Američki predsjednik Donald Tramp potvrdio je da će tužiti britanski javni servis Bi-Bi-Si za iznos između milijardu i pet milijardi dolara zbog načina na koji je montiran njegov govor u emisiji “Panorama”.

Tramp potvrdio da će tužiti BBC i tražiti od jedne do pet milijardi dolara

“Tužićemo ih za iznos između milijardu i pet milijardi dolara, vjerovatno sljedeće nedelje”, rekao je Donald Tramp novinarima u predsjedničkom avionu.

Šef Bijele kuće istakao je da mora to da učini.

“Moramo to da uradimo, čak su i priznali da su varali. Ne da nisu mogli da to ne urade. Varali su. Izmjenili su riječi koje su izašle iz mojih usta”, dodao je Tramp.

Ukazao je i da će o tome razgovarati sa britanskim premijerom Kirom Starmerom tokom vikenda i dodao da je “narod Ujedinjenog Kraljevstva veoma ljut zbog onoga što se dogodilo”.

Bi-Bi-Si se u četvrtak zvanično izvinio američkom predsjedniku zbog “greške u procjeni”, ali je saopštio da se “ne slaže da postoji osnova za tužbu za klevetu”.

Ranije ove nedjelje, Trampovi advokati su zaprijetili da će tužiti Bi-Bi-Si za milijardu dolara ukoliko se ne izvini, ne povuče snimak i ne nadoknadi mu štetu.

Međutim, pravni stručnjaci smatraju da bi Tramp mogao da se suoči sa izazovima u iznošenju slučaja pred sudovima u Velikoj Britaniji ili SAD.

Rok za pokretanje postupka pred britanskim sudovima, gdje odšteta za klevetu rijetko prelazi 100.000 funti (132.000 dolara), već je istekao, jer je dokumentarac emitovan u oktobru 2024. godine, što je više od godinu dana.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je danas da će Hamas biti razoružan, uprkos informacijama da Sjedinjene Američke Države razmatraju nastavak obnove delova Gaze pre nego što se usvoji plan za razoružavanje te palestinske militantne grupe. Govoreći o “takozvanoj nedemilitarizaciji” delova Gaze koje kontroliše Hamas, Netanjahu je na početku sednice vlade rekao da “neće biti nečega takvog”, prenosi Tajms of Izrael.

“U planu od 20 tačaka, i u bilo kom drugom slučaju, ova oblast će biti demilitarizovana i Hamas će biti razoružan – na lakši ili teži način. To je ono što sam rekao, a to je rekao i predsednik Donald Tramp”, istakao je premijer Izraela, dan uoči sednice Saveta bezbednosti UN, na kojoj će se glasati o rezoluciji kojom se podržava plan američkog predsednika za Gazu.

Komentarišući stvaranje “kredibilnog puta” ka palestinskoj državi, što je takođe predviđeno rezolucijom, Netanjahu je odbacio takvu mogućnost, napominjući da se njegov stav o tome decenijama nije menjao.

“Naše protivljenje palestinskoj državi bilo gde zapadno od reke Jordan postoji, čvrsto je i nije se nimalo promenilo. Decenijama se suprotstavljam ovim pokušajima, i to činim protiv spoljnih i unutrašnjih pritisaka. Ne treba mi potvrda, tvitovi ili predavanja ni od koga”, poručio je predsednik izraelske vlade.

On je, takođe, osudio nasilje koje sprovode jevrejski ekstremisti na Zapadnoj obali i upozorio da će Izrael delovati svim silama protiv napada na “Palestince i vojnike IDF-a”, u skladu sa zakonom.

Netanjahu je nazvao izraelske ekstremiste “manjinom koja ide u Judeju i Samariju i ne predstavlja veliku zajednicu zakonitih, lojalnih doseljenika”.

(Tanjug)

Zbog najgore suše u posljednjih 60 godina i višedecenijskog lošeg upravljanja vodnim resursima, Iran je na ivici takozvanog vodnog bankrota. U najvećim gradovima u zemlji kapacitet brana pao je ispod tri odsto.

Još nema konkretnog plana iranskih vlasti za rješavanje vanredne situacije zbog suše i nestašice vode u zemlji, pa su u džamijama i drugim hramovima pojačane molitve miliona Iranaca.

Zbog šeste uzastopne sušne godine, zemlja je pred vodnim bankrotom. Potrošnja je veća od ponude, a iscrpljivanje rezervoara i resursa je nepovratno.

Od početka novembra u zemlji je palo svega dva milimetra kiše, drastično manje od prosječnih 56 milimetara za ovo doba godine. U Teheranu i još 20 provincija nije pala – ni kap.

