Connect with us

Društvo

PONOS NOVOG GRADA: Marko Đukanović dobitnik nagrade za mladog naučnika

Marko Đukanović iz Novog Grada, docent na Prirodno-matematičkom fakultetuu Banjaluci, ovogodišnji dobitnik Dunavske nagrade za mladog naučnika, rekao je da je sa kolegama sa banjalučkog Univerziteta aplicirao za novi načuni projekat koji je zajednički urađen sa Tehnički univerzitetom u Beču.

Foto: SRNA
Đukanović je rekao Srni da je dobiti nagradu koju su ustanovili austrijsko Savezno ministarstvo za obrazovanje, nauku i istraživanja i Institut za Dunavski region i centralnu Evropu velika privilegija, ali i dodatna motivacija za još predaniji rad.

– Nagrada će doprinijeti dodatnoj ozbiljnosti mog profila, te vidljivosti moga naučnog djela. Time raste i vidljivost Univerziteta u Banjaluci kojem dugujem zahvalnost za podržavanje moje aplikacije. Takođe, zahvalnost ide i kolegama sa PMF-a, koji su učestvovali u realizaciji ideja koje samo imao, te doprinijeli maksimizaciji naučne produkcije koja je za dobijanje ovakve nagrade neophodna, osim neminovnog kvaliteta – naveo je Đukanović.

Đukanović je otkrio da sljedeći koraci u karijeri obuhvataju učešće na novim naučnim projektima. „Aplicirali smo sa kolegama sa Tehničkog univerziteta u Beču na zajednički /bilateralni/ projekat. Mi vjerujemo da će ovaj projekat biti pozitivno ocijenjen do kraja ove godine, te sredstva za istraživanje dodijeljena. Time bi dodatno osnažili veze Univerziteta u Banjaluci sa Tehničkim Univerzitetom u Beču“, istakao je Đukanović.

On je naveo da je planirana saradnje sa kolegama sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, te komentora njegove teze sa Autonomnog univerziteta u Barseloni na novim naučnim istraživanjima koja se tiču razvoja novih hibridnih algoritama u matematičkoj optimizaciji.

– U planu je i organizovanje mini vorkšopova, na koje bi pozvali eminentne, svjetski priznate stručnjake iz oblasti optimizacije i mašinskog učenja i na taj način doveli vrhunsku nauku u BiH. Trenutno pokušavamo da obezbijedimo sredstva da to sve i realizujemo – rekao je Đukanović i dodao da je saradnja sa privredom nešto što jačaju iz dana u dan.

Đukanović smatra da se u BiH naučnici ne cijene koliko bi trebalo.“Mislim da bi sredstva za naučne projekte koja se izdvajaju u Republici Srpskoj trebao da budu dosta veća. Razvijene zemlje izdvajaju i deset puta veći iznos procentualno u odnosu na projektovani državni budžet nego kod nas“, ističe on.

On je napomenuo da bi i opterećenost profesora nastavom trebala da bude dosta manja, dok bi posvećenost nauci, mentorisanju mladih bila veća, te ističe da se na Katedri za računarske i informatičke nauke u Banjaluci, nerijetko drže i dupli časovi nastave u odnosu na propisanu normu.

– Mi smo zaduženi na čak četiri-pet predmeta u jednom semestru. Pored opterećenosti nastavom, nailazimo na problem manjka mlađeg asistentskog osoblja – rekao je on i izrazio nadu da će na Katedri ubuduće biti više asistenata.

Đukanović je naglasio da Univerzitet i Ministarstvo za naučno tehnološki razvoj Republike Srpske u određenoj mjeri podržava pisanje naučnih radova kroz podsticaje koje daju, te da se svake godine oglašavaju dva konkursa gdje bivaju nagrađeni naučnici sa Univerziteta koji objavljuju radove na SCI listi /lista naučnih časopisa/.

– Među njima sam i sam bio dobitnik ovakvih novčanih podsticaja u nekoliko navrata – rekao je Đukanović.

Đukanović je objasnio da nauka kojom se bavi zahtjeva da računar jačih performansi sa solidnim brojem jezgara da bi mogli paralelizovati izvršavanje eksperimenate.

– Međutim, kako nauka operacionih istraživanja i uopšteno optimizacije napreduje iz dana u dan, algoritmi koje konstruišemo postaju sve kompleksniji, naročito egzaktni, a i zahtjevaju više resursa. Eksperimenti su, takođe, sve zahtjevniji, tako da rad samo sa personalnim računarima postaje sve teži da biste bili na najvišem nivou i takmičili se sa najboljim naučnicima u svijetu, kao što su istraživačke grupe iz ove oblasti u Beču, Barseloni ili na Floridi – rekao je Đukanović.

