Pet država članica EU poziva na preispitivanje pristupa Zapadnom Balkanu, nudeći postepenu integraciju kao ključ za jačanje evropskih aspiracija

Pet država članica EU pozvalo je Evropsku komisiju da preispita način uključivanja zemalja Zapadnog Balkana u jedinstveno evropsko tržište, predstavljajući taj potez kao način da se zemlje kandidati zadrže van sfere uticaja Rusije.

“Da bi se održao zamah proširenja i unapredila evropska integracija, potrebni su snažni i atraktivni podsticaji,” Euractiv prenosi dijelove povjerljivog dokumenta Austrije, Češke, Italije, Slovačke i Slovenije, koji je prošlog petka distribuiran među 27 članica EU u Briselu, a o kojem je prvi izvestio portal Rapporteur.

“Pristup evropskom jedinstvenom tržištu zasnovan na zaslugama, ukoliko je potrebno, korak po korak, predstavlja takav podsticaj,” navodi se u dokumentu država koje čine neformalnu grupu za političku podršku evropskim aspiracijama Zapadnog Balkana.

Zemlje predlažu model koji nazivaju “sistematska sektorska integracija”. On bi podrazumijevao proširenje obima evropskih programa u kojima bi zemlje mogle da učestvuju, u skladu sa usklađivanjem sa pravnim tekovinama EU po pregovaračkim poglavljima.

“Postepena integracija trebalo bi aktivno i sistematski da se sprovodi kada kandidat pokaže visok nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u relevantnom sektoru”, navodi se u dokumentu.

Dodaje se i da bi trebalo uvesti zaštitne mehanizme u slučaju da država koja uživa poseban pristup evropskom tržištu nazaduje u reformama.

U dokumentu se kao mogući novi sektori za uključivanje navode transport, energetika i tržište električne energije, digitalno jedinstveno tržište, strategije konkurentnosti i politike kritičnih sirovina. Kao primjer pogodnosti koje bi mogle biti ponuđene zemljama Zapadnog Balkana pominje se i sporazum EU i Velike Britanije o mobilnosti mladih.

Međutim, po ambiciji, dokument zaostaje za predlozima koje je prošle nedjelje u intervjuu za Euractiv iznio albanski ministar spoljnih poslova Ferit Hodža, koji je sugerisao da bi zemlje kandidati trebalo da dobiju status posmatrača u institucijama EU kada zatvore pregovaračka poglavlja.

Milan Nič, viši istraživač njemačkog Savjeta za spoljne odnose, nije bio impresioniran sadržajem dokumenta, ocijenivši da se on ne razlikuje značajno od ranijih ideja.

“Zvuči kao nešto sofisticiranija verzija prethodnih predloga za postepenu integraciju”, rekao je on.

Autori dokumenta pozvali su evropsku komesarku za proširenje Marta Kos da razvije nove ideje u tom pravcu.

“Ovakav pristup proširio bi i ojačao jedinstveno tržište, doprinio geoekonomskom značaju i strateškoj autonomiji EU, istovremeno približavajući zemlje kandidate i pomažući u suzbijanju uticaja trećih država”, zaključuje se u dokumentu.

NATO lovci za kontrolu vazdušnog prostora podignuti su u vazduh nakon što je danas, 20. maja, u blizini litvanske granice otkriven “radarski potpis” sa karakteristikama tipičnim za bespilotne letjelice, saopštila je litvanska vojska.

Nacionalni centar za upravljanje krizama je obavijestio da je proglašena vazdušna opasnost za stanovništvo u više okruga, među kojima je i Vilnjus, prenosi litvanski portal Delfi.

Vlasti Ignalinskog okruga pozvale su učenike i nastavnike u regionu da se sklone, a zaposlene u ustanovama da odu na bezbjedna mjesta i sačekaju dalja uputstva, prenosi Tanjug.

Izdat je žuti nivo upozorenja, što znači da je napad vjerovatan, ali da još nije u toku.

Pored toga, od 10 časova po lokalnom vremenu, vazdušni prostor iznad aerodroma u Vilnjusu i njegove okoline biće zatvoren do daljnjeg obavještenja.

