Životinje mogu da reaguju na zvuke koje proizvode biljke, pokazalo je novo istraživanje Univerziteta u Tel Avivu, što ukazuje na postojanje dosad nepoznate komunikacije u prirodi.

U studiji objavljenoj u časopisu “eLife”, izraelski naučnici su otkrili da ženke moljaca izbjegavaju polaganje jaja na biljkama paradajza koje emituju ultrazvučne signale povezane sa stresom biljke, poput dehidratacije, piše BBC.

Ti zvuci su nečujni za ljude, ali ih detektuju mnoge životinje, uključujući insekte, slijepe miševe i pojedine sisare.

“Ovo je prvi dokaz da životinje mogu da reaguju na zvuke koje proizvode biljke. To otvara mogućnost da mnoge vrste koriste biljne zvuke pri donošenju odluka – da li da opraše biljku, sklone se u njoj ili je izbjegnu”, rekao je koautor studije, profesor Josi Jovel, prenosi Tanjug.

Eksperimenti su pokazali da su moljci svjesno izbjegavali “stresirane” biljke na osnovu zvučnih signala, a ne vizuelnih pokazatelja.

Autori istraživanja naglašavaju da biljke nisu svjesna bića – zvuci nastaju usljed fizičkih promjena u biljkama izazvanih stresom, poput pucanja ćelijskih zidova.

Ipak, te akustične informacije mogu da koriste drugim organizmima.

“Postavlja se pitanje da li i druge biljke reaguju na te zvuke, što bi ukazivalo na oblik međubiljne komunikacije”, rekla je profesorka Lila Hadani, takođe sa Univerziteta u Tel Avivu.

Hadani navodi da bi takva komunikacija mogla da omogući biljkama da prilagode ponašanje u stresnim uslovima, poput očuvanja vode tokom suše.

Naučnici sada planiraju dodatna istraživanja kako bi ispitali koje biljke emituju koje vrste zvukova, koje životinje ih prepoznaju i u kojim kontekstima.

“Ovo je ogroman, neistražen prostor – cio svijet koji tek treba da otkrijemo”, rekao je Jovel.

Svi smo to vijdeli – uspešna, zgodna i ambiciozna žena u vezi je s ne tako poželjnim muškarcem. Bilo s nekim ko nije privlačan ili uspješan kao ona ili s nekim ko je vara i loše tretira. Svima je jasno da može puno bolje, osim njoj. U čemu je fora?

Da bismo bolje razumieli ovaj paradoks, potrebno je sagledati nekoliko ključnih psiholoških faktora. Marija Ostojić, psiholog, dala nam je objašnjenje.

Svi smo to vidjeli – uspešna, zgodna i ambiciozna žena u vezi je s ne tako poželjnim muškarcem. Bilo s nekim ko nije privlačan ili uspješan kao ona ili s nekim ko je vara i loše tretira. Svima je jasno da može puno bolje, osim njoj. U čemu je fora?

Da bismo bolje razumeli ovaj paradoks, potrebno je sagledati nekoliko ključnih psiholoških faktora. Marija Ostojić, psiholog, dala nam je objašnjenje.

– Prvo, važno je razumeti da privlačnost nije isključivo vezana za spoljašnji izgled ili materijalni uspeh. Atraktivnost može biti povezana sa samopouzdanjem, inteligencijom, harizmom, smislom za humor i mnogim drugim osobinama. Kada uspešna žena bira neuspešnog partnera, neuspešnog po modernim kriterijuma uspeha, može biti da vrednuje emocionalnu i intelektualnu povezanost više od materijalnih aspekata. Partnerstvo i ljubav često idu izvan okvira površinskih atributa. Ponekad uspešne i lepe žene privlače neuspešni muškarci zbog njihovih jedinstvenih karakteristika, dubokih emocionalnih veza i zajedničkih vrednosti.

Teorija socijalne razmene sugeriše da ljudi često biraju partnere koji imaju sličnu vrednost ili korist za njihov život.

– U ovom slučaju, uspešna žena može biti motivisana da izabere neuspešnog partnera kako bi očuvala ravnotežu moći u vezi. Ova ravnoteža pruža joj osećaj kontrole i sigurnosti, budući da partnerov neuspeh može umanjiti osećaj pretnje ili konkurencije u vezi. – naša sagovornica.
Takođe, jedan od razloga može da bude i samopoštovanje.