On je naveo da tu dobro dođu jako dobri profesionalni odnosi sa nekadašnjim mentorom, bečkim profesorom Ginterom Rajdlom, koji je omogućio pristup klasterima njegove grupe, tako da manje-više sve rezultate eksperimentisanja sa našim algoritmima možemo da dobijemo u razumnom vremenskom periodu, da bi mogli brzo da izvedemo zaključke o efikasnosti algoritm.

Đukanovićevo naučno interesovanje uključuje diskretnu optimizaciju i operaciona istraživanja.

Marko Đukanović je 2009. godine završio Gimnaziju u Novom Gradu kao učenik generacije, a iste godine upisao banjalučki PMF, matematiku i informatiku opšti smjer. Fakultet je završio 2013. godine sa prosječnom ocjenom 9,87.

Dobitnik je Zlatne plakete za studenta generacije na PMF-u, biran je u svojstvu asistenta na ovom fakultetu 2014. godine.Master studije matematike završava na PMF-u 2016. godine, sa prosječnom ocjenom 10.00.

Doktorske studije iz kompjuterskih nauka započinje 2017. godine na Tehničkom univerzitetu u Beču, na Institutu za logiku i izračunavanje u okviru Fakulteta za infrmatiku, pod mentorstvom profesora Gintera Rajdla.

Uspješno ih završava 2021. godine, sa najvišom pohvalom. Biran je u docentsko zvanje na Odsjeku za matematiku i informatiku PMF-a Univerziteta u Banjaluci 2021. godine.

Related Topics:

Društvo

VREMENSKA PROGNOZA! Meteorolozi upozorili na probleme sa oborinskim vodama

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje za subotu zbog očekivanih obilnih padavina na jugu i zapadu Republike Srpske.

Najveća količina kiše očekuje se prije podne na jugu i zapadu od 30 do 70 litara po metru kvadratnom, a u Hercegovini lokalno i više.

Na istoku će pasti od 10 do 20 litara po metru kvadratnom. Zbog obilnih padavina u kratkom periodu na zapadu mogući su problemi sa bujičnim vodotokovima i oborinskim vodama, kao i sa oticanjem vode u urbanim zonama, upozoravaju iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Nastavi čitati

Društvo

GRAĐANI SE SVE VIŠE ZADUŽUJU: Krediti u martu skoro 30 milijardi KM

U BiH ukupni krediti domaćim sektorima na kraju marta iznosili su 29,57 milijardi KM, što je u odnosu na prethodni mjesec povećanje za 353,2 miliona KM ili za 1,2 odsto.

Kreditni rast registrovan je kod stanovništva za 214,8 miliona KM ili 1,5 odsto, kod nefinansijskih privatnih preduzeća za 170,1 milion KM ili 1,5 odsto, te kod ostalih domaćih sektora za 4,2 miliona KM ili 1,1 odsto.

Smanjenje kredita na mjesečnom nivou registrovano je kod nefinansijskih javnih preduzeća za 14,2 miliona KM ili 1,8 odsto i vladinih institucija za 21,7 miliona KM ili 1,3 odsto.

Godišnja stopa rasta ukupnih kredita u martu iznosila je 11,7 odsto, nominalno 3,1 milijardu KM, objavila je Centralna banka BiH.

Godišnji rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 1,65 milijardi KM ili 12,5 odsto, privatnih preduzeća za 943 miliona KM ili 8,6 odsto, vladinih institucija za 318,5 miliona KM ili 23,1 odsto, nefinansijskih javnih preduzeća za 131,2 miliona KM ili 20,7 odsto, te ostalih domaćih sektora za 68,3 miliona KM ili 22,1 odsto.

Devizne rezerve Centralne banke BiH na kraju marta iznosile su 17,97 milijardi KM i manje su za 120 miliona KM u odnosu na prethodni mjesec.

Na godišnjem nivou, devizne rezerve povećane su za 1,06 milijardi KM ili za 6,3 odsto.

Nastavi čitati

Društvo

„VRIJEĐALI SU ME I HRVATI I ALBANCI I NIJEMCI“: Momak iz Srbije ne nakon mnogo godina vratio iz Njemačke pa iznio ŠOKANTNE DETALJE života u inostranstvu

Iako se često čini da je „kod komšije trava uvijek zelenija“, postoje stvari u Srbiji koje u mnogim aspektima nadmašuju ono što nude razvijene zemlje – tvrde oni koji su imali priliku da žive „preko“.

ta je ono što je bolje u Srbiji nego u Americi ili u drugim evropskim zemljama zanimalo je jednog momka iz Srbije koji je na Reditu postavio svoje pitanje Srbima koji su imali priliku da žive ili trenutno žive u inostranstvu.

