Nestabilno vrijeme sa čestim kišama i pljuskovima sa grmljavinom nastaviće se i u narednih sedam do deset dana, uz mogućnost da jači pljuskovi izazovu i manje bujične poplave, izjavila je meteorolog u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Milica Đorđević.

Jutros smo poslali vanredno upozorenje, koje se nastavlja na upozorenje izdato prije sedam dana, da se i tokom ove sedmice zadržava nestabilno vrijeme uz moguću čestu pojavu jačih, intenzivnijih pljuskova sa grmljavinom koji u kratkom vremenskom roku mogu izazvati određene problem – rekla je Đorđevićeva.

Ona je navela da je moguće da pri jačim pljuskovima, kao što je bilo u prethodnom periodu, u kratkom vremenskom intervalu bude obilnijih padavina koje mogu da izazovu lokalnu pojavu problema sa oborinskim vodama u gradskim zonama, problem sa kanalizacijom, aktivizaciju klizišta i manjih bujičnih poplava.

Đorđevićeva je istakla da je najveći problem što nije moguće reći gdje bi se tačno mogle javiti bujice.

– Nije to situacija kao kada imamo najavu porasta vodostaja na velikim rijekama pa možemo sa sigurnošću reći o kojim slivovima ili rijekama je riječ. Bujične poplave nastaju veoma kratko zbog intenzivnih jakih pljuskova za koje nije moguće unaprijed odrediti tačan njihov položaj. Bukvalno je moguće samo znati par sati ranije kada dođe do razvoja jakih nestabilnosti – rekla je Đorđevićeva.

Prema trenutnim prognozama, dodala je ona, intenzivniji pljuskovi u narednim danima bi mogli biti na sjeveru i istoku, dok će na jugu biti bolja situacija.

Kada je riječ o trajnoj stabilizaciji vremena, Đorđevićeva je rekla da vjerovatno neće doći sredinom mjeseca, kako je ranije prognozirano, već krajem juna.

Ona je istakla da Republički hidrometeorološki zavod prognozu vremena, a posebno vanredna upozorenja redovno dostavlja svim nadležnim institucijama koje dalje poduzimaju određene aktivnosti.

Banjaluka je na kraju prošle godine bila najzaduženiji grad, odnosno lokalna zajednica u Republici Srpskoj, sa 56.142.862 KM, a odmah iza je Doboj sa dugom nešto većim od 46 miliona maraka.

Prema Informaciji o stanju javne zaduženosti BiH na dan 31. decembar 2022. godine, dug Bijeljine je bio 27,3 miliona maraka, Gradiške 23,1 milion, a Prijedora okruglih 20 miliona KM. Gradovi u RS zajedno su bili zaduženi 206,2 miliona maraka. Uglavnom se radi o kreditima, a poneko je emitovao i obveznice.

To ne uključuje opštine od kojih je najzaduženiji bio Teslić sa 8,8 miliona KM i Modriča sa 8,3 miliona KM.

Slijede Bileća sa dugom od preko sedam miliona KM, Kotor Varoš i Kozarska Dubica sa više od šest miliona kredita, Laktaši 5,8 miliona, Kneževo 5,7 miliona… Ukupan dug opština premašio je 154 miliona maraka.