– Uspješne žene često imaju visoke standarde za sebe i često su izložene pritiscima da održe svoj izgled, karijeru i društveni status. Izbor neuspešnog partnera može pružiti olakšanje od ovih pritisaka, jer se partnerov neuspeh može percipirati kao manja pretnja ili poređenje sa sopstvenim postignućima.

Takođe je važno istaći da se ovi obrasci odnose na pojedinačne situacije i da ne mogu biti primenjeni na sve uspešne i lepe žene ili na sve neuspešne muškarce. Svaki odnos je složen i jedinstven, sa različitim faktorima koji ga oblikuju.

Ivana Slavković, poznatija kao Čeri Kis, jedna je od popularnijih zvijezda filmova za odrasle. Igrala je u više od 50, a najčešće je snimala za produkcije u Budimpešti, ali i u Americi i Sloveniji.

“Ovaj posao je gluma bez trunke emocija. S obzirom na to da sam ja glumica, glumce smatram za moje kolege. To je i logično jer kada se upale kamere, reflektori, glumac igra ulogu, bez obzira kakva je to uloga i ko ju je napisao”, kaže ona pa nastavlja:

“Moj momak je snimao sa mnom i jednom prilikom je prokomentarisao da me neizmerno voli, ali da je imao čudan osećaj kada se sva ta tehnika uključila. Rekao mi je da nije imao osećaj bilo kakve bliskosti sa mnom i da je jedino razmišljao o kameri. To i jeste tako. Na filmu se, normalno, sve to ne vidi”, rekla je ona ranije pa dodala da je njena porodica željela da se ona bavi medicinom, i da postane ljekar.

Prvi film za odrasle je snimila još dok je išla u srednju medicinsku školu u Nišu, a kako kaže tek tada je oformila svoj karakter.

“Na poslednjoj godini, kada sam konačno izgradila svoj karakter, shvatila sam da to nije za mene, jer ne volim da gledam krv. Nisam još sigurna čime želim da se bavim. Pokušavam da nađem svoj put i želim da probam još neke stvari da bih bila sigurna”, ispričala je ona prije više godina u razgovoru sa producentom iz Francuske, na prvom kastingu.

Spakovala kofere i pravac Budimpešta

Inače, Čeri je rođena u selu Šarlinac u blizini Niša, a kako bi provjerili šta njene komšije misle o njoj, ekipa “Kurira” je svojevremeno posjetila njeno rodno selo kod Doljevca. Njena i očeva kuća je, vidi se još s ulice, domaćinska. Dvorište je puno ruža, uredno pokošen travnjak, dotjerana okućnica, a glavni čuvari su dva bijela psića Buca i Dona. Oni prave galamu kad naiđu nezvani i zvani gosti.

U njenom selu mnogi kažu da je odavno nisu vidjeli. A i kada dođe, tvrde, rijetko izlazi negdje po selu.

“Ivana, kada dođe kolima, ne zadržava se dugo. Nekoliko dana bude sa ocem i baka Mirkom, i mogu da kažem da se ne usteže kada je u pitanju posao oko kuće. Vidimo svi da ona pomaže baki. Skoro su pekli rakiju dva dana, pa je još nešto pomagala, ne sećam se… U svakom slučaju, ovde niko lošu reč ne može da ima o njoj. Ona je odavno otišla odavde, pola sela ona i ne poznaje. Njen posao je nekada bio bauk za sve nas ovde, a sad… Sad šta smo se nagledali po televizijama, to je, bre, sad ništa. Koliko znam, ona se više i ne bavi tim poslom, nego posreduje u inostranstvu za filmska preduzeća”, rekao je jedan od komšija u njenoj ulici.

Jedna poznanica otkrila je da Čeri ima dečka i da je sa njim stacionirana u Budimpešti.

“Čeri živi s dečkom u Budimpešti. On je di-džej iz Niša, baš se vole. Koliko znam, ona mnogo voli da dođe ovde na jug. I dalje se bavi snimanjem filmova, čula sam da ima i neku firmu za to”, rekla je tada poznanica, prenosi Kurir.