– Stvari koje su bolje u Srbiji nego u SAD-u ili EU? Šta je to što je bolje kod nas nego na Zapadu? Znam da nema previše stvari, ali navedite one koje mi imamo, a oni nemaju – napisao je momak.

„Neironično, bezbjednost“

Na njegovo iznenađenje korisnici Redita su počeli da pišu bezbroj stvari u kojima, navode, bolje funkcionišu u Srbiji. I dok su neke bile donekle poznate jer su mnogo puta hvaljene i od samih stranaca – poput osjećaja bezbjednosti – našle su se stvari koje su iznenadile mnoge.

„Trudničko i porodiljsko bolovanje“

Drugi su se osvrnuli na trudničko i porodiljsko bolovanje.

„Kod nas se trudničko jako lako dobija, dovoljno je da je žena trudna, niko ne razmatra zaista koliko je rizična trudnoća. Na bolovanju možeš da primaš prosječnu vrijednost posljednjih 18 zarada, ali svakako možeš da izađeš i na 100 odsto plate ako radiš u istoj firmi za istu platu godinu i po dana. Porodiljsko traje godinu dana i u potpunosti je plaćeno“, „U odnosu na USA, što nisam vidjela da je navedeno: minimum slobodnih dana godišnje i dužina porodiljskog i trudničkog“, „Od SAD zdravstvo i uopšteno ta socijalna davanja (mada tako je i u EU). U odnosu i na SAD i na EU – kriminal“, glasili su njihovi komentari.

„Zdravstvo, školovanje, društveni život…“

Jedan muškarac je iz svog subjektivnog iskustva sumirao šta je ono u čemu Srbija prednjači u odnosu na Zapad.

Zdravstvo: U Srbiji možeš dobiti kvalitetnu zdravstvenu zaštitu bez ogromnih troškova. Državno osiguranje pokriva mnoge usluge besplatno, a privatno osiguranje je pristupačno. Specijalisti su lako dostupni po povoljnim cijenama, dok na Zapadu to košta mnogo više.

Stomatološke usluge: Dentalni turizam je popularan zbog povoljnih cijena i dobrih stomatologa.

Školovanje: Univerziteti u Srbiji nude kvalitetno obrazovanje po mnogo nižim troškovima nego zapadni, dok su osnovne i srednje škole takođe povoljnije.

Vrtići i briga o starima: Vrtići su besplatni, a usluge poput brige o starima i održavanja stambenog prostora znatno su jeftinije nego na Zapadu.

Krediti i nekretnine: Cijene stanova i rentiranja mnogo su niže u Srbiji. U Beogradu, na atraktivnim lokacijama, mjesečna renta mnogo je manja nego u zapadnim metropolama.

Hrana: Iako su zapadne zemlje poznate po velikom izboru restorana, u Srbiji su namirnice ukusnije, sa većim udjelom domaćih proizvoda.

Društveni život: Noćni život u Srbiji je bogat, a cijene su pristupačne. Postoji osjećaj zajedništva, a gradovi žive tokom dana i noći.

Bezbjednost: Iako je subjektivno, Srbija se još uvijek smatra bezbjednom, uz svijest o mjestima koja treba izbjegavati.“

„Otkako sam se vratio u Srbiju, živim srećno“

Srbin koji je živio u Njemačkoj, ali i u Americi, naveo je da naša zemlja ima dosta prednosti.

– Evo ja, kao neko ko je živio nekoliko godina u Njemačkoj i nekoliko godina u Americi, mogu vam reći da Srbija ima mnogo, mnogo dobrih stvari i prednosti. Jedino što je na strani Amerike i Njemačke veća plata, ali kada živiš tamo, imaš i mnogo veće troškove. I što, kada oni dođu ovdje kod nas, mogu da žive mnogo bolje tokom svog godišnjeg odmora jer donesu veliku količinu novca, a kod nas je sve dva, tri, pet, pa i deset puta jeftinije. Ja, otkako sam se vratio u Srbiju, prebacio sam svoju zaradu koju sam imao na Zapadu, živim srećno, potrošim 30-40 odsto, a ostane mi ogromna količina novca. A svoj sam na svom. Recimo, u Njemačkoj mi se dešavalo da su me vrijeđali Hrvati, Albanci, Muslimani, a Nijemcima smeta što nisi Nijemac. U Americi ne bih ni pominjao. Gledao sam na ulici kako jedni prebijaju druge i nikom ništa. Policija u Americi je ekstremno brutalna. Kriminal je na mnogo, mnogo višem nivou nego u Srbiji – napisao je on, piše Blic.

Nastavi čitati

Aktuelno