Fabrički radnici, blagajnici i hotelsko osoblje u Grčkoj uskoro bi mogli da rade duže smjene, jer će ta zemlja postati prva članica Evropske unije koja će zvanično uvesti 13-časovno radno vrijeme u privatnom sektoru, prenosi Politiko.

Parlament će sutra glasati o kontroverznom zakonu, bez obzira što su planirani protesti širom zemlje.

Uprkos rastućem otporu sindikata i opozicionih stranaka, očekuje se da će zakon lako biti usvojen glasovima vladajuće stranke Nova demokratija. Od preuzimanja vlasti 2019. godine, vlada desnog centra je transformisala tržište rada u ono što naziva jednim od “najfleksibilnijim“ u Evropi.

Od jula 2024. godine, od zaposlenih u industriji, maloprodaji, poljoprivredi i nekim sektorima usluga može da se zatraži da rade po novom šestodnevnom rasporedu, a dužim radnim vremenom, a plata bi im bila uvećana za 40 odsto.

Taj potez, suprotan trendu skraćivanja radne nedelje u nekim evropskim zemljama, vlada smatra neophodnim zbog smanjenja stanovništva Grčke, sve većeg broja starih i velikog nedostatka kvalifikovanih radnika. Linker
Parlament odlučuje o uvođenju zakona:

Grčka uvodi 13-časovno radno vrijeme u privatnom sektoru u skladu sa zakonom koji je predat na glasanje u nacionalnom parlamentu.

Fabrički radnici, blagajnici i hotelsko osoblje u Grčkoj uskoro bi mogli da rade duže smjene, jer će ta zemlja postati prva članica Evropske unije koja će zvanično uvesti 13-časovno radno vrijeme u privatnom sektoru, prenosi Politiko.

Parlament će sutra glasati o kontroverznom zakonu, bez obzira što su planirani protesti širom zemlje. Uprkos rastućem otporu sindikata i opozicionih stranaka, očekuje se da će zakon lako biti usvojen glasovima vladajuće stranke Nova demokratija.

Od preuzimanja vlasti 2019. godine, vlada desnog centra je transformisala tržište rada u ono što naziva jednim od “najfleksibilnijim“ u Evropi.

Od jula 2024. godine, od zaposlenih u industriji, maloprodaji, poljoprivredi i nekim sektorima usluga može da se zatraži da rade po novom šestodnevnom rasporedu, a dužim radnim vremenom, a plata bi im bila uvećana za 40 odsto.

Taj potez, suprotan trendu skraćivanja radne nedjelje u nekim evropskim zemljama, vlada smatra neophodnim zbog smanjenja stanovništva Grčke, sve većeg broja starih i velikog nedostatka kvalifikovanih radnika.

Ukrajinu je od 2022. godine napustilo oko 1,7 miliona mladih, rekao je ukrajinski ministar za sport i omladinu Matvij Bidnij.

On je rekao za Bi-Bi-Si da je većina mladih otišla da studira u inostranstvo, ali da se nije vratila u zemlju.

Ukrajinski poslanik Aleksandar Dubinski izjavio je nedavno da je 40.000 mladića od 18 do 22 godine napustilo Ukrajinu za samo mjesec dana. Vlada Ukrajine je krajem avgusta dozvolila muškarcima od 18 do 22 godine da putuju u inostranstvo.

Nakon toga, ukrajinski mediji su pisali da mladići masovno napuštaju Ukrajinu, a video snimci uspješnih slučajeva bjekstva iz zemlje preplavili su društvene mreže.

Muškarcima od 18 do 60 godina ranije je bilo zabranjeno da napuštaju Ukrajinu tokom trajanja vanrednog stanja.
Izbjegavanje vojne službe tokom mobilizacije je krivično djelo u Ukrajini za koje je propisana kazna do pet godina zatvora.

Minimalna starosna granica za regrutaciju u oružane snage Ukrajine je 25 godina.

Ministar finansija SAD Skot Besent optužio je Kinu da pokušava da oslabi svjetsku ekonomiju uvođenjem kontrole izvoza zemnih minerala i drugih resursa vitalnih za razvoj tehnologije, objavio je danas Fajnenšel tajms.

On je dodao da to predstavlja pokušaj Pekinga “da povuče sve ostale sa sobom”, preneo je CNBC.

“Ako žele da uspore globalnu ekonomiju, biće najviše pogođeni, a ovim samo pogoršavaju svoj ugled u svetu, dok se nalaze usred recesije i pokušavaju da se izvuku iz nje izvozom”, rekao je Besent. Ovakav potez Kine usledio je neposredno pre zakazanog sastanka američkog i kineskog predsednika Donalda Trampa i Si Đinpinga.

Peking je, u saopštenju od 9. oktobra, poručio da neće dozvoliti izvoz materijala od retkih zemnih minerala za vojnu upotrebu.

Tramp je odgovorio pretnjom carinama od 100 odsto na uvoz kineske robe počev od 1. novembra i zapretio je da će otkazati sastanak sa Si Đinpingom. Tržišta su bila nestabilna otkako je spor eskalirao, a prosečne vrednosti akcija na Volstritu su naglo pale na početku dana.

Sjedinjene Američke Države koriste retke zemne minerale za izradu svojih najvažnijih sistema naoružanja, kao što su ratni avion F-35 ili rakete Tomahavk.