Evropska komisija procjenjivaće nakon 30. juna rezultate država koje koriste sredstava iz Plana rasta, a novac namijenjen zemljama koje nisu realizovale reforme biće preraspodijeljen onima koje su ostvarile bolji učinak na tom planu.

To su podgoričkim “Vijestima” rekli iz Komisije odgovarajući na pitanje da li će novac iz Plana (odnosno Instrumenta za reforme i rast), koji neke države nisu dobile jer nisu sprovele reforme (Bosna i Hercegovina i Srbija), biti podijeljen onima koje ostvaruju rezultate (Crna Gora i Albanija).

Šta je potrebno za to?
U slučaju preraspodjele koja bi rezultirala isplatom dodatnih sredstava nekoj zemlji, ona bi trebalo da podnese revidirani program reformi s dodatnim mjerama koje treba ostvariti.

Iz Komisije podsjećaju da uredba kojom je uspostavljen Plan rasta za Zapadni Balkan predviđa mehanizam preraspodjele zasnovan na rezultatima.

-Ukoliko reformski koraci nisu ispunjeni i isteknu nakon grejs perioda, odgovarajuća sredstva mogu biti preraspodijeljena drugim korisnicima. Nakon isteka grejs perioda za prvi set reformskih koraka, 30. juna 2026. godine, Evropska komisija će sprovesti sveobuhvatnu i objektivnu procjenu rezultata svih korisnika sredstava”, najavili su oni.

Kad je usvojen plan rasta?
Plan rasta je usvojen 2023. i predstavlja kombinaciju bespovratnih sredstava i povoljnih kredita za region, od ukupno šest milijardi evra za period od 2024. do 2027.

Za Crnu Goru je obezbijeđeno 383,5 miliona evra, od čega su 110 miliona bespovratna sredstva, a 273,5 miliona povoljni krediti.

Komisija je, od ukupnog iznosa, sedam odsto dodijelila na početku sprovođenja Plana kao svojevrsno predfinansiranje, a ostatak dijeli u šest polugodišnjih tranši, u zavisnosti od stepena realizacije reformi iz reformskih agendi (koje su usvojile sve države Zapadnog Balkana).

Petina reformi u zastoju
Iz Brisela podsjećaju da se Plan rasta zasniva na rezultatima, što znači da se sredstva isplaćuju samo kad su reforme u potpunosti sprovedene.

-Već se vide značajni pomaci – 78 odsto reformi obuhvaćenih u prva tri izvještajna ciklusa pokazuje ili potpuno ispunjenje ili makar određeni napredak, dok je 22 odsto reformi i dalje bez pomaka- naveli su iz Komisije, ukazujući na rezultate regiona u cjelini.

Podsjećaju da grejs period za mjere koje su dospjele sredinom 2025. ističe 30. juna, a za one koje su bile planirane krajem 2024. i tokom 2025. – krajem ove godine (u prvoj godini sprovođenja Plana grejs period se produžava na 24 mjeseca za neispunjene obaveze).

Najduži rok za BiH
-Ukoliko rok za istek grejs perioda u junu 2026. ne bude ispoštovan, svi partneri osim BiH rizikuju da kolektivno izgube više od 88 miliona evra. Za BiH je rok za istek grejs perioda u decembru- ukazali su iz Komisije.

Oni zato pozivaju partnere da “intenziviraju napore” kako bi reforme bile sprovedene na vrijeme, prije narednih izvještajnih perioda.

-Reforme moraju ostati prioritet za korisnike sredstava, kako bi u potpunosti iskoristili mogućnosti koje im pruža Plan rasta”, poručili su oni.

Dodatni milioni za Crnu Goru
Komisija je 20. maja objavila da je Crnoj Gori stavila na raspolaganje dodatnih 44,2 miliona evra u okviru Instrumenta za reforme i rast. To je, kako je saopšteno, uslijedilo nakon trećeg zahtjeva za isplatu i pozitivne ocjene o sprovedenim reformama u oblastima konkurentnosti poslovanja i inovacija.