Za 12 miliona stanovnika Teherana počele su restrikcije, a predsjednik Masud Pezeškijan upozorio je na moguće evakuacije ako se situacija pogorša, piše RTS.

On je prije desetak dana upozorio da će vlada, ako kiše ne padnu do decembra, morati početi sa ograničavanjem potrošnje vode u Teherenu.

“Čak i ako uvedemo restrikcije, a kiše i dalje izostanu, uopšte nećemo imati vode. Građani će morati napustiti Teheran”, rekao je tada Pezeškijan.

Teheren zavisi od pet akumulacija

Glavni grad Irana u potpusnosi zavisi od pet akumulacija napajanih rijekama izvan grada, međutim dotok vode je drastično pao.

Behzad Parsa, direktor Teheranske regionalne vodne kompanije rekao je početkom mjeseca da je nivo vode pao za 43 posto u odnosu na prošlu godinu, pri čemu je brana Amir Kabir ostala s tek 14 miliona kubika vode, što čini osam posto kapaciteta.

Parsa je tada rekao da rezervoari u Teheranu koji su nekada mogli skladištiti gotovo 500 miliona kubika vode sada drže tek oko 250 miliona, što je za pola manje, a prema trenutnim stopama potrošnje to može nestati u roku od dve sedmice.

Štednja vode je već počela, a neki univerziteti su obustavili dovod vode do tuševa u spavaonicama. Kriza se ne ograničava samo na Teheran s obzirom da je širom zemlje 19 velikih brana praktično presušilo.

U svetom šitskom gradu Mashadu, drugom po veličini u Iranu koji broji četiri miliona stanovnika, zalihe vode pale su ispod tri posto.

Krize sa vodom ranije izazvale nemire

Neke ranije krize sa vodom u Iranu izazvale su nemire pa je tako 2021. godine nestašica vode izazvala nasilne demonstracije u južnoj pokrajini Huzestan, a manji protesti izbili su i 2018. godine kada su poljoprivrednici otpuživali vladu za loše upralvjanje vodnim resursima.

Kriza vode u Iranu nakon izuzetno vrućeg ljeta nije posljedica samo nedostatka kiše, već se radi o lošem upravljanju proteklihi decenija, uključujući i pretjeranu gradnju brana, nelegalno bušenje bunara i loše poljoprivrede prakse. Sve to iscrpilo je zalihe vode.

Glavni rezervoari blizu “mrtvog vodostaja”

Pet glavnih rezervoara koji snabdijevaju grad vodom blizu su takozvanog mrtvog vodostaja, sa oko 10 odsto ukupnog kapaciteta.

“Moramo iseliti gradove ka moru. Svi rezervoari vode za Teheran su u centru grada. Nisu ih preselili ka moru. Neko mora da odgovara za to”, smatra jedan građanin Teherana.

“Rješenje bi moglo biti zaprašivanje oblaka. Mnoge zemlje to rade. Volela bih da to urade i ovde”, kaže građanka iranske prestonice.

“Vlada mora da kaže ljudima da štede vodu ili da sami rade njenu desalinizaciju. Do gradova se cjevovodima mora dovesti voda iz mora. Ili će morati da evakuišu gradove, pa i Teheran”, upozorava druga mještanka.

Poljoprivreda troši više od 90 odsto vode

Devetnaest glavnih brana u zemlji, koje čine 10 odsto iranskih rezervoara, potpuno je presušilo, a oko 20 brana drži manje od pet odsto kapaciteta.

To je posljedica i pogrešnih vladinih mjera za podsticaj razvoja, naročito poljoprivrede, koja troši više od 90 odsto vode u zemlji.

Devedesetomilionski Iran proizvodi 85 odsto hrane neophodne za zemlju, zbog sankcija, radi smanjenja zavisnosti od globalnog tržišta žitarica.

Čak trećina vode u Iranu izgubi se kroz fizičke gubitke, ilegalnu potrošnju, nepravilnom upotrebom.

“Mjesec i po dana kiše nije bilo. Zemlja je žedna. Poljoprivrednici imaju mnogo problema”, ističe stanovnica Irana.

“Nekada smo mjesečno prodavali dve-tri cisterne pijaće vode, a ovih dana toliko prodamo dnevno. Ljudi su zabrinuti”, kaže jedan prodavac.

Meteorolozi upozoravaju da se u Iranu hidro-meteorološke prilike neće promjeniti ni naredne dve nedjelje.

(RTS) Foto: Screenshot