Litvanska vojska, takođe, savjetuje da se odmah požuri u zaklon ili na sigurno mjesto, prenosi Delfi.

Evropska unija postigla je danas dogovor o primeni trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama, a pregovarači iz Evropskog parlamenta, Savjeta EU i Evropske komisije dogovorili su se o kompromisu nakon više od pet sati razgovora o zakonodavstvu kojim se sprovodi sporazum postignut prošlog ljeta.

Prema tom sporazumu, EU se složila da ukine carine na američku industrijsku i neke poljoprivredne proizvode, dok je Vašington pristao da ograniči carine na većinu evropskog izvoza na 15 odsto, piše briselski Politiko.

Prema konačnom tekstu kompromisa u koji je portal imao uvid Evropska komisija bi, na zahtjev Parlamenta ili zemlje članice, mogla da suspenduje trgovinski sporazum ako Vašington ne smanji carine na evropske proizvode od čelika i aluminijuma do kraja 2026. godine, a koje idu i do 50 odsto.

Sporazum predviđa i da će EK krajem ove godine obavestiti EP i Savet EU o američkim tarifama na čelik, a ako utvrdi da se SAD ne pridržavaju sporazuma, procijeniće da li će da suspenduje sporazum.

Pregovarači su, navodi se, dodali takozvanu klauzulu prema kojoj bi sporazum istekao u decembru 2029. – skoro godinu dana nakon što Tramp napusti Bijelu kuću, a dokument predviđa i zaštitne mjere koje zahtjevaju od EK da istraži, bilo na vlastitu inicijativu ili na zahtjev tri zemlje EU, da li uvoz predstavlja ozbiljnu prijetnju domaćim industrijama, što bi moglo da dovede do delimične ili potpune suspenzije trgovinskog sporazuma.

Tekst sporazuma trebalo bi da ide na glasanje na plenarnu sednicu koja bi trebalo da se održi od 15. do 18. juna u Strazburu.

Portal podsjeća da je EU usporila pregovore o sprovođenju sporazuma nakon što je američki predsjednik Donald Tramp u januaru zaprijetio aneksijom Grenlanda, kao i u februaru nakon što je Vrhovni sud SAD odbacio veći dio njegove carinske agende.

Kompromis oko sporazuma postignut je nakon što je Tramp zapretio da će od 4. jula uvesti carinu od 25 odsto na evropske automobile, što je pretilo da ugrozi transatlantski trgovinski odnos, vrijedan 1,7 biliona evra godišnje.

Zvaničnik EU upoznat sa diskusijama, kojem je odobrena anonimnost da govori o zatvorenim razgovorima, rekao je da su zemlje članice željele da isključe netrgovinske elemente iz sporazuma.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pozdravila postignut kompromis, navodeći da “EU poštuje svoje obaveze”.

– Sporazum je sporazum, a EU poštuje svoje obaveze. Pozdravljam sporazum koji su postigli Evropski parlament i Savet o smanjenju carina za industrijski izvoz SAD u EU. To znači da ćemo uskoro ispuniti naš deo Zajedničke izjave EU i SAD, kao što je obećano”, rekla je Fon der Lajen u objavi na platformi Iks.

Ona je pozvala druge nadležne da “brzo deluju i završe proces”, navodeći da se zajedno može osigurati “stabilna, predvidljiva, uravnotežena i obostrano korisna transatlantska trgovina”.

Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčović rekao je, nakon jutros završenih pregovora da je EU još jednom pokazala da je prilično pouzdan trgovinski partner koji poštuje svoje obaveze.

Evroposlanica Evropske narodne partije (EPP) Željana Zovko, koja predstavlja desnocentrističku grupu u pregovorima, izjavila je za portal da će sporazum da spasi evropska preduzeća i da im da prostor za disanje da nastave trgovinu sa SAD za koji je rekla da je najvažniji trgovinski partner EU.

Glavni pregovarač EP Bernd Lange izjavio je da je zadovoljan rezultatom uprkos ustupcima.

– Obezbjeđujemo stabilnost i sigurnost za evropske proizvođače, potpuno svjesni da, naravno, ne možemo uvek da garantujemo da će se SAD pridržavati sporazuma – rekao je on.