Vlada je očekivala isplatu oko 59 miliona evra. U trećem polugodišnjem izvještaju o sprovođenju Reformske agende, izvršna vlast je navela da je od ukupno 45 koraka, Crna Gora u potpunosti ispunila 24, dok je 21 djelimično realizovan.

Crna Gora je prvu redovnu tranšu iz Plana dobila u avgustu prošle godine, i to u iznosu od 10,2 miliona evra, a ne 18 miliona koliko je izvršna vlast očekivala, jer polovina neophodnih koraka nije bila u potpunosti ispunjena.

Druga tranša, od 8,1 milion evra, odobrena je 17. oktobra prošle godine. Pretfinansiranje, od 26,85 miliona evra, Crna Gora je dobila u maju prošle godine.

Srbiji zamrznuta sredstva, BiH jedina bez isplata
Komisija je Srbiji zamrznula isplate dok su na snazi sporni pravosudni zakoni. Tzv. “Mrdićevi zakoni”, usvojeni u januaru ove godine, za Evropsku uniju (EU) predstavljaju korak unazad u integracionom procesu te države.

Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na 1,58 milijardi evra. Srbija je iz prve tranše isplate u januaru dobila 61,1 milion evra, umjesto predviđenih 112 miliona, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri.

Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja, ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra.

-S druge strane, BiH je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je ostala bez isplata zbog izostanka usaglašavanja reformske agende. Ukupan paket koji je na raspolaganju BiH iznosi 976,6 miliona evra, a bez ispunjavanja obaveza zemlja trajno rizikuje gubitak od 373,9 miliona- upozorila je nedavno Delagacija EU u toj zemlji.

Koliko novca je već isplaćeno?
Evropska komisija je 20. maja, prilikom isplate novca Crnoj Gori, Albaniji i Sjevernoj Makedoniji, saopštila da je ukupan iznos koji je u okviru Instrumenta stavljen na raspolaganje tim državama dostigao 212,8 miliona evra za Albaniju, 89,3 miliona evra za Crnu Goru i 142,1 milion evra za Sjevernu Makedoniju.

Albanija
Kako je navedeno, u Albaniji reforme koje je Komisija ocijenila obuhvataju mjere za unapređenje poslovnog ambijenta, olakšavanje investicija i inovacija, kao i širenje pristupa finansiranju, uključujući startape i kompanije aktivne u zelenom i digitalnom sektoru. Od isplaćenih 49 miliona, 22,8 miliona biće prebačeno u državni budžet, dok su preostala sredstva dostupna za investicione projekte kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF).

Crna Gora
U Crnoj Gori, Komisija je ocijenila reforme u oblasti istraživanja i inovacija, uključujući podršku naučnicima, preduzećima i istraživačkim institucijama, kao i dalje jačanje nacionalnog inovacionog ekosistema. Od isplaćenih 44,2 miliona evra, 20,6 miliona biće prebačeno u državni budžet, dok su preostala sredstva dostupna za projekte kroz WBIF.

Sjeverna Makedonija
U Sjevernoj Makedoniji, ocijenjene reforme uključuju mjere za unapređenje finansiranja osnovnog i srednjeg obrazovanja, kao i mjere za proširenje pristupa digitalnoj infrastrukturi i IT opremi u školama. Od isplaćenih 65,7 miliona evra, 30,6 miliona ide u budžet, a ostalo je, kao i u slučaju Albanije i Crne Gore, dostupna kroz WBIF, prenose Nezavisne.

Najmanje 15 članica EU potpisalo je pismo u kojem se poziva na brzo osnivanje centara za prijem migranata u trećim zemljama, objavio je “Politiko”, koji je imao uvid u tekst pisma.

– Zajedno smo redefinisali evropske konverzacije o migraciji. Sada trebamo da što prije pokažemo konkretne rezultate koji će napraviti stvarnu razliku za naše građane, sa rješenjima u trećim zemljama – navedeno je u pismu.

Inicijativu su promovisale Italija i Danska, a u pismu se ističe da evropske zemlje rade na sprovođenju novih mogućnosti i stvaranju novih centara.

– Lično ćemo voditi put kako bismo osigurali da naša vizija oživi – dodaje se u pismu.

