Connect with us

Region

ODLAZEĆI AMBASADOR “Ne isključujem PROMJENU POLITIKE SAD prema Srbiji pod Trampom”

Odlazeći američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil izjavio je večeras da ne isključuje promjenu politike SAD prema Srbiji po povratku izabranog predsjednika Donalda Trampa u Belu kuću i izrazio očekivanje da će odnosi dvije zemlje dodatno napredovati.

Pred odlazak iz Beograda, gdje je mandat započeo krajem marta 2022. godine, Hil je za RTS rekao da je „optimista u pogledu budućnosti odnosa SAD i Srbije“.

„Zaista je teško reći (da li će biti promjene politike). Mislim da dolazeća Trampova administracija, odnosno dio njenog osoblja, ima iskustva u radu sa Srbijom, tako da ne bih isključio promjenu“, kazao je Hil povodom promjene na čelu SAD 20. januara.
Hil je izrazio uvjerenje da će dvije zemlje nastaviti da unapređuju odnose i ukazao da je Srbija danas u poziciji da se dogovara sa SAD o mnogo više stvari nego ranije.

Američki diplomata, koji je bio ambasador i u Sjevernoj Makedoniji, Poljskoj i Južnoj Koreji, rekao je da je veoma razočaran stanjem na Kosovu i da je za izostanak napretka u briselskom dijalogu umnogome odgovorna Priština.

„Kosovo je trebalo da uradi određene stvari, poput zaštite raznih naroda, uključujući srpski. Moram da kažem, smatram da je veoma razočaravajuće dokle smo stigli na Kosovu. Veoma je jasno da je ovo nezadovoljavajuća situacija“, kazao je Hil.
On je izrazio nadu da će doći „do većeg truda“ u dijalogu, navodeći da se Evropska unija „veoma trudi“ i da je pred njom „popriličan izazov“.

„Mislim da su mnogi od nas veoma razočarani nedostatkom napretka u briselskom dijalogu. I mnogo razloga za taj neuspeh po mom mišljenju jeste na strani kosovske vlade. Na nama je da podržimo Evropu i vidimo može li se postići neki napredak. Ali ja nisam zadovoljan postignutim“, naveo je.

Dodao je da je optimista da će Zajednica srpskih opština, dogovorena Briselskim sporazumom u aprilu 2013. godine, „morati da bude uspostavljena“.

O strateškom dijalogu Srbije i SAD, čije uspostavljanje je bila jedna od tema prošlonedeljnog razgovora predsjednika Aleksandra Vučića i pomoćnika državnog sekretara SAD za upravljanje i resurse Ričarda Verme, Hil je rekao da je „prilično optimističan“ da će dati rezultate.
Linker
„Mislim da pitanje strateškog dijaloga zaista ima smisla i očekujem da će se to nastaviti. Sa Srbijom imamo mnogo da razgovaramo, ne samo o bilateralnim odnosima, nego i o evropskoj bezbednosti i ekonomiji. SAD su prilično važan faktor u srpskoj ekonomiji, posebno u oblasti tehnologije. Imamo sve više i više ljudi koji idu tamo-amo, imamo dodatne letove između dvije zemlje. Mislim da će ovaj dijalog prihvatiti sljedeća administracija“, kazao je.

Upitan kako ocjenjuje razvoj demokratije u Srbiji, Hil je rekao da je „veoma zadovoljan“ dugoročno gledano, na primjer dijalogom koji se vodi u skupštini.

„Mislim da je tu bilo nekog napretka, iako očigledno svi želimo da vidimo više. Ali mislim da je veoma važno da se, ako ste strani diplomata, ne postavite u poziciju da govorite ljudima šta da rade. Ovo su zaista teške odluke koje donose srpske stranke, stranke koje se međusobno ne slažu“, rekao je američki ambasador.

Povodom sankcija koje je ministarstvo finansija SAD 10. januara uvelo Naftnoj industriji Srbije, zbog većinskog ruskog vlasništva, Hil je ponovio da te mjere neće uticati na srpsku privredu.

„Sa velikim uvjerenjem kažem da to neće uticati na srpsku privredu, niti će uticati na dostupnost ili cijenu benzina u Srbiji. Znam tačno šta se ovdje dešavalo 1990-ih i to se nikada ne može ponoviti“, naveo je Hil.

On je ponovio i više puta iznijet stav o eksploataciji litijuma, rekavši da je odluka o tome na građanima Srbije.

„Moje lično viđenje je da je to prava prilika za Srbiju i za Srbe. Ali oni su ti koji to treba da odluče. Strane diplomate ne treba da im govore šta da rade, moraju sami to da riješe“, dodao je Hil.

