Visoka predstavnica EU, Kaja Kalas, istakla je da sankcije Moskvi ostaju na snazi, bez obzira na tok mirovnih pregovora

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Kaja Kalas izjavila je danas da će Evropa nastaviti da podržava Ukrajinu bez obzira na tok mirovnih pregovora, kao i da će sankcije Rusiji ostati na snazi i biti dodatno pooštrene, prenosi agencija Tačno.

Kalas je na društvenoj mreži X navela da su pred Ukrajinom ključne nedjelje i da je tokom sastanka ministara spoljnih poslova G7 u Parizu razgovarala sa šefom ukrajinske diplomatije Andrijem Sibihom.

“Kako god da se budu odvijali mirovni pregovori, Evropa će biti uz Ukrajinu. Sankcije Moskvi ostaju na snazi i biće pojačane”, poručila je Kalas.

Ona je upozorila da ne treba prihvatati ruske tvrdnje o navodnim bezbjednosnim zabrinutostima, ističući da je NATO odbrambeni savez koji nikada nije predstavljao pretnju Rusiji.

Kalas je naglasila da poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i prava država da slobodno biraju svoja savezništva predstavljaju temeljne principe međunarodnih odnosa i ne mogu biti predmet političke trgovine.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je danas da Vašington trenutno nema potrebu za pokretanjem velikih vojnih operacija protiv Irana, jer ekonomske sankcije i pomorska blokada, prema njegovoj oceni, nanose ozbiljnu štetu iranskoj privredi, dodajući da će ekonomski pritisak na Teheran biti nastavljen i pojačan.

Rubio je istakao i da je američkim partnerima poručio da ekonomska kampanja protiv Irana daje rezultate i da predsednik SAD Donald Tramp zbog toga trenutno ne vidi potrebu za opsežnijim vojnim dejstvima.

“Razaranja koja naša ekonomska kampanja nanosi iranskom režimu toliko su velika da predsednik zaista nema potrebu da sprovodi velike vojne operacije”, rekao je Rubio, preneo je Foks njuz.

On je, međutim, upozorio da je američka vojska spremna da reaguje ukoliko Iran pređe određenu crvenu liniju ili njegov režim preduzme poteze koji bi zahtevali odgovor Vašingtona.

“Ukoliko Iran pređe određenu crvenu liniju ili njegov režim učini nešto što ne bi smelo da se dogodi, američka vojska, najmoćnija na svetu, spremna je da reaguje”, poručio je Rubio.

Prema njegovim rečima, ekonomske sankcije protiv Irana postaju sve efikasnije, a njihovi efekti biće vidljivi i u narednim nedeljama i mesecima.

“Ekonomski pritisak na Iran je uspešan u tolikoj meri da predsednik Tramp smatra da nema potrebe za proširenjem vojnih operacija protiv Teherana”, naveo je američki državni sekretar.

Rubio je ocenio da iranska privreda trpi ozbiljne posledice, ističući da Teheran trenutno neće moći da prodaje naftu na svetskom tržištu.

On je dodao da će ekonomske teškoće vremenom dodatno uticati na iransko rukovodstvo, koje će morati da obezbedi sredstva za osnovne potrebe stanovništva, ali i za isplatu pripadnika oružanih i bezbednosnih snaga.

Govoreći o mogućnosti diplomatskog rešenja sukoba, Rubio je naveo da bi Iran želeo dogovor, ali da su uslovi koje Teheran trenutno postavlja, kako je ocenio, apsurdni i pokazuju da iranska strana još nije ozbiljna u pregovorima.

On je istakao da su SAD otvorene za postizanje sporazuma, ali da neće prihvatiti loš dogovor.

“Nećemo pristati na neki glup dogovor. U suprotnom, oni će samo nastaviti da sami sebe guraju u siromaštvo”, rekao je Rubio.

Dodao je da više zemalja pokušava da posreduje između strana, navodeći da su katarski zvaničnici prethodnog dana boravili u Vašingtonu i razgovarali sa američkim predsednikom.

Rubio je ocenio da građani Irana zaslužuju bolji život i da ne bi trebalo da žive u zemlji “trećeg sveta”, za šta je odgovornost pripisao iranskom rukovodstvu

Stanovnicima dijelova Letonije i Litvanije vlasti su poručile da se sklone na sigurno nakon što su neidentifikovani dronovi ušli u vazdušni prostor te dvije države.

Ljudi u nekoliko regiona u srijedu su upozoreni da potraže zaklon dok su NATO borbeni avioni podignuti u vazduh kako bi reagovali na bezbjednosni incident.

Prema dostupnim informacijama, dron je u vazdušni prostor ovih članica NATO-a ušao iz susjedne Rusije ili Bjelorusije.

Zašto je izdato upozorenje za Kaunas?
Upozorenje litvanskog Nacionalnog centra za upravljanje krizama obuhvatilo je i Kaunas, drugi po veličini grad u zemlji sa oko 300 hiljada stanovnika. Prema pristiglim izvještajima, aerodrom u Kaunasu privremeno je obustavio sve letove.

Oko 23 sata objavljen je žuti nivo uzbune, a građanima u okruzima Vilnjus i Utena preporučeno je da krenu prema najbližim skloništima.

“Oružane snage Litvanije obavještavaju: MOGUĆA VAZDUŠNA OPASNOST (ŽUTO). Pronađite sigurno mjesto. Ako primijetite sumnjiv predmet, ne prilazite mu i pozovite 112. Sačekajte prestanak opasnosti”, stajalo je u zvaničnom upozorenju.

Šta su stanovnicima poručile vlasti Letonije?
Upozorenje su izdale i letonske vlasti, koje su oglasile moguću prijetnju u vazdušnom prostoru opština Jekabpils (Jēkabpils) i Madona.

“Obavještavamo vas o mogućoj prijetnji u vazdušnom prostoru Letonije. Trenutno nije potrebno preduzimati nikakve dalje korake. Ako se situacija promijeni, dobićete obavještenje putem sistema ranog upozoravanja na mobilne telefone sa uputstvima kako da postupite”, objavile su vlasti na platformi X.

Letonske službe naknadno su izvijestile da je opasnost prošla: “Obavještavamo vas da je prijetnja za vazdušni prostor u opštini Madona prestala.”

Ko je odgovoran za zalutale dronove?
Ukrajinski dronovi već su ranije skretali u vazdušni prostor Finske, Estonije, Letonije i Litvanije, što pojačava strah od prelivanja rata na teritoriju onih članica NATO-a koje se graniče sa Rusijom i Belorusijom.

Rusija optužuje Ukrajinu da koristi vazdušni prostor NATO saveznika kao zaklon za izvođenje napada. S druge strane, Kijev poručuje da dio njihovih dronova skreće sa rute zbog ruskog ometanja signala. Članice NATO-a za ove incidente direktno okrivljuju Rusiju, prenosi Index.hr.