„Konstantno zaduživanje Republiku Srpsku vodi u dužničko ropstvo, a narod ne zna gdje se troši novac koji će on morati da vrati“, ocijenio je pravni stručnjak, prof. dr Milan Blagojević u emisiji MAT BN televizije. Blagojević je poručio da se Srpska mora boriti za svoju imovinu, da ne bi postala tzv. državna imovina BiH što, kako tvrdi, odgovara Evropskoj uniji i interesima porodice Tramp.

Neodgovorna vlast u Republici Srpkoj građane bez granice zadužuje i to preko noći, bespravno po hitnom postupku, uz očiglednu podršku režimskog Ustavnog suda Srpske koji ne ocjenjuje ustavnost takvog postupka, tvrdi Blagojević.

“Kad se tako olako Republika Srpska zadužuje po hitnom postupku i tjera u dužničko ropstvo, naravno da građani ništa drugo ne mogu da kažu nego da je sve otišlo dođavola i da budu u najmanju ruku ravnodušni prema budućnosti Republike Srpske”, mišljenja je Blagojević.

Blagojević ističe da javnost uvijek mora da zna za šta se novac troši, što sada, kako kaže, nije slučaj, navodeći primjer Ministarstva za evropske integracije i međunarodnu saradnju u kojem je ministar, kako navodi, stavio oznaku tajnosti na trošenje desetina miliona maraka.

„Čak ni Glavna služba revizije javnog sektora Republike Srpske ne može da zna u šta su poterošene desetine miliona maraka ili evra u 2025. godini, iz budžetske stavke Službe predsjednika Republike Srpske, mada se može naslutiti za šta i za čije potrebe. To je nedopustivo ponašanje. Kad bi bilo pravne države, koje nažalost nema, tu bi bilo elemenata za hitno reagovanje organa gonjenja“, jasan je Blagojević.

– Dok režim uništava Srpsku, Evropska unija želi njeno ukidanje tražeći njenu devastaciju prenošenjem nadležnosti na BiH, kaže Blagojević.

“Evropska unija ide toliko daleko da u onih 14 prioriteta za pristupanje BiH uniji Evropska komisija kao uslov postavlja da se ukine princip entitetskog glasanja i veta u svim organima, što znači u Parlamentarnoj skupštini BiH i Predsjedništvu BiH. Ukidanje toga je kraj Republike Srpske”, kategoričan je Blagojević.

Prema njegovim riječima, novi visoki predstavnik bi mogao da nametne Zakon o državnoj imovini što Srpska, kaže, ne smije prihvatiti. To, tvrdi Blagojević, odgovara Trampu jer će sa ovih prostora istisnuti Rusiju, ali prije svega zbog ličnih interesa.

“On je interese našao udružen sa ljudima koji su mu bili savjetnici, a koji sada imaju ovu kompaniju koja planira da investita 1,5 milijardi dolara u izgradnju tog gasovoda. To će donijeti i neke druge dobitke jer kad se izgradi južna interkonekcija, ona treba da radi, proizvodi nešto i donosi dobit”, objašnjava Blagojević.

Na pitanje da li Kina i Rusija igraju za Republiku Srpsku u Savjetu bezbjednosti UN, Blagojević odgovara da je Rusija, slično slično kao i Kina, učinila mnogo zla Srpskoj po tom pitanju jer je u tom tijelu pozdravila Bonska ovlašćenja.

“Rusija je kao članica Savjeta za implementaciju mira 1997. u Bonu takođe glasala da se uvede taj OHR-izam, da OHR može da nameće svoju volju u BiH. Rusija je to i tada činila i to u konitinuitetu sve do 2021. godine i tek tada se, poslije 24 godine, sjetila da Šmit nije visoki predstavik, a i da jeste, da nema pravo da nameće svoju volju BiH”, kaže Blagojević.

Komentarišući nedavno bacanje sjene na MUP Republike Srpske kada je bivši direktor SIPA-e Perica Stanić iznio razne optužbe na račun pripadnika ministarstva, Blagojević kaže da MUP mora da bude stub Srpske i da, bez kompromisa, ima nultu stopu toleracije prema protivpravnom ponašanju, posebno svojih pripadnika.