Related Topics:

Region

“OVAKO NEŠTO NIKADA NISAM DOŽIVIO”! Detalji najteže intervencije u Deliblatskoj peščari

Načelnik Sektora za vanredne situacije Srbije Luka Čaušić rekao je danas da je situacija u Deliblatskoj peščari stabilnija, ali da se potpuno gašenje požara neće desiti bez višednevne kiše.

Čaušić je ukazao da bi na području zahvaćenom požarom mogla da budu potrebna dežurstva možda i do Nove godine.

On je ocijenio da je riječ o veoma izazovnoj intervenciji, u kojoj su angažovani najiskusniji ljudi, kao i alati veštačke inteligencije i satelit Evropskog mehanizma civilne zaštite. “Jedan od rukovodilaca akcije, koji je učestvovao u gašenju požara na Eviji u Grčkoj i bio proglašen nacionalnim herojem, rekao da u svojoj karijeri nije doživeo intervenciju poput one u Deliblatskoj peščari”, naveo je Čaušić za TV Prva.

On je dodao da će intervencija u Deliblatskoj peščari biti predmet stručnih rasprava i da su na terenu primenjene sve taktičke metode koje su moguće i primenljive u takvim uslovima.

Čaušić je zahvalio vatrogascima, spasiocima, dobrovoljcima, pripadnicima “Vojvodina šuma”, Civilne zaštite, Srpsko-ruskog humanitarnog centra i posadi ruskog aviona “Iljušin”, kao i pilotima Helikopterske jedinice, poručivši da su svi oni heroji. Kako je naveo, Srbija je zatražila od EU deset specijalnih vozila koja mogu da se kreću po pjeskovitom terenu, ali je dobila četiri.

Prema njegovim informacijama, evropske zemlje nemaju dovoljno vozila koja mogu da se kreću po takvom pjeskovitom terenu.

“Situaciju dodatno otežavaju gusta vegetacija i veoma jak vetar, koji je dostizao brzinu od 80 do 90 kilometara na sat. Mi smo imali požarne oluje”, rekao je Čaušić.

On je otkrio da su se na početku intervencije tri vatrogasca “bukvalno izgubila” i da kontakt sa njima nije bio moguć.

“Međutim, zahvaljujući iskustvu, obuci i opremi, kao i činjenici da su na mestu događaja bili profesionalni vatrogasci-spasioci, sprečena je tragedija”, rekao je Čaušić.

On je naglasio da je većina mještana Deliblatske peščare pružila veliku pomoć vatrogascima i spasiocima, dodajući da ih ljudi na terenu pozivaju u kuće, nude hranu i piće, kao i da pojedini ugostitelji ne žele da naplate usluge spasiocima.

Nastavi čitati

Region

PALA ODLUKA U BEOGRADU! Vučić otkrio plan, zna se kada građani izlaze na birališta

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da će prevremeni parlamentarni izbori u Srbiji biti održani 18. ili 25. oktobra.

Dodao je da će se tačan datum znati u narednim danima.

Na pitanje o odluci SPS-a da samostalno izađe na izbore i da li se ulazi u period referendumske atmosfere, je rekao: “Imaćete izbore. Na jednoj listi biće Srpska napredna stranka sa svojom listom, na drugoj sve ostale političke opcije. Ja neću da oduzimam pravo svima da se kandiduju i da to urade. I neću da zloupotrebljavam priliku kao predsjednik Republike da govorim o stranačkim stvarima“.

Nastavi čitati

Region

GRENEL ODUVAO KURTIJA! Zapad prekida sve kontakte, Priština na ivici potpunog sloma!

– Specijalni izaslanik američkog predsjednika za posebne misije Ričard Grenel izjavio je da je Aljbin Kurti izazvao političku krizu na Kosovu i Metohiji i ocijenio da Zapad više neće sarađivati sa njim “jer se samo žali i stvara blokade”.

Grenel je naveo da je Kurti ne zna da upravlja, da je predodređen da bude na margini i da se žali, prenosi Kosovo onlajn.

“Zapravo, bolji je u upućivanju kritika sa margine nego u vođenju vlade”, dodao je Grenel.

U susret objavljivanju presude Specijalnog suda u Hagu u predmetu protiv četvorice lidera bivše tzv. OVK Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Kardrija Veseljija i Redžepa Seljimija, Grenel je naveo i da Zapad želi Hašima Tačija na “Kosovu”.

“Zapad više neće sarađivati sa Kurtijem, jer se on samo žali i stvara blokade”, rekao je Grenel.

Optužnica u 10 tačaka tereti “četvorku” za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenja i ubistva u 42 nelegalna pritvora terorističke OVK na Kosovu i Metohiji i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999. godine.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri terorističke OVK Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

(Srna) Foto: Tanjug

Nastavi čitati

Aktuelno