Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da ne žuri sa postizanjem sporazuma sa Iranom i poručio da će izraelski premijer Benjamin Netanijahu “uraditi sve što od njega bude tražio” kada je riječ o eventualnim vojnim potezima prema Iranu.

Odgovarajući na pitanja novinara, Tramp je rekao da ima dobar odnos sa Netanijahuom i da očekuje potpunu usklađenost stavova, prenio je AP.

– On će uraditi sve što ja želim. Veoma je dobar čovjek, i ne zaboravite da je bio premijer u ratnom periodu – rekao je Tramp. Na pitanje da li je spreman na ograničeni sporazum sa Iranom koji bi uključivao otvaranje Ormuskog moreuza i produženje prekida vatre, Tramp je rekao da “nije u žurbi” da postigne dogovor.

On je dodao da bi, po njegovom mišljenju, bilo poželjno da se izbjegnu ljudske žrtve, ali da su sve opcije i dalje na stolu.

Tramp je istakao i da ne razmišlja o predstojećim međuizborima u novembru u SAD kada donosi odluke u vezi sa Iranom, odbacujući tvrdnje da izborni ciklus utiče na njegov pristup. – Svi pričaju o tome, “Oh, međuizbori”. Uopšte ne razmišljam o međuizobrima izborima kada proučavam iransko pitanje i ne žurim da postignem dogovor – rekao je Tramp.

Tramp je ocijenio i da je situacija u Iranu napeta zbog loših ekonomskih uslova i nezadovoljstva građana, dodajući da “postoji mnogo bijesa u zemlji”.

Govoreći o poređenju sa dugotrajnim američkim vojnim angažmanima u prošlosti, Tramp je naveo da je aktuelni proces oko Irana znatno kraći i da traje svega nekoliko mjeseci.

– U Iranu smo tri mjeseca, a većinu vremena imamo prekid vatre – rekao je američki predsjednik.

Pet država članica EU poziva na preispitivanje pristupa Zapadnom Balkanu, nudeći postepenu integraciju kao ključ za jačanje evropskih aspiracija

Pet država članica EU pozvalo je Evropsku komisiju da preispita način uključivanja zemalja Zapadnog Balkana u jedinstveno evropsko tržište, predstavljajući taj potez kao način da se zemlje kandidati zadrže van sfere uticaja Rusije.

“Da bi se održao zamah proširenja i unapredila evropska integracija, potrebni su snažni i atraktivni podsticaji,” Euractiv prenosi dijelove povjerljivog dokumenta Austrije, Češke, Italije, Slovačke i Slovenije, koji je prošlog petka distribuiran među 27 članica EU u Briselu, a o kojem je prvi izvestio portal Rapporteur.

“Pristup evropskom jedinstvenom tržištu zasnovan na zaslugama, ukoliko je potrebno, korak po korak, predstavlja takav podsticaj,” navodi se u dokumentu država koje čine neformalnu grupu za političku podršku evropskim aspiracijama Zapadnog Balkana.

Zemlje predlažu model koji nazivaju “sistematska sektorska integracija”. On bi podrazumijevao proširenje obima evropskih programa u kojima bi zemlje mogle da učestvuju, u skladu sa usklađivanjem sa pravnim tekovinama EU po pregovaračkim poglavljima.

“Postepena integracija trebalo bi aktivno i sistematski da se sprovodi kada kandidat pokaže visok nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u relevantnom sektoru”, navodi se u dokumentu.

Dodaje se i da bi trebalo uvesti zaštitne mehanizme u slučaju da država koja uživa poseban pristup evropskom tržištu nazaduje u reformama.

U dokumentu se kao mogući novi sektori za uključivanje navode transport, energetika i tržište električne energije, digitalno jedinstveno tržište, strategije konkurentnosti i politike kritičnih sirovina. Kao primjer pogodnosti koje bi mogle biti ponuđene zemljama Zapadnog Balkana pominje se i sporazum EU i Velike Britanije o mobilnosti mladih.

Međutim, po ambiciji, dokument zaostaje za predlozima koje je prošle nedjelje u intervjuu za Euractiv iznio albanski ministar spoljnih poslova Ferit Hodža, koji je sugerisao da bi zemlje kandidati trebalo da dobiju status posmatrača u institucijama EU kada zatvore pregovaračka poglavlja.

Milan Nič, viši istraživač njemačkog Savjeta za spoljne odnose, nije bio impresioniran sadržajem dokumenta, ocijenivši da se on ne razlikuje značajno od ranijih ideja.

“Zvuči kao nešto sofisticiranija verzija prethodnih predloga za postepenu integraciju”, rekao je on.

Autori dokumenta pozvali su evropsku komesarku za proširenje Marta Kos da razvije nove ideje u tom pravcu.

“Ovakav pristup proširio bi i ojačao jedinstveno tržište, doprinio geoekonomskom značaju i strateškoj autonomiji EU, istovremeno približavajući zemlje kandidate i pomažući u suzbijanju uticaja trećih država”, zaključuje se u dokumentu.

NATO lovci za kontrolu vazdušnog prostora podignuti su u vazduh nakon što je danas, 20. maja, u blizini litvanske granice otkriven “radarski potpis” sa karakteristikama tipičnim za bespilotne letjelice, saopštila je litvanska vojska.

Nacionalni centar za upravljanje krizama je obavijestio da je proglašena vazdušna opasnost za stanovništvo u više okruga, među kojima je i Vilnjus, prenosi litvanski portal Delfi.

Vlasti Ignalinskog okruga pozvale su učenike i nastavnike u regionu da se sklone, a zaposlene u ustanovama da odu na bezbjedna mjesta i sačekaju dalja uputstva, prenosi Tanjug.

Izdat je žuti nivo upozorenja, što znači da je napad vjerovatan, ali da još nije u toku.

Pored toga, od 10 časova po lokalnom vremenu, vazdušni prostor iznad aerodroma u Vilnjusu i njegove okoline biće zatvoren do daljnjeg obavještenja.

Litvanska vojska, takođe, savjetuje da se odmah požuri u zaklon ili na sigurno mjesto, prenosi Delfi.