 2.000 udara višestrukih raketnih sistema, minobacača, bespilotnih letjelica, 255 bombi na navođenje i više od stotinu raketa, lansiranih iz Kurske oblasti”, rekao je Tihi. Kako je rekao, “Ukrajina nema dovoljno sposobnosti da izvede udare na velike udaljenosti sa oružjem koje ima kako bi se zaštitila od ovog terora”.

Related Topics:

Svijet

NEGATIVNI EFEKTI VIDLJIVI! Totalni haos na berzi nakon Trampovih carina

Njujorška berza otvorena je u 15.30 po našem vremenu, a već u prvim minutama trgovanja zabeleženi su značajni minusi u bankarskom sektoru.

Berzanski indeks S&P beleži pad od 2,5 odsto, dok je tehnološki indeks Nasdak u minusu 2,7 odsto.

JP Morgan Čejs pao je za 5 odsto, Bank of Amerika za 4,3 odsto, a Vels Fargo je izgubio 3,5 odsto vrednosti.

Berzanski indeksi u poslovnom svetu smatraju se vodećim pokazateljem – signalom koji investitori koriste kako bi procenili buduće izglede kompanija čijim se akcijama trguje.

A trenutna poruka s tržišta je jasna: nije dobro. Razlog su carine koje donose novi trošak – a neko taj trošak mora da plati. Ako ga kompanija sama apsorbuje, trpi profit. Ako ga prebaci na potrošače, preti joj pad prodaje. A pad prodaje usporava poslovanje – i na kraju pogađa širu ekonomiju.

Budući da su Trampove carine istovremeno visoke i odnose se na ogroman broj zemalja, investitori procenjuju da će se negativni efekti osetiti u raznim sektorima ekonomije, i to veoma brzo, prenosi Kurir.

Nastavi čitati

Svijet

STIŽE NOVA ČLANICA! Potpisan zakon o pridruživanju Jermenije EU

Predsjednik Jermenije Vahan Kačaturjan potpisao je zakon kojim se postavlja pravna osnova da ova zemlja sa južnog Kavkaza krene ka pridruživanju EU.

Jermenski mediji javili su da je Kačaturjan potpisao zakon koji je parlament usvojio prošlog mjeseca.

Premijer Nikol Pašinjan, koji je zemlju približio Zapadu nakon preuzimanja vlasti 2018. godine, više puta je naglasio da prijedlog zakona ne predstavlja prijavu za pridruživanje EU, već početak šireg procesa integracija.

On je rekao da javnost ne treba da očekuje brzi prijem nekadašnje sovjetske republike u EU i da bi to, u svakom slučaju, zahtijevalo odobrenje na referendumu.

Zakon je usvojen uoči opštih izbora naredne godine, kao i mogućeg referenduma o promjeni Ustava koju zahtijeva Azerbejdžan, dugogodišnji rival Jermenije, kao dio mirovnog sporazuma o okončanju gotovo četrdesetogodišnjeg sukoba dvije zemlje, prenosi Srna.

Jermenija je planinska zemlja bez izlaza na more, sa 2,7 miliona stanovnika, i nema granicu sa EU.

Nastavi čitati

Svijet

POTOP: U SAD u martu ukinuto više od 275.000 radnih mjesta

Američki poslodavci su u martu ukinuli 275.240 radnih mjesta, što je najveća brojka od maja 2020. godine i treća najveća u istoriji mjerenja, objavila je agencija Čelindžer, Grej i Krismas.

U poređenju sa februarom, broj najavljenih rezova je porastao za 60 odsto, a u odnosu na mart 2024. za čak 205 odsto.

“Najavama otkaza prošlog mjeseca dominirali su planovi Odjeljenja za vladinu efikasnost (DOGE) da eliminiše pozicije u saveznoj vladi”, prokomenarisao je predstavnik agencije Endrju Čelindžer.

Najviše najava otpuštanja, 216.215, zabilježeno je u vladinom sektoru, konkretno u federalnim agencijama.

Od početka godine su poslodavci u SAD ukinuli 497.052 radna mjesta, što je najviše od prvog kvartala 2009. godine, dodaje se u izvještaju.

U poređenju sa prvim kvartalom 2024. je broj najavljenih ukidanja radnih mjesta porastao za 93 odsto međugodišnje, a u poređenju sa prethodnim tromjesečjem za 227 odsto, objavljeno je na veb stranici agencije Čelindžer, Grej i Krismas, prenosi Tanjug.

Nastavi čitati

